Fizički radovi na izgradnji gasnog interkonektora Srbija – Bugarska, koji bi trebalo da omogući diverzifikaciju izvora snadbevanja, biće završeni početkom novembra, dok se izdavanje dozvola i početak rada očekuju nekoliko nedelja nakon toga, rečeno je Demostatu u Ministarstvu rudarstva i energetike.
Očekuje se da će Memorandum o razumevanju između ministarstava energetike Srbije i Azerbejdžana, kao i komercijalni ugovor azerbejdžanskog snadbevača i JP Srbijagas, biti potpisan do kraja novembra, navode u ministarstvu.
Preciziraju da su toku pregovori sa kompanijom iz Azerbejdžana o snadbevanju.
Iz ministarstva navode i da je Srbijagas u fazi zakupa dela LNG terminala u Aleksandropolisu na dugoročnoj osnovi.
“Planiran je zakup oko 300 miliona metara kubnog na godišnjem nivou kada terminal počne sa radom”, navode iz ministarstva.
Ministarstvo navodi da se očekuje da će snadbevanje prirodnim gasom preko interkonektora početi do kraja ove godine.
Izgradnja gasnog interkonektora Srbija-Bugarska trebalo bi da omogući diverzifikaciju izvora snadbevanja, veću energetsku stabilnost i oslobodi Srbiju i region zavisnosti od ruskog gasa.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović krajem septembra je najavila da će gasni interkonektor Srbija – Bugarska biti izgrađen u oktobru, navodeći da je od strateškog interesa i za Evropsku uniju jer će Srbija time postati tranzitna zemlja za dopremanje gasa do EU.
Gasni interkonektor je ključan za energetsku diverzifikaciju u Srbiji, jer će država dobiti infrastrukturu preko koje će moći da se snadbeva gasom iz različitih izvora.
Iz Ministarstva rudarstva i energetike Demostatu su u martu rekli da su sa partnerima iz Azerbejdžana u toku razgovori o količini i cenama gasa, „koji bi Srbija mogla dobijati od iduće godine”, dok je generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović sredinom marta rekao da je Srbija već rezervisala 300 miliona kubika gasa u LNG terminalu za tečni prirodni gas u grčkoj luci Aleksandropolis.
Završetkom izgradnje gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, Srbija će dobiti mogućnost za povezivanje sa izvorima gasa koji dolaze do Grčke, uključujući gas iz Azerbejdžana i Kaspijskog regiona i LNG terminala u Grčkoj.
Kad je reč o tečnom prirodnom gasu, LNG terminal u Aleksandropolisu u Grčkoj može da prima gas iz celog sveta, pa bi tako među snadbevačima mogli da budu Katar, Norveška ili američke kompanije.
Cilj smanjenje zavisnosti od Rusije i ruskog gasa
Gasni interkonektor bi trebalo da promeni energetsku sliku celog regiona, koji u velikoj meri zavisi od ruskog gasa.
Gasna interkonekcija Srbija-Bugarska deo je šire inicijative EU, Južnog gasnog koridora, čiji je cilj da se smanji zavisnost Evrope od ruskog gasa.
Cilj Evropske unije jeste energetska diverzifikacija, posebno nakon što je počeo rat u Ukrajini, zbog čega su se neke zemlje EU oslobodile zavisnosti od ruskog gasa ili su na putu da to urade.
EU pomaže i Srbiji i regionu da diverzifikuju izvore snadbevanja gasom.
Zbog toga i podrška izgradnji interkonektora Srbija-Bugarska.
EU je, naime, kroz IPA fondove za Srbiju izdvojila 49,6 miliona evra bespovratnih sredstava za projekat gasni interkonektor, čija je ukupna vrednost 85,5 miliona evra. I Bugarska je za izgradnju gasovoda na svojoj teritoriji od EU dobila grant od 27,6 miliona evra.
Ostatak novca Srbija je obezbedila kroz kredit Evropske investicione banke, a iz budžeta je izdvojeno 15 miliona evra i 7,5 miliona evra za pripremne radove i projektovanje.
Ukupna dužina gasovoda Srbija-Bugarska kroz obe države biće 170 kilometara i celom dužinom će biti dvosmeran. Gasovod u Srbiji biće dužine 109 kilometara.
Gasovod će omogućiti prenos 1,8 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje.
Novi gasovod će, kako je najavljeno, obezbediti dodatnih 60 odsto povećanja kapaciteta u odnosu na trenutne godišnje potrebe Srbije, koje iznose oko tri milijarde kubnih metara gasa godišnje.
U velikoj meri će povećati ukupnu sigurnost snabdevanja prirodnim gasom i doprineti ciljevima čistije energije.
Ovim projektom će biti omogućen lakši pristup gasu onim mestima koja ga dosad nisu imala, a to su Bela Palanka, Pirot i Dimitrovgrad, prenosi Demostat.
