Evropski komesar za proširenje Štefan File ocenio je 14. oktobra u Beogradu da je u regionu Zapadnog Balkana učinjeno mnogo na uspostavljanju trajnog pomirenja i jačanju regionalne saradnje, što su ključni elementi u usvojenoj strategiji proširenja Evropske unije za 2011. godinu. Na skupu Igmanske inicijative upućen je poziv na brže i efikasnije rešavanje otvorenih pitanja u regionu i „skandinavizaciju Balkana“, a zvaničnici zemalja Zapadnog Balkana su istakli značaj evropskih integracija za stabilizaciju regiona.
Predsednici Srbije, Hrvatske, Crne Gore i predsedavajući Predsedništva BiH potpisali su 14. oktobra u Beogradu zajedničku izjavu u kojoj pozivaju EU da, uprkos krizi, „ne ispusti iz vida važnost procesa proširenja (EU)“, kao instrumenta za stabilizaciju mira.
U izjavi „Partnerstvo za evropsku budućnost regiona“ čijem potpisivanju je prisustvovao komesar za proširenje, četiri predsednika potvrđuju „punu odlučnost da svaka od zemalja u međusobnim odnosima deluje tako da drugima pomogne da ispune sve uslove za punopravno članstvo u EU“.
„Ostajemo čvrsto opredeljeni za rešavanje otvorenih pitanja dijalogom i pregovorima u duhu dobrosusedstva i na osnovama međunarodnog prava“, piše u dokumentu. U Izjavi piše i da su solidarnost i uzajamna podrška temeljni principi na kojima četiri zemlje žele da grade zajedničku evropsku budućnost.
„Slažemo se da se započeti proces međusobnog pomirenja mora nastaviti. U tom pogledu presudnu ulogu ima bliska saradnja pravosuđa naših zemalja, i to ne samo u gonjenju i kažnjavanju ratnih zločina, nego i svih oblika organizovanog kriminala“, piše u Izjavi.
File je na 22. sesiji Igmanske inicijative ukazao da Evropska komisija očekuje da zemlje regiona kroz dijalog reše sva otvorena pitanja, pomenuvši posebno pitanje granica. On je dodao da pomirenje nije samo formalno pitanje, već se radi o suštinskom pomirenju čemu su svi u regionu doprineli. Evropski komesar pozdravio je i inicijativu predsednika država regiona da čuju pozive izbeglica.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da Srbija rešenje za pitanje Kosova traži kroz dijalog sa Prištinom – „isključivo mirnim i primereno demokratskim sredstvima“. Tadić je rekao da za Kosovo nema rešenja koja će vraćati u prošlost, već se moraju naći rešenja koja će biti održiva u budućnosti.
On je istakao da rešenje pitanja Kosova podrazumeva rešenje za sever Kosova, posebne garancije za Srbe koji žive u enklavama i poseban status za srpske spomenike, kao i rešenje pitanja imovine države Srbije i Srba na Kosovu.
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je istakao da svi u regionu treba da budu odgovorni i prema sopstvenim građanima, i prema susedima, da „ne izvoze krizu, niti nekritički barataju prošlošću“. Josipović je ukazao da je za izgradnju zajedničke budućnosti neophodno partnerstvo i da na domaćem terenu treba izbeći „opasnu zamku izbornih ciklusa“.
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović rekao je da trajnu obavezu, uz regionalnu saradnju i stabilnost, predstavljaju i poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta država u regionu.
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić poručio je da BiH ne sme da ostane izvan procesa evrointegracija ako želi bolje ekonomske prilike za sve svoje građane. On je kao prepreku na evropskom putu istakao da u BiH nema jedinstvenog stava o „ritmu i metodologiji“ pristupa EU, i da postoji problem osposobljenosti administracije BiH.
Igmanska inicijativa za skandinavizaciju Balkana
Igmanska inicijativa pozvala je 14. oktobra na brže i efikasnije rešavanje otvorenih pitanja u regionu i zauzela se za skandinavizaciju Balkana, jer je bilo dosta „balkanizacije Balkana“. Kopredsednik iz Hrvatske Zoran Pusić rekao je na 22. sesiji Igmanske inicijative u Beogradu da bi balkanski narodi trebalo da nauče nešto kako se nesreće ne bi ponavljale.
„Mi Balkanci poznati smo ponavljači i politički pojam Balkan je postao nešto što bi pristojne zemlje trebalo da izbegavaju“, rekao je Pusić i dodao da približavanje EU nije bekstvo sa Balkana i od suseda kao što to misle neki političari u Hrvatskoj. On je dodao da nema boljeg puta ka EU od regionalne saradnje.
Kopredsednik Inicijative iz Srbije Aleksandar Popov rekao je da su granice, izbeglice, ratni zločini, sukcesija i imovinska pitanja najvažnija otvorena pitanja među zemljama potpisnicama Dejtonskog sporazuma koje treba da pomažu jedna drugoj i izbegavaju zloupotrebu međusobnih odnosa u političke svrhe tokom predizbornih kampanja. Popov je istakao i da pitanja Kosova, unutrašnja kriza u BiH najviše opterećuju odnose u regionu.
Kopredsednik Igmanske inicijative iz BiH Vehid Šehić rekao je da nije bilo snage da se na objektivan način sankcionišu odgovorni za ratne zločine i da će Inicijativa učiniti sve da stvori drugačiji ambijent u regionu.
Šehić je izrazio žaljenje zbog toga što i BiH danas ne može da podeli zadovoljstvo sa drugim zemljama zbog njihovog napretka ka EU.
Kopredsendik iz Crne Gore Branko Lukovac rekao je da stavovi Evropske komisije otvaraju prostor i nadu da se balkanske zemlje još više približe Evropi ako to budu „umele, htele i smele“.
Izvor euractiv.rs
