Na dan 9. septembra, TTF gasni fjučersi dostigli su vrhunsku cenu od 37,33 €/MWh, što je bilo podstaknuto prognozama hladnog vremena i smanjenom ponudom iz Norveške. Kako je druga nedelja septembra počela, zabrinutost zbog uticaja uragana Francine na američke isporuke tečnog prirodnog gasa (LNG) dodatno je povećala cene. Ipak, visoki nivoi evropskih rezervi i obilna ponuda održali su cene ispod 38 €/MWh tokom te nedelje.
Do utorka, evropske referentne cene prirodnog gasa pale su na 35,28 €/MWh, budući da je dolazak blagog hladnog talasa povećao proizvodnju vetroelektrana, smanjujući potražnju za gasom u proizvodnji električne energije. Ovo je označilo prvi dnevni pad cena u četiri trgovinska dana, jer je veća proizvodnja vetra olakšala pritisak na snabdevanje gasom.
Međutim, dolazak jesenjih temperatura u Evropi mogao bi povećati potražnju za gasom u narednim danima zbog ograničenja u snabdevanju, naročito zbog održavanja na nekim norveškim izvozničkim postrojenjima i rastućih cena LNG u Aziji, koje preusmeravaju terete iz Evrope. Snažna potražnja za tečnim prirodnim plinom u Aziji privlači više snabdevanja na taj kontinent, što rezultira smanjenom dostupnošću za Evropu, gde su cene snižene u poređenju sa spot cenama u Aziji.
U međuvremenu, uragan Fransina oslabio je na tropsku depresiju nakon što je pogodio obalu južne Luizijane, uzrokujući nestanke struje, ali su tokovi goriva ostali stabilni na osam operativnih američkih izvoznih postrojenja. Postrojenje Kameron LNG navodno nije bilo pogođeno. Evropski nivoi skladištenja gasa ostali su umirujuće visoki, sa 93% punih, prema podacima Gas Infrastructure Europe, iako ove rezerve neće pokriti sve zimske potrebe, što je podstaklo trgovce da prate potencijalne prekide u snabdevanju.
Evropsko tržište gasa očekuje volatilnost u narednim danima zbog briga o snabdevanju i potencijalnog povećanja potražnje ako proizvodnja vetroelektrana u Severnoj Evropi oslabi. Tržište ostaje osetljivo na probleme sa snabdevanjem, postavši sve više zavisno od globalnih tokova nakon energetske krize. Iznenadni porast upotrebe gasa u Evropi ili Aziji zbog hladnog vremena mogao bi ponovo podići cene, posebno s predstojećim istekom ugovora o tranzitu gasa između Rusije i Ukrajine, koji bi mogli obustaviti tokove 1. januara.
Prema najnovijim izveštajima, mesečni forward ugovor na TTF trguje se po ceni od 35,547 €/MWh. Nedavni izveštaj Evropske unije pod naslovom “Budućnost evropske konkurentnosti – Deo A | Strategija konkurentnosti za Evropu” naglašava da će prirodni gas ostati deo energetske mešavine Evrope na srednji rok. Projicira se da će potražnja za gasom u EU opasti za 8% do 25% do 2030. godine, što ističe potrebu za smanjenjem volatilnosti cena.
Izveštaj zagovara pojačanu zajedničku nabavku, posebno za LNG, kako bi se ojačala tržišna moć Evrope i uspostavile dugoročne saradnje sa pouzdanim dobavljačima u okviru sveobuhvatne strategije gasa EU. Takođe se sugeriše odvajanje naknade za obnovljive izvore i nuklearnu energiju od fosilnih goriva, korišćenjem mehanizama uvedenih u novom Dizajnu tržišta električne energije, kao što su Power Purchase Agreements (PPA) i dvostrani ugovori o razlici (CfD).
Deo B izveštaja ukazuje na to da, iako je EU najveći globalni uvoznik gasa i LNG, nije uspešno iskoristila svoju kolektivnu pregovaračku moć. Ovo je posebno evidentno u trgovini gasovodom, gde su mogućnosti preusmeravanja ograničene. Ukupni uvozi gasa u EU opali su sa 334 bcm (93% svojih potreba) u 2021. na 290 bcm u 2023. godine, dok su uvozi iz Rusije pali sa 40% u 2021. na samo 8% u 2023. I pored ovih promena, kupovine gasa u EU sprovode brojne javne i privatne entitete bez efikasnog iskorišćavanja tržišne snage Evrope.
