Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaAktuelnosti iz EnergetikeEvropa: Udeo obnovljive...

Evropa: Udeo obnovljive energije u EU 2023. godine dostigao 24,5%, i dalje ispod ciljeva za 2030. godinu

Supported byClarion Energy opengraph
Supported by ElevatePR Serbia
Supported by SEE Energy News
Supported by Clarion Energy
Supported by Virty Energy
Supported byspot_img

Eurostat, statistički ured EU, objavio je izveštaj o obnovljivim izvorima energije za 2023. godinu, u kojem se navodi da je 24,5% bruto finalne potrošnje energije u EU poteklo iz obnovljivih izvora, što predstavlja povećanje od 1,4 procentna poena u poređenju sa 2022. godinom. Ipak, ovaj broj i dalje zaostaje 18 procentnih poena u odnosu na cilj EU za 2030. godinu, koji iznosi 42,5%. Da bi se dostigao ovaj cilj, potrebno je godišnje povećanje od 2,6 procentnih poena u periodu od 2024. do 2030. godine.

Švedska prednjači u EU po usvajanju obnovljivih izvora energije, sa 66,4% bruto finalne potrošnje koje dolazi iz obnovljivih izvora u 2023. godini. Ovo je uglavnom rezultat korišćenja čvrstih biogoriva, hidroelektrana i energije vetra. Finska se nalazi na drugom mestu sa 50,8%, dok Danska zauzima treće mesto sa 44,9%, pri čemu obe zemlje uglavnom koriste čvrsta biogoriva, vetar i hidroenergiju.

Na suprotnom kraju spektra, Luksemburg je zabeležio najmanji udeo obnovljivih izvora, sa 11,6%, dok Belgija (14,7%) i Malta (15,1%) takođe zaostaju za prosekom EU.

Rast proizvodnje obnovljive električne energije u EU između 2013. i 2023. godine uglavnom je bio podstaknut širenjem vetroenergije i solarnih panela. U 2023. godini, obnovljiva električna energija činila je 45,3% bruto potrošnje električne energije, u poređenju sa 41,2% u 2022. godini. Od toga, energija vetra činila je 38,5%, dok je hidroenergija doprinosila sa 28,2%. Solarna energija, koja je najbrže rastući obnovljivi izvor, činila je 20,5%, dok su čvrsta biogoriva imala udeo od 6,2%, a drugi čisti izvori 6,6%.

Solarna energija je doživela izuzetan rast, sa udelom od samo 1% u 2008. godini, koji je porastao na 252,1 teravat-sat (TWh) u 2023. godini. Austrija prednjači u EU po proizvodnji obnovljive električne energije, sa 87,8% svoje potrošnje koja dolazi iz obnovljivih izvora, dok su Švedska sa 87,5% i Danska sa 79,4% takođe na visokom nivou. Države poput Portugala (63,0%), Španije (56,9%) i Finske (52,4%) takođe imaju značajan udeo obnovljive električne energije.

S druge strane, zemlje poput Malte (10,7%), Češke (16,4%), Luksemburga (18,0%) i Mađarske (19,5%) imaju udeo obnovljive električne energije manji od 20%.

Zanimljivo je da su Norveška i Albanija, koje nisu članice EU, proizvele više obnovljive električne energije nego što su potrošile u 2023. godini, što je rezultiralo udelom obnovljive energije većim od 100%.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Slovenija: Udruženje za vetroenergiju poziva na uravnotežene konsultacije o politici

Slovenačko udruženje za vetroenergiju (GIZ) izrazilo je zabrinutost zbog činjenice da se nedavne političke debate o vetroenergiji oblikuju na osnovu događaja koji smatraju neuravnoteženim. Udruženje navodi da se zaključci sa konsultacija u Nacionalnom savetu u junu—na kojima su uglavnom...

Rumunija: Kraj ograničenja cena i povećanje PDV-a izazivaju nagli rast računa za električnu energiju

Računi za električnu energiju u Rumuniji za jul i deo avgusta 2025. godine znatno su viši nego u prethodnim mesecima, zbog više faktora. Talas vrućine povećao je potrošnju jer su klima-uređaji i drugi rashladni uređaji korišćeni u velikoj meri....

Bosna i Hercegovina beleži mešovite trendove u proizvodnji energije u junu 2025. godine

Prema podacima Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine (BiH), bruto proizvodnja električne energije u junu 2025. godine iznosila je 1.000 GWh, u poređenju sa 1.028 GWh u istom mesecu prošle godine. Hidroelektrane su učestvovale sa 26,4 procenata ukupne bruto...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!