Postepeno ukidanje skoro 90 GW uglja, lignita i nuklearnih kapaciteta širom Evrope do 2030. godine povećaće potražnju za proizvodnjom baziranom na gasu, jer tržišta nastoje da osiguraju proizvodnju bazne električne energije usled brzog širenja obnovljivih izvora energije.
Međutim, predviđa se da će rast proizvodnje na gas biti ograničen izgradnjom obnovljivih izvora energije, koji će se odvijati bržim tempom, ostavljajući Evropa sa deficitom termo kapaciteta za popunjavanje.
Ova analiza razmatra evoluirajuće energetske bilanse širom Evrope i da li nadolazeće promene u regionalnoj dinamici gasa mogu pomoći da se popuni potreban jaz u proizvodnji termoenergije.
Do 2030. godine evropska tržišta očekuju postepeno ukidanje preko 50 GW uglja, 19 GW lignita i 21 GW nuklearnih kapaciteta.
Kako što prethodna analiza ICIS-a sugeriše, iako se očekuje da će veliki deo povučenih kapaciteta biti zamenjen brzo rastućom obnovljivom proizvodnjom – to će verovatno dovesti do proizvodnog deficita.
Proizvodnja na gas će stoga biti kritična u popunjavanju ove praznine, posebno imajući u vidu potrebu za baznim opterećenjem u elektroenergetskim sistemima sa velikom penetracijom obnovljivih izvora energije.
Uz očekivane promene u regionalnoj dinamici gasa, glavni izvor gasa će verovatno biti LNG. Veća zavisnost od LNG-a značiće da će globalna trgovina LNG-om verovatno imati veći uticaj na evropska tržišta energije.
Istovremeno, na uvođenje LNG -a u elektroenergetski sektor može uticati rastuća uloga interkonektora za električnu energiju.
Evolucija gasa i LNG -a
S obzirom na to da će se proizvodnja baznog opterećenja iz uglja i nuklearne energije značajno smanjiti u narednim godinama, uloga gasa kao stabilnog izvora proizvodnje energije će se dodatno povećati.
Međutim, sa padom proizvodnje, očekuje se da će veliki deo preko potrebne zalihe gasa doći iz LNG -a i Rusije.
LNG je zauzeo centralno mesto u čitavoj Evropi zamenjujući domaću proizvodnju, kako bi postao regionalni izvor gasa, zajedno sa ruskim snabdevanjem.
U poslednje tri godine, 22% evropske potrošnje gasa pokriveno je snabdevanjem količinama LNG-a iz Severne Amerike, koji je doživeo veliku ekspanziju u Evropi.
Trenutni kapacitet regasifikacije mogao bi doprineti da LNG čini skoro 45% potražnje za gasom u regionu. On bi u perspektivi mogao doseći 50% do 2025. godine, sa više od 300 milijardi kubnih metara očekivanog operativnog kapaciteta za regasifikaciju.
Ovo bi se prvenstveno koristilo za proizvodnju električne energije, budući da se predviđa da će proizvodnja električne energije iz gasa porasti za 5 procentnih poena između 2021. i 2023. godine, čineći 24% proizvodnje širom Evrope.
To dolazi kao rezultat smanjenja proizvodnje energije iz uglja i lignita i nuklearne energije za 2 procentna poena u istom periodu.
Očekuje se da će gasna polja kapaciteta do 40 milijardi m3 biti uklonjena iz evropskog energetskog bilansa do 2025. godine, što povećanje snabdevanja LNG-om čini još važnijim.
Međutim, veće oslanjanje na LNG će dovesti do rastuće nestabilnosti cena na energetskim tržištima, pri čemu su gasovodi stabilniji i neposredniji izvor snabdevanja.
Nemačka: Super čvorište u nastajanju
Nemačka je odličan primer tržišta na kome će gasovodi, LNG, obnovljivi izvori i interkonektori za električnu energiju iskoračiti kako bi zamenili smanjenje uglja, nuklearne energije i lignita.
Očekuje se da će do 2030. godine nemačka potražnja za energijom porasti za 20% a da će najveći deo zadovoljiti obnovljiva proizvodnja. Ovo je, međutim, samo na papiru, a mrežna infrastruktura bi zahtevala znatna ulaganja da bi se mogla nositi sa tako visokim prodorom obnovljivih izvora energije.
Za kontekst, skoro 28 GW je proizvedeno u proseku u poslednjih pet godina iz nuklearne energije, uglja i lignita – skoro polovina ukupne nemačke proizvodnje.
Kada se ovi kapaciteta uklone, to će ostaviti deficit u snabdevanju od blizu 30 GW na osnovu istorijske upotrebe, a 7,4 GW će biti zamenjeno interkonektorima za električnu energiju do kraja 2024. godine.
Gas će takođe povećati svoj uticaj na energetski miks sa Severnim tokom 2, koji će povećati godišnje isporuke za dodatnih 55 milijardi m3 i prvim nemačkim uvoznim terminalom za LNG.
Na svom vrhuncu, nemački LNG terminal mogao bi da obezbedi 10% godišnje nemačke potrošnje gasa.
U isto vreme, rastuća nemačka potražnja će dovesti do toga da će zemlja postati net uvoznik već 2023. godine, čineći tu zemlju jednim od najvećih globalnih tržišta električne energije i gasa.
Izvor: icis.com
