Stalni pad u potrošnji prirodnog gasa u Evropi od sredine 2022. godine predstavlja značajan razvoj u energetskoj slici regiona. Ova redukcija je uzrokovana kombinacijom faktora, uključujući blage zime, povećanu proizvodnju obnovljivih izvora energije i politike koje su usmerene na smanjenje zavisnosti od prirodnog gasa—posebno u odgovoru na oštar pad u snabdevanju gasom putem cevovoda iz Rusije.
Ključne tačke ove situacije uključuju:
Smanjena potrošnja: U 2023. godini, potrošnja prirodnog gasa u EU-27 bila je 18% ispod proseka za period 2017-2021. Tokom prvih pet meseci 2024. godine, potrošnja je ostala 19% ispod ovog proseka.
Političke mere: U odgovoru na smanjene uvoze ruskog gasa, evropske vlade su uvele koordinisane mere za smanjenje potrošnje prirodnog gasa za najmanje 15% od avgusta 2022. do marta 2023. Ove mere su produžene do marta 2025.
Uticaj blagih zima: Dve uzastopne blage zime (2022-23 i 2023-24) doprinele su nižoj potražnji za prirodnim gasom, pomažući u održavanju visokih nivoa skladišta. Do 1. aprila 2024. godine, evropska skladišta gasa bila su 59% puna, što je najviše na rekord za to doba godine.
Prelazak na LNG: Kako je snabdevanje gasom putem cevovoda iz Rusije drastično opalo—za 58% u 2022. i 89% u 2023. u poređenju sa 2021.—Evropa je sve više oslanjala na uvoz LNG-a, posebno iz Sjedinjenih Američkih Država, koje su postale najveći snabdevač za treću uzastopnu godinu u 2023.
Ovaj trend ukazuje na značajnu promenu u energetskoj mešavini Evrope i naglašava kontinuirane napore regiona da diverzifikuje energetske izvore i poboljša energetsku sigurnost, posebno u kontekstu geopolitičkih tenzija i klimatskih obaveza.
