Na nivou Evropske unije i u Srbiji nedovoljno se ulaže u istraživanja i inovacije koje služe za korišćenje hidroelektrana (HE) iako bi one mogle da budu, ili već jesu važan oslonac u energetskoj tranziciji, odnosno prelasku na obnovljive izvore energije (OIE).
Strategije čiste energetske tranzicije u vezi sa dekarbonizacijom energetskog sektora zasnivaju se na povećanju udela promenljivih obnovljivih izvora energije, zahtevajući od hidroelektrane da igra novu ulogu pokretača, piše dr Branka Nakomćić-Smaragdakis, za portal Klima 101.
Prema njenim rečima, HE bi trebalo da pruže ne samo održivo, pouzdano i sigurno snabdevanje energijom po pristupačnim cenama, već i preko potrebnu fleksibilnost jer potrošači električne energije imaju potrebu za kontinualnim snabdevanjem energijom.
Kako je fleksibilnost proporcionalna brzini promene u ispuštanju vode koja prolazi kroz turbine, nastala fluktuacija protoka vode u rekama i akumulacijama je tipično nepovoljna za sve druge korisnike vodnih sistema, na primer, poljoprivreda, ribolov, rekreacija…
Ova fleksibilnost, uz poštovanje zahteva životne sredine, povećaće opterećenje na hidroelektrane i uticati na promenu uobičajenih radnih obrazaca.
U Evropskoj Uniji, 40% reka se suočava sa morfološkim opterećenjem. Pored nedovoljne podrške nauci, suočavamo se i sa ograničenom naučnom i tehničkom podrškom (primera radi, samo je nekoliko patenata prijavljenih u hidroenergetici u EU) za promociju održivosti kroz rekonstrukcije starih hidroelektrana, novih instalacija i inovativnih modela za životni vek otporan na nove, zahtevnije uslove rada.
ZA ČIM POSTOJI POTREBA?
Evropski hidroenergetski sistemi su u stanju u kome postoji potreba za regeneracijom i novim instalacijama uključujući povećanje broja pumpno-akumulacionih sistema, što prouzrokuje potrebu za velikim ulaganjima u narednih 20 godina.
Iako se hidroelektrana uglavnom doživljava kao stara, dobro poznata tehnologija, trenutni i predvidivi izazovi zahtevaju intenzivna naučna istraživanja i aktivnosti u okviru tehnološkog razvoja.
Često vrednost investicija u oblasti hidroelektrana dovodi do prilično konzervativnog pristupa, gde se uglavnom inkrementalni koraci uzimaju u obzir zadržavajući što je više moguće jednostavna i robusna tehnička rešenja uspostavljena pre više od jednog veka. Postaje sve očiglednije da ovaj prilično oprezan i tehnološki-orijentisani pristup ima male šanse da pruži visoko inovativna rešenja.
Definisanje mape puta za buduće generacije hidroelektrana mora obuhvatiti tehnološke ciljeve koji uzimaju u obzir ograničenja i izazove koje postavljaju različite dimenizije problema povezanih sa hidroelektranama, kao što su ekonomija, tržište, životna sredina i civilno društvo, istraživanje i razvoj, pravni okvir i klimatske promene.
Foto, Čedomir Savković: Jezero Perućac u podnožju Tare, na čijoj brani je Hidroelektrana (HE) Bajina Bašta
Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu deo je velikog projekta umrežavanja evropskih institucija po pitanju održivog korišćenja hidroenergije.
U ove svrhe pokrenut je COST projekat Evropske unije pod nazivom „Panevropska mreža za održivo korišćenje hidroenergije”, u kojem učestvuju 34 zemlje Evrope, a ispred Srbije Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu.
Glavni cilj ovog projekta je uspostavljanje panevropske mreže za održivu, digitalizovanu hidroelektranu koja doprinosi čistoj energetskoj tranziciji, što podrazumeva formiranje mreže istraživača, inženjera, naučnika i drugih zainteresovanih strana, kao što su predstavnici industrije, donosioci odluka i civilnog društva, kako bi se olakšala bliska saradnja između evropskih istraživačkih grupa kroz projekte koji podržavaju održivo korišćenje hidroenergije.
Učešće Srbije na projektu pored mogućnosti razmene znanja i dobre prakse, omogućava i mladim istraživačima, studentima doktorskih i master studija da učestvuju u obukama, radionicama i konferencijama u inostranstvu i tako stečena znanja prenesu u svoju buduću praksu u industriji, javnoj upravi i naučno-istraživačkim ustanovama.
Projekat predviđa da je potrebno uspostaviti naučni okvir za investitore i proizvođače opreme u cilju poboljšanja performansi i konkurentnosti postojećih i novih hidroelektrana i pumpno-akumulacionih postrojenja u okviru evropskog elektroenergetskog sistema. To uključuje tehnološke inovacije u svakoj fazi postrojenja kako bi se poboljšala fleksibilnost i efikasnost uz poštovanje ekoloških ograničenja i uz promociju digitalizacije i monitoringa.
izvor: Nova ekonomija
