Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaEvropa: Potrebno je...

Evropa: Potrebno je veće ulaganje u hidroelektrane

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Na nivou Evropske unije i u Srbiji nedovoljno se ulaže u istraživanja i inovacije koje služe za korišćenje hidroelektrana (HE) iako bi one mogle da budu, ili već jesu važan oslonac u energetskoj tranziciji, odnosno prelasku na obnovljive izvore energije (OIE).

Strategije čiste energetske tranzicije u vezi sa dekarbonizacijom energetskog sektora zasnivaju se na povećanju udela promenljivih obnovljivih izvora energije, zahtevajući od hidroelektrane da igra novu ulogu pokretača, piše dr Branka Nakomćić-Smaragdakis, za portal Klima 101.

Prema njenim rečima, HE bi trebalo da pruže ne samo održivo, pouzdano i sigurno snabdevanje energijom po pristupačnim cenama, već i preko potrebnu fleksibilnost jer potrošači električne energije imaju potrebu za kontinualnim snabdevanjem energijom.

Kako je fleksibilnost proporcionalna brzini promene u ispuštanju vode koja prolazi kroz turbine, nastala fluktuacija protoka vode u rekama i akumulacijama je tipično nepovoljna za sve druge korisnike vodnih sistema, na primer, poljoprivreda, ribolov, rekreacija…

Ova fleksibilnost, uz poštovanje zahteva životne sredine, povećaće opterećenje na hidroelektrane i uticati na promenu uobičajenih radnih obrazaca.

U Evropskoj Uniji, 40% reka se suočava sa morfološkim opterećenjem. Pored nedovoljne podrške nauci, suočavamo se i sa ograničenom naučnom i tehničkom podrškom (primera radi, samo je nekoliko patenata prijavljenih u hidroenergetici u EU) za promociju održivosti kroz rekonstrukcije starih hidroelektrana, novih instalacija i inovativnih modela za životni vek otporan na nove, zahtevnije uslove rada.

ZA ČIM POSTOJI POTREBA?
Evropski hidroenergetski sistemi su u stanju u kome postoji potreba za regeneracijom i novim instalacijama uključujući povećanje broja pumpno-akumulacionih sistema, što prouzrokuje potrebu za velikim ulaganjima u narednih 20 godina.

Iako se hidroelektrana uglavnom doživljava kao stara, dobro poznata tehnologija, trenutni i predvidivi izazovi zahtevaju intenzivna naučna istraživanja i aktivnosti u okviru tehnološkog razvoja.

Često vrednost investicija u oblasti hidroelektrana dovodi do prilično konzervativnog pristupa, gde se uglavnom inkrementalni koraci uzimaju u obzir zadržavajući što je više moguće jednostavna i robusna tehnička rešenja uspostavljena pre više od jednog veka. Postaje sve očiglednije da ovaj prilično oprezan i tehnološki-orijentisani pristup ima male šanse da pruži visoko inovativna rešenja.

Definisanje mape puta za buduće generacije hidroelektrana mora obuhvatiti tehnološke ciljeve koji uzimaju u obzir ograničenja i izazove koje postavljaju različite dimenizije problema povezanih sa hidroelektranama, kao što su ekonomija, tržište, životna sredina i civilno društvo, istraživanje i razvoj, pravni okvir i klimatske promene.

Foto, Čedomir Savković: Jezero Perućac u podnožju Tare, na čijoj brani je Hidroelektrana (HE) Bajina Bašta

Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu deo je velikog projekta umrežavanja evropskih institucija po pitanju održivog korišćenja hidroenergije.

U ove svrhe pokrenut je COST projekat Evropske unije pod nazivom „Panevropska mreža za održivo korišćenje hidroenergije”, u kojem učestvuju 34 zemlje Evrope, a ispred Srbije Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu.

Glavni cilj ovog projekta je uspostavljanje panevropske mreže za održivu, digitalizovanu hidroelektranu koja doprinosi čistoj energetskoj tranziciji, što podrazumeva formiranje mreže istraživača, inženjera, naučnika i drugih zainteresovanih strana, kao što su predstavnici industrije, donosioci odluka i civilnog društva, kako bi se olakšala bliska saradnja između evropskih istraživačkih grupa kroz projekte koji podržavaju održivo korišćenje hidroenergije.

Učešće Srbije na projektu pored mogućnosti razmene znanja i dobre prakse, omogućava i mladim istraživačima, studentima doktorskih i master studija da učestvuju u obukama, radionicama i konferencijama u inostranstvu i tako stečena znanja prenesu u svoju buduću praksu u industriji, javnoj upravi i naučno-istraživačkim ustanovama.

Projekat predviđa da je potrebno uspostaviti naučni okvir za investitore i proizvođače opreme u cilju poboljšanja performansi i konkurentnosti postojećih i novih hidroelektrana i pumpno-akumulacionih postrojenja u okviru evropskog elektroenergetskog sistema. To uključuje tehnološke inovacije u svakoj fazi postrojenja kako bi se poboljšala fleksibilnost i efikasnost uz poštovanje ekoloških ograničenja i uz promociju digitalizacije i monitoringa.
izvor: Nova ekonomija

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Evropa: Nedeljne cene električne energije kretale su se između 4 i 75 evra/MWh

  Prema analizi AleaSoft Energy Forecasting, u prvoj nedelji aprila cene na glavnim evropskim tržištima električne energije pale su u odnosu na prethodnu nedelju. EPEX SPOT tržište Belgije i Francuske zabeležilo je najveći procentualni pad od 51%, odnosno 75%. Na ostalim...

Evropa: TTF gasni fjučersi dostigli nedeljni minimum od 26 evra/MWh

  Gasni fjučersi TTF na tržištu ICE za mesec unapred, u ponedeljak, 1. aprila, dostigli su nedeljnu maksimalnu cenu poravnanja od 27,34 evra/MWh. U utorak i sredu cene su pale. U sredu, 3. aprila, cena od 26,05 €/MWh predstavljala je...

Sve glasniji protesti protiv vetrogeneratora

Iako je energetska tranzicija Evrope u zaletu, prema procenama Evropske komisije trebalo bi dodati najmanje 37 GW nove energije vetra godišnje, da bi se postigao cilj EU za čistu energiju do 2030. godine. Mada se zelena tranzicija u velikoj...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!