Sve se više čini da je sukob u Ukrajini neizbežan, a u tom slučaju Evropa bi se mogla suočiti sa prekidom ili smanjenjem isporuke gasa iz Rusije, koja pokriva oko 40% potrošnje gasa u EU, uz velike razlike u nivou zavisnosti među članicama bloka. SAD i Evropska unija prete sankcijama u slučaju vojnog sukoba u Ukrajini, u smislu ograničavanja izvoza nafte, gasa i sirovina, ali te će mere najviše pogoditi Evropu. Stari kontinent je do sada ove zime uspevao da izbegne najgori scenarijo, a to su nestašice gasa, koje vode do poremećaja u proizvodnji električne energije.
Kada bi Rusija potpuno obustavila izvoz gasa, Evropska unija morala bi da poveća uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) i uvede hitne mere za smanjenje potražnje, kao što je zatvaranje fabrika, kako bi sprečila ozbiljnu nestašicu, pokazala je analiza instituta Bruegel, piše Rojters.
Tri scenarija su u igri. Uz sadašnji nivo snabdevanja uz istorijski najveće isporuke LNG-a i potrošnju na nivou 2015.-2020., u skladištima će u aprilu biti 320 TWh gasa.
Međutim, ako Rusija smanji isporuke početkom februara, skladišta će u aprilu imati samo 140 TWh gasa, a ako se uz to dogodi i ekstremni hladni talas, skladišta će biti prazna do kraja marta. Kratkoročno, ujedinjeni EU blok mogao bi preživeti dramatičan prekid isporuke iz Rusije, ali situaciju komplikuju individualne ekonomske, tehničke i političke razlike, upozoravaju iz Bruegela.
Prema Bruegelovoj analizi u problemu će biti čitava srednja i istočna Evropa, uključujući Italiju i Nemačku, kao i sve istočne susede.
Ako se obustava isporuke protegne do iduće zime i duže, EU će imati još više problema i biće prisiljena da dodatno ograniči potrošnju.
Alternativne opcije su veća potrošnja uglja, a time i veće emisije, kao i odlaganje gašenja nuklearnih elektrana. Skok potražnje za LNG-om mogao bi još više podići cene, što bi pogodilo privredu EU i siromašnije zemlje koje LNG kupuju na aukcijama.
Postoje i veliki problemi vezani za dopremu i kvalitetu gasa, koja nije ujednačena u EU. Na Iberijskom poluostrvu koncentrisani su terminali za uvoz tečnog prirodnog gasa, pa ta regija može uvesti 40 TWh gasa mesečno, a potrošiti samo 30 TWh.
Problem je transport viška gasa u ostatak Evrope budući da postojeći cevovodi omogućuju transport maksimalno 5 TWh mesečno. Gas koji stiže u Francusku već je obrađen za komercijalnu upotrebu i obično se ne može tek tako uputiti u susedne sisteme. Na severozapadu Evrope gas pak ima drugačije kalorijske vrednosti koje zahtevaju i drugačiju infrastrukturu.
Najugroženija je Istočna Evropa
Sistem cevovoda u centralnoj i istočnoj Evropi projektovan je za transport gasa sa istoka i uprkos kapacitetima za promenu toka prevelika količina gasa sa zapada mogla bi da izazove zastoje i spreči isporuku potrebne količine gasa. To znači da i državama u toj regiji preti nestašica ako Moskva sreže isporuke, zaključuju u institutu.
Postojeća infrastruktura načelno omogućava veći uvoz gasa iz Norveške i severne Afrike i veće isporuke LNG-a, od ukupno 17 TWh nedeljno, što bi moglo zameniti postojeći niski nivo uvoza iz Rusije od 18 TWh nedeljno.
Međutim, ako imate infrastrukturu, ne znači da imate i gas, upozorava institut, podećajući i na izjavu norveškog premijera da njegova zemlja u EU već isporučuje maksimalne količine gasa i da je ponuda LNG-a na tržištima zategnuta. Te zemlje možda neće moći da povećaju isporuke gasa, pa će biti nužno istovremeno smanjiti potražnju, ističe se u studiji.
Ocenjuje se da Rusija najverovatnije neće prekinuti isporuke gasa Evropi, koja je njeno najprofitabilnije tržište, znatno veće od azijskog. Snabdevanje je u istoriji prekinuto samo jednom – tokom Hitlerove invezije na SSSR, međutim, ako zapad uvede platne sankcije odsecanjem iz SWIFT platnog sistema, kako najavljuje, problem je evidentan.
Izvor: energetika-net.com
