Evropa mora da modernizuje svoju zastarelu elektroenergetsku mrežu i udvostruči godišnje investicije u distributivnu infrastrukturu na 67 milijardi evra ove godine, izjavio je Kristian Ruby, generalni sekretar Eurelectrica, za Anadolu. On je naglasio da trenutne godišnje investicije iznose prosečno 34 milijarde evra, ali da moraju značajno da porastu kako bi se ojačale interkonekcije i obezbedio otporan energetski sistem.
S obzirom na to da su mnoge evropske mreže starije od 40 godina, Ruby je istakao hitnu potrebu za modernizacijom kako bi se podržala elektroenergetska mreža 21. veka. Pozvao se na izveštaj Međunarodne agencije za energiju (IEA), koja upozorava da su ograničenja u lancu snabdevanja kritična, jer više od 1.600 gigavata solarnih i vetroelektrana čeka na priključenje na mrežu. Dok su globalne investicije u prenosnu infrastrukturu porasle za 10% u 2023. godini, dostigavši 140 milijardi dolara, IEA procenjuje da godišnja ulaganja moraju premašiti 200 milijardi dolara do sredine 2030-ih kako bi se zadovoljila rastuća potražnja za električnom energijom.
Eurelectric, organizacija sa sedištem u Briselu koja predstavlja evropski energetski sektor i više od 3.500 entiteta, nedavno je objavila izveštaj Redefinisanje energetske sigurnosti u eri električne energije. Izveštaj poziva na novu strategiju energetske bezbednosti koja bi prioritet dala elektrifikaciji i integrisanijem pristupu otpornosti snabdevanja.
„Preispitujemo energetsku sigurnost zbog velikih geopolitičkih promena,“ rekao je Ruby, naglašavajući da Evropa, koja se dugo oslanjala na jeftinu uvoznu energiju i spoljne bezbednosne garancije, sada mora da preuredi svoje energetske politike kako bi ostala konkurentna. „Moramo ponovo da osmislimo energetsku sigurnost i smanjimo zavisnost od spoljnih dobavljača,“ dodao je.
Kako bi se to postiglo, Ruby je naglasio potrebu za smanjenjem uvoza fosilnih goriva i ubrzanjem proizvodnje obnovljive i nuklearne električne energije unutar Evrope. Pozvao je na novu investicionu strategiju koja bi podržala obnovljive izvore energije, uz istovremeno osiguranje stabilnosti mreže za snabdevanje industrije, transporta i grejanja. Električna energija, kako je naglasio, mora postati „glavni vektor“ buduće energetske snabdevenosti, što zahteva mere za očuvanje stabilnosti i otpornosti sistema.
Ruby je takođe istakao da je evropska strategija energetske bezbednosti iz 2014. godine zastarela. „Sada jasnije razumemo izazove klimatskih promena i moramo revidirati svoj pristup, stavljajući električnu energiju u središte strategije,“ rekao je. On je ukazao na rastuće pretnje, uključujući ciljane napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, sabotažu u Baltičkom moru, sve učestalije sajber napade, industrijsku špijunažu i klimatske poremećaje, naglašavajući potrebu za „planiranjem neočekivanog“.
Kako bi se poboljšala otpornost, Ruby je pozvao na ulaganja u robusnu opremu, napredne bezbednosne mere i sigurnu elektroenergetsku mrežu, upozoravajući da Evropa mora eliminisati tačke pojedinačnog kvara i pripremiti se za sve veće energetske izazove sa kojima se suočava svakodnevno.
