Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRudarstvoEvropa između dve...

Evropa između dve vatre

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

 

Novembra 2022. godine, Emanuel Makron otišao je u svoju najavljivanu posetu Vašingtonu gde je pored očekivanog viđanja sa predsednikom Bajdenom obavio i niz sastanaka sa američkim senatorima.

Jedan od sastanaka bio je i sa Džoom Menčinom, umerenim demokratom, senatorom iz savezne države Zapadna Virdžinija. Prema pisanju USA Today, Makron je snažno negodovao po pitanju aktuelne ekonomske politike SAD, sa teškim rečima poput: “Ovo će nam ubiti radna mesta”.

Veći deo javnosti opravdano se zapitao šta je tačno nateralo Makrona da tako oštro i neuobičajeno kritikuje ekonomsku politiku SAD.

Odgovor je IRA (Inflation Reduction Act). IRA je zakon koji je donet u avgustu 2022. godine i koji bi pored svojih brojnih sredstava za smanjenje inflacije (kao što ime kaže) alocirao veliki iznos sredstava, odnosno subvencija, za kompanije koje bi ulagale na tlo SAD-a u oblastima poput električnih automobila, fabrika baterija za električna vozila i slično.

Važno je imati u vidu da se sve ovo dešava u trenutku kada Evropa prolazi kroz energetsku krizu izazvanu agresijom Rusije na Ukrajinu i kada je fokus na vojnoj i humanitarnoj pomoći Ukrajini, “skidanje” sa ruskih energenata i pronalazak novih dobavljača gasa.

No, da se vratimo na Makrona i njegovu kritiku IRA-a. Njegova bojazan je ta da ukoliko EU ne ponudi pandan IRA-u, Evropa će izgubiti još jednu industrijsku trku (“.com” boom je EU izgubila svojom tromošću i birokratijom i sporim delovanjem pojedinih članica) sa SAD na zapadu i Kinom na istoku.

 

Dodatno ulje na vatru Makron baca odlaskom u Kinu marta 2023. godine kada zagovara principe ekonomske autonomije. I ovde je u pravu. Kada se ceo svet okreće protekcionizmu, subvencijama i određenim vidovima nacionalizacije, EU igra po pravilima koja su prestala da važe 2016. godine kada je izborom Donalda Trampa, SAD odlučila da započne trgovinski rat kako sa Kinom (što je uostalom i obećavao u kampanji) ali i na iznenađenje mnogih, sa Evropom.

 

Reakcija evropskih država?

Francuska i Nemačka kreću sa kreiranjem svojih nacionalnih programa za privlačenje kompanija i investicija u zelenim tehnoligijama, ali i proizvodnje čipova, na šta kompanije nisu ostale neme.

Prema pisanju DW-a, Tajvanski proizvođač TSMC, inače jedna od najvrednijih kompanija na svetu, pregovora o izgradnji fabrike čipova na istoku Nemačke, dok Intel i Infineon već prave svoje fabrike.

U isto vreme, sever Francuske polako postaje hab zelenih tehnologija. U gradu Dankirk, Tajvanski proizvođač baterijskih ćelija, ProLogium, će početi sa izgradnjom svoje fabrike kapaciteta 120 GWh.

Još jedna kompanija koje gradi fabriku baterija u severnoj Francuskoj je kompanija Verkor.
Na događaju održanom sredinom maja u Elisejskoj palati na kom su pozvani brojni biznismeni i industrijalci iz sveta, Elon Musk je takođe najavio investiciju u Francuskoj, doduše bez konkretnih informacija.

 

Šta bi Evropa dodatno mogla da uradi?

Evropska Unija je već inicirala i kreirala programe koji bi ubrzali zelenu tranziciju.
Critical Raw Materials Act, je plan koji bi omogućio i dodatno ubrzao snabdevanje evropskog tržišta sirovinama koje su ključne za razvoj ovog tipa industrije. Prema planu, zakon postavlja jasna merila za domaće kapacitete duž strateškog lanca snabdevanja sirovinama i za diversifikaciju snabdevanja EU do 2030. godine:

Najmanje 10% godišnje potrošnje EU za ekstrakciju,
Najmanje 40% godišnje potrošnje EU za preradu,
Najmanje 15% godišnje potrošnje EU za reciklažu,
Ne više od 65% godišnje potrošnje Unije svake strateške sirovine u bilo kojoj relevantnoj fazi prerade iz jedne treće zemlje.

Takođe, zakon definiše finansijsku pomoć određenim strateškim projektima, ubrzanje birokratskih procedura kao i dodatno finansiranje novih R&D projekata.

Pored Critical Raw Materials Act-a, Evropska komisija je kreirala i Net-Zero Industry Act kako bi se uvećala industrijska proizvodnja čistih tehnologija u EU.

Zakon će ojačati otpornost i konkurentnost net-zero tehnologija proizvodnje u EU i učiniti energetski sistem sigurnijim i održivijim. To će stvoriti bolje uslove za uspostavljanje net-zero projekata u Evropi i privući investicije, sa ciljem da se ukupni strateški proizvodni kapacitet Unije za net-zero tehnologije približi ili dostigne najmanje 40% potreba Unije do 2030.

Navedeno će ubrzati napredak ka klimatskim i energetskim ciljevima EU do 2030. i prelazak na klimatsku neutralnost, uz istovremeno jačanje konkurentnosti industrije EU, stvaranje kvalitetnih radnih mesta i podršku naporima EU da postane energetski nezavisna, prenosi talas.rs.

 

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Očekuje se potisivanje Memoranduma o strateškim sirovinama sa EU

Srbija i Evropska komisija potpisale su u septembru Pismo o namerama za uspostavljanje strateškog partnerstva u oblasti lanaca vrednosti kritičnih sirovina i električnih vozila, uključujući materijale, baterije, proizvodnju i reciklažu. Iako su pismo potpisali izvršni potpredsednik Evropske komisije Maroš...

Srbija: Rudarenje retkih minerala donosi ekonomske benefite

VEKOVIMA, a danas više nego ikada, rudarska industrija je veoma važna sila u globalnoj ekonomiji, kao i za ekonomsku konkurentnost pojedinih zemalja. Rudarstvo stvara ključne sirovine za kojima vlada stalna potražnja, zbog toga što se koriste za mnoštvo osnovnih...

Srbija: Jadarit se može eksploatisati efikasno i rentabilno

Pad cene litijuma u svetu za 80% ne znači da će ostati na tom nivou, jer je taj metal berzanska roba, kojoj cene fluktuiraju, rekao je profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Čedomir Beljić. - Cene metala variraju, to su berzanski materijali...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!