Evropski zvaničnici trenutno raspravljaju o mogućnosti ponovnog pokretanja ruskih gasovodnih isporuka u EU kao deo eventualnog sporazuma za okončanje rata u Ukrajini. Zagovornici ove ideje tvrde da bi to moglo smanjiti visoke energetske cene, podstaći Moskvu na pregovore i pomoći u sprovođenju primirja. Međutim, ova ideja je izazvala značajan otpor, naročito među Ukrajininim saveznicima u EU.
Neki zvaničnici iz Nemačke i Mađarske, zajedno sa drugim evropskim prestonicama, podržavaju ovaj korak kao način za smanjenje energetski visokih troškova. Pre rata, Rusija je činila oko 40% snabdevanja EU gasom, a Nemačka je bila najveći uvoznik. Ponovno pokretanje izvoza moglo bi značajno povećati prihode Moskve, što je zabrinjavajuće za EU, koja nastoji da smanji zavisnost od ruske energije.
Ova ideja izazvala je kritike u istočnoevropskim zemljama, uključujući saveznike Ukrajine u Briselu, koji su poslednjih godina radili na smanjenju ruskih energetski uvoz. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je naglasio značaj diplomatskih rešenja, ali njegova kancelarija nije komentarisala specifične razgovore o ponovnom uvozu ruskog gasa.
Debata takođe izaziva zabrinutost među izvoznicima američkog LNG-a, koji se plaše da bi obnova ruskih gasovih tokova mogla učiniti njihov skuplji ukapljeni prirodni gas manje konkurentnim na tržištu EU. U međuvremenu, evropski energetski zvaničnici nastavljaju da pregovaraju o dugoročnim LNG ugovorima kako bi se EU oslobodila ruskih fosilnih goriva do 2027. godine.
S obzirom na to da energetski troškovi i dalje ostaju visoki, naročito za tešku industriju, evropske zemlje su pod pritiskom da obezbede jeftinije energetske izvore, što je podstaklo ponovnu raspravu o ulozi ruskog gasa u budućem energetskoj miksu Evrope.
