Profitne marže termoelektrana na ugalj su daleko najviše u poslednjih nekoliko godina. Prema evropskoj klimatskoj politici, to ne bi smelo da se dešava.
Elektrane na ugalj rade punom parom u delovima Evrope i uživaju u retkom naletu velike profitabilnosti, što predstavlja nazadovanje u naporima da se smanje emisije ugljenika.
Prema evropskoj klimatskoj politici, to ne bi smelo da se dešava. Evropska unija i Ujedinjeno Kraljevstvo bezuspešno su vršile pritisak na svetske lidere da podrže kraj potrošnje uglja na samitu o klimatskim promenama u Glazgovu. I jedni i drugi imaju tržišta dozvola za emisiju koja su dizajnirana da smanje profit zagađivača kao što su elektrane na ugalj i usmere kapital ka zelenijoj energiji.
Evropa se suočava sa nestašicom gasa, u uslovima savršene oluje na energetkom tržištu. Neki od energetskih problema su zatvaranje nukelarnih elektrana zbog održavanja ili slabiji vetar od normalnog. Međutim, drugi problemi su više sistemske prirode kako svet nastavlja da koristi sve više i više energije.
Gas je postao u tom kontekstu izuzetno bitan – viđen je kao most između ere sa fosilnim gorovima i budućnosti sa čistom energijom.
Evropske nestašice gasa su posledica manjih isporuka sa holandskog polja Groningen i manjka investicija u njegovu zamenu.
Sa manjom domaćom proizvodnjom, Evropa postaje sve zavisnija od gasa iz drugih mesta. Međutim, za tim gasom sada postoji velika tražnja kako se ekonomije oporavljaju od pandemije. Takođe, zima dolazi.
Kremljin je objavio da bi Rusija mogla poslati veće količine gasa u Evropu kada bude odobren kontraverzni gasovod Severni tok 2.
Nestašica gasa uzrokovala je opasnost da dođe do deficita u proizvodnji električne energije i goriva za grejanje u Evropi do sledećeg proleća.
Ugalj i njegov prljavili rođak, lignit, ponovo su se vratili u proizvodnju da popune prazninu. Veće profite ostvaruju kompanije koje mogu da pokrenu elektrane koje koriste ovo fosilno gorivo sa najvećim emisijama.
Razlog za to su cene gasa koje su blizu rekordnih vrednosti, a ponovo su porasle ove nedelje nakon što je nemački regulator odbio da izda brzo odobrenje za kontraverzni gasovod Severni tok 2, koji bi trebao da udvostruči ruski kapacitet za izvoz u Nemačku.
„Mi ponovo koristimo ugalj, naftu i sva zagađujuća goriva jednostavno zato što je gas tako skup“, rekla je Bernadette Papp, analitičar u Vertis Environmental Finance Ltd., mađarskom trgovcu ugljenikom.
Ona je rekla da se nekoliko njihovih klijenata u centralnoj i istočnoj Evropi prebacilo na ugalj zato što su gasa toliko porasle ove godine.
Cene gasa određuju evropsko tržište električne energije, tako da se i električnom energijom trguje na istorijski najvišim nivoima u UK, Nemačkoj i drugim državama.
Cene uglja, s druge strane, beleže pad od oktobra, kada je Kina počela da gomila ugalj kako bi predupredila zimske nestašice.
Ova razlika znači da termoelektrane na ugalj dobijaju cene koje su otišle u nebo za električnu energiju proizvedenu sa gorivom čija je cena prepolovljena u prethodnom mesecu.
Do sada u novembru, nemačke elektrane na ugalj su uspele da privuku 57,1 evro po MWh električne energije koju će proizvesti u decembru.
To je preko četiri puta više od prethodnih najviših nivoa, prema podacima Argus Media grupe iz 2017. godine, ne računajući ovu jesene. Gasne elektrane, s druge strane, su u minusu 2,26 evra za svaki MWh bazne energije koju će proizvesti sledećeg meseca.
Forward tržišta energije i ugljenika pokazuju da će elektrane na ugalj biti profitabilnije od njihovih rivala koji trošle gas do 2023. godine, rekao je analitičar Argusa Justin Colley.
Jedna od evropskih vodećih ekonomije, Nemačka, i dalje ima najveću zavinost od uglja i lignita. Proizvela je skoro 40 GWh električne energije na bazi ova dva goriva u septembru i oktobru, prema podacima Argusa, što je najviše za to doba godine od 2018.
U ovom neobičnom sledu događaja, Poljska, koja dobija najveći deo električne energije iz uglja i lignita, izvozi električnu energiju u druge zemlje u centralnoj i istočnoj Evropi.
Nekoliko neaktivnih elektrana na ugalj u Španiji, uključujući Energias de Portugal SA Soto de Ribera 3 i Endesa SA Litoral, u poslednje vreme proizvode električnu energiju. Nekoliko preživelih jedinica na ugalj u Ujedinjenom Kraljevstvu, uključujući West Burton A kompanije EDF SA, pokrenuto je nakon što su male brzine vetra smanjile proizvodnju iz obnovljivih izvora.
Širom zapadne Evrope, količina električne energije proizvedene iz uglja porasla je za 20% u septembru i oktobru u poređenju sa istim periodom prošle godine, kaže Glenn Rickson, vodeći analitičar za električnu energiju u S&P Global Platts.
I to ne bi bio kraj. Rastuće zalihe će povećati udeo evropske potražnje za električnom energijom iz uglja i lignita na 15% u prvom kvartalu 2022. godine, rekao je Rickson, sa sadašnjih 11%, odnosno 9% u prvom kvartalu 2021.
To će i dalje biti manje nego u Sjedinjenim Državama, koje su prošle godine dobile oko petinu svoje energije iz uglja.
U ovom zaokretu, komunalne kompanije sagorevaju ugalj i lignit u vreme kada su evropske dozvole za ugljenik rekordno visoke. Cene emisija su skočile za 13% u toku prošlog meseca, na oko 67 evra po toni ugljen-dioksida, a podgnute su na osnovu sporazuma u Glazgovu o pravilima prekogranične trgovine dozvolama.
To bi trebalo da učini ugalj, koji proizvodi oko dva puta više ugljenika po jedinici električne energije od gasa, manje konkurentnim. Nevolja je u tome što su cene gasa ove godine porasle mnogo više od cena ugljenika.
Količina uglja koju Evropa može da sagore ograničena je brojem zatvorenih elektrana, a Pap navodi da eksplozija električne energije na bazi uglja ne pokazuje da tržište ugljenika u EU propada. „Mi smo u posebnoj situaciji“, rekla je.
Izvor: wsj.com
