Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaAktuelnosti iz EnergetikeEvropa: Elektrane na...

Evropa: Elektrane na ugalj – veliki pobednici u gasnoj krizi

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Profitne marže termoelektrana na ugalj su daleko najviše u poslednjih nekoliko godina. Prema evropskoj klimatskoj politici, to ne bi smelo da se dešava.

Elektrane na ugalj rade punom parom u delovima Evrope i uživaju u retkom naletu velike profitabilnosti, što predstavlja nazadovanje u naporima da se smanje emisije ugljenika.

Prema evropskoj klimatskoj politici, to ne bi smelo da se dešava. Evropska unija i Ujedinjeno Kraljevstvo bezuspešno su vršile pritisak na svetske lidere da podrže kraj potrošnje uglja na samitu o klimatskim promenama u Glazgovu. I jedni i drugi imaju tržišta dozvola za emisiju koja su dizajnirana da smanje profit zagađivača kao što su elektrane na ugalj i usmere kapital ka zelenijoj energiji.

Evropa se suočava sa nestašicom gasa, u uslovima savršene oluje na energetkom tržištu. Neki od energetskih problema su zatvaranje nukelarnih elektrana zbog održavanja ili slabiji vetar od normalnog. Međutim, drugi problemi su više sistemske prirode kako svet nastavlja da koristi sve više i više energije. 

Gas je postao u tom kontekstu izuzetno bitan – viđen je kao most između ere sa fosilnim gorovima i budućnosti sa čistom energijom. 

Evropske nestašice gasa su posledica manjih isporuka sa holandskog polja Groningen i manjka investicija u njegovu zamenu. 

Sa manjom domaćom proizvodnjom, Evropa postaje sve zavisnija od gasa iz drugih mesta. Međutim, za tim gasom sada postoji velika tražnja kako se ekonomije oporavljaju od pandemije. Takođe, zima dolazi. 

Kremljin je objavio da bi Rusija mogla poslati veće količine gasa u Evropu kada bude odobren kontraverzni gasovod Severni tok 2. 

Nestašica gasa uzrokovala je opasnost da dođe do deficita u proizvodnji električne energije i goriva za grejanje u Evropi do sledećeg proleća. 

Ugalj i njegov prljavili rođak, lignit, ponovo su se vratili u proizvodnju da popune prazninu. Veće profite ostvaruju kompanije koje mogu da pokrenu elektrane koje koriste ovo fosilno gorivo sa najvećim emisijama.

Razlog za to su cene gasa koje su blizu rekordnih vrednosti, a ponovo su porasle ove nedelje nakon što je nemački regulator odbio da izda brzo odobrenje za kontraverzni gasovod Severni tok 2, koji bi trebao da udvostruči ruski kapacitet za izvoz u Nemačku. 

 „Mi ponovo koristimo ugalj, naftu i sva zagađujuća goriva jednostavno zato što je gas tako skup“, rekla je Bernadette Papp, analitičar u  Vertis Environmental Finance Ltd., mađarskom trgovcu ugljenikom.

Ona je rekla da se nekoliko njihovih klijenata u centralnoj i istočnoj Evropi prebacilo na ugalj zato što su gasa toliko porasle ove godine.

Cene gasa određuju evropsko tržište električne energije, tako da se i električnom energijom trguje na istorijski najvišim nivoima u UK, Nemačkoj i drugim državama. 

Cene uglja, s druge strane, beleže pad od oktobra, kada je Kina počela da gomila ugalj kako bi predupredila zimske nestašice.

Ova razlika znači da termoelektrane na ugalj dobijaju cene koje su otišle u nebo za električnu energiju proizvedenu sa gorivom čija je cena prepolovljena u prethodnom mesecu.

Do sada u novembru, nemačke elektrane na ugalj su uspele da privuku 57,1 evro po MWh električne energije koju će proizvesti u decembru.

To je preko četiri puta više od prethodnih najviših nivoa, prema podacima Argus Media grupe iz 2017. godine, ne računajući ovu jesene. Gasne elektrane, s druge strane, su u minusu 2,26 evra za svaki MWh bazne energije koju će proizvesti sledećeg meseca. 

Forward tržišta energije i ugljenika pokazuju da će elektrane na ugalj biti profitabilnije od njihovih rivala koji trošle gas do 2023. godine, rekao je analitičar Argusa Justin Colley. 

Jedna od evropskih vodećih ekonomije, Nemačka, i dalje ima najveću zavinost od uglja i lignita. Proizvela je skoro 40 GWh električne energije na bazi ova dva goriva u septembru i oktobru, prema podacima Argusa, što je najviše za to doba godine od 2018. 

U ovom neobičnom sledu događaja, Poljska, koja dobija najveći deo električne energije iz uglja i lignita, izvozi električnu energiju u druge zemlje u centralnoj i istočnoj Evropi. 

Nekoliko neaktivnih elektrana na ugalj u Španiji, uključujući Energias de Portugal SA Soto de Ribera 3 i Endesa SA Litoral, u poslednje vreme proizvode električnu energiju. Nekoliko preživelih jedinica na ugalj u Ujedinjenom Kraljevstvu, uključujući West Burton A kompanije EDF SA, pokrenuto je nakon što su male brzine vetra smanjile proizvodnju iz obnovljivih izvora.

Širom zapadne Evrope, količina električne energije proizvedene iz uglja porasla je za 20% u septembru i oktobru u poređenju sa istim periodom prošle godine, kaže Glenn Rickson, vodeći analitičar za električnu energiju u S&P Global Platts. 

I to ne bi bio kraj. Rastuće zalihe će povećati udeo evropske potražnje za električnom energijom iz uglja i lignita na 15% u prvom kvartalu 2022. godine, rekao je Rickson, sa sadašnjih 11%, odnosno 9% u prvom kvartalu 2021. 

To će i dalje biti manje nego u Sjedinjenim Državama, koje su prošle godine dobile oko petinu svoje energije iz uglja. 

U ovom zaokretu, komunalne kompanije sagorevaju ugalj i lignit u vreme kada su evropske dozvole za ugljenik rekordno visoke. Cene emisija su skočile za 13% u toku prošlog meseca, na oko 67 evra po toni ugljen-dioksida, a podgnute su na osnovu sporazuma u Glazgovu o pravilima prekogranične trgovine dozvolama. 

To bi trebalo da učini ugalj, koji proizvodi oko dva puta više ugljenika po jedinici električne energije od gasa, manje konkurentnim. Nevolja je u tome što su cene gasa ove godine porasle mnogo više od cena ugljenika.

Količina uglja koju Evropa može da sagore ograničena je brojem zatvorenih elektrana, a Pap navodi da eksplozija električne energije na bazi uglja ne pokazuje da tržište ugljenika u EU propada. „Mi smo u posebnoj situaciji“, rekla je.

Izvor: wsj.com

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Evropa: Nedeljne cene struje kretale su od 25 do 103 evra/MWh

Prema AleaSoft Energy Forecasting-u, u četvrtoj nedelji aprila cene na glavnim evropskim tržištima električne energije porasle su u odnosu na prethodnu nedelju. Najveći rast ostvarili su EPEX SPOT tržište Francuske i MIBEL tržište Španije i Portugala, od 181%, 402%, odnosno 419%....

Evropa: Cena TTF gasnih fjučersa ispod 30 evra/MWh u 17. nedelji

  Prema AleaSoft Energy Forecasting-u, cena TTF gasnih fjučersa na ICE tržištu za mesec unapred ostale su ispod praga od 30 €/MWh u četvrtoj nedelji aprila. Silazni trend započet krajem prethodne nedelje nastavio se do utorka, 23. aprila. Tog dana ovi fjučersi...

Evropa: Nedeljne cene električne energije kretale su se između 5 i 92 evra/MWh

Prema AleaSoft Energy Forecasting-u, u trećoj nedelji aprila cene na većini vodećih evropskih tržišta električne energije su porasle u odnosu na prethodnu nedelju. Izuzetak je bilo MIBEL tržište Portugala i Španije, sa padom od 29% i 33%. Tržište Nord Pool nordijskih...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!