Tokom prve nedelje novembra 2025. godine, TTF fjučersi prirodnog gasa trgovali su se u uskom rasponu između 31,20 i 32,55 evra po MWh, uz ograničenu volatilnost i zadržavanje blizu nivoa sa kraja oktobra. Ova stabilnost odražava kratkoročnu ravnotežu između ponude i potražnje na evropskom tržištu gasa.
TTF fjučersi na tržištu ICE, sa isporukom u decembru 2025. godine, bili su blago viši nego tokom 44. nedelje, prosečno se kretajući oko 32 evra/MWh tokom cele nedelje. U utorak, 4. novembra, cene su porasle za 2,6% u odnosu na prethodni dan, dostigavši nedeljni maksimum od 32,55 evra/MWh — što je 2,5% više nego 28. oktobra. Nakon toga, cene su blago opale, a nedeljni minimum od 31,20 evra/MWh zabeležen je u petak, 7. novembra — 1,1% niže u odnosu na prethodni dan, ali 0,3% više nego 31. oktobra. Prosečna nedeljna cena iznosila je 31,77 evra/MWh, što je povećanje od 0,5% u odnosu na prethodnu nedelju. U trenutku zaključenja izveštaja, mesečni TTF ugovor trgovao se po ceni od 31,06 evra/MWh (9,90 USD/MMBtu).
Dana 6. novembra, kompanije ExxonMobil, HelleniQ Upstream i Energean Hellas potpisale su sporazum o saradnji (farm-in) za prava istraživanja u Bloku 2, koji se nalazi u severozapadnom delu Jonskog mora. Prema dogovoru, ExxonMobil će imati 60% udela, Energean 30%, a HelleniQ Energy 10%. Energean će voditi projekat tokom faze istraživanja, dok će ExxonMobil preuzeti upravljanje u slučaju da istražno bušenje potvrdi postojanje komercijalnih rezervi gasa.
Blok 2 smatra se najspremnijom koncesijom u Grčkoj za istražno bušenje nakon obrade 3D seizmičkih podataka iz 2022. godine. Procene ukazuju na verovatnoću uspeha od 15–18%, što ovaj projekat čini visokorizičnim, ali i potencijalno visokoprofitabilnim. Nalazi se 30 kilometara zapadno od Krfa, obuhvata površinu od 2.422 kvadratna kilometra u preapulijskoj geološkoj zoni, uz granicu sa italijanskom ekskluzivnom ekonomskom zonom. Planirano istražno bušenje, pod nazivom Asopos-1, ispitaće moguće karbonatno ležište na dubini od oko 4.000 metara, sa potencijalnim zalihama od oko 200 milijardi kubnih metara (bcm) prirodnog gasa.
Sporazum je potpisan tokom sastanaka u okviru Partnerstva SAD–Grčka za transatlantsku energetsku saradnju (P-TEC) u Atini. Sjedinjene Američke Države, koje poseduju značajne domaće rezerve prirodnog gasa, nastoje da povećaju svoj udeo u evropskom energetskom miksu putem izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG), dok Evropska unija radi na postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa.
„Ovaj značajan sporazum o istraživanju otvara put budućim ulaganjima u istražna bušenja u periodu oko 2027. godine,“ izjavio je Džon Ardil, potpredsednik kompanije ExxonMobil za globalna istraživanja.
Direktor kompanije Energean Plc, Matios Rigas, naglasio je da ovaj sporazum predstavlja važnu prekretnicu u razvoju prirodnih resursa Grčke i jačanju njene uloge na energetskoj mapi Evrope. „Saradnja sa ExxonMobil-om na Bloku 2 nije samo novi poslovni poduhvat — to je nacionalna prilika da pokažemo da Grčka može da postigne energetsku nezavisnost, koristeći sopstvene resurse odgovorno i u skladu sa najstrožim međunarodnim standardima,“ rekao je Rigas.
Prvo istražno bušenje očekuje se krajem 2026. ili početkom 2027. godine, dok bi eventualna proizvodnja gasa mogla da počne početkom 2030-ih, ako rezultati budu pozitivni. Predviđena vrednost investicije iznosi između 50 i 100 miliona dolara.
Grčka, koja trenutno proizvodi male količine nafte i u velikoj meri zavisi od uvoza gasa za proizvodnju električne energije i domaću potrošnju, ima za cilj da proširi istraživanja kako bi ojačala svoju energetsku bezbednost i poziciju regionalnog energetskog čvorišta. Gas iz Bloka 2 mogao bi da se koristi za domaće potrebe, ali i da se uključi u sistem Transjadranskog gasovoda (TAP), koji transportuje gas iz centralne Azije ka Italiji, naveo je direktor Energeana Matios Rigas.
