Veleprodajne cene gasa u Velikoj Britaniji i Evropi u ponedeljak ujutro su skočile na nove rekordne vrednosti, kako se inflatorni pritisak pojačava.
Cena gasa Velikoj Britaniji za isporuku u aprilu porasla je za preko 30%, na 650 penija po termo jedinici, usled zabrinutosti zbog potencijalnih poremećaja u snabdevanju.
Ugovor je porastao na čak 800 penija tokom ranih transakcija, u odnosu na 460 penija u petak.
Pre godinu dana, gasom se trgovalo po ceni od oko 40 penija po termo jedinici, pre rasta cena energije prošle jeseni.
Gas za isporuku sledećeg dana u Velikoj Britaniji takođe je dostigao rekord, rastući za skoro 30%, na 605 penija po termo jedinici.
Cene energenata u Evropi su takođe isto tako nove rekorde nakon što je SAD saopštilo da razmatra ograničavanje uvoza ruske nafte. Ovaj potez koji bi pojačao zabrnutost za snabdevanja širom tržišta.
Referentne cene gasa skočile su za 79%, na čak 345 evra po MWh, izveštava Blumberg.
Holandski gas za mesec unapred, referentni evropski ugovor, skočio je na rekordnih 345 evra po MWh, i bio je za 74% viši, na 335,04 evra u 9:32 u Amsterdamu.
Ekvivalentni ugovor u Velikoj Britaniji porastao je 74%, na do sada neviđenih 800 penija po termo jedinici.
Nemačka ugovor za električnu energiju za mesec unapred porastao je za 60%, na 675 evra po MWh, što je takođe rekordna vrednost.
„Nedostaju mi reči“, rekao je Ole Hansen, šef za robnu strategiju u Saxo banci. „Sada će verovatno samo nekoliko trgovaca, pored onih koji imaju komercijalni interes, trgovati na ovom tržištu.“
Kako cene nafte i gasa rastu tako se povećava i zabrinutost usled efekata na globalni rast, dok bauk stagnacije lebdi nad finansijskim tržištima, kaže Suzan Streter, viši analitičar za investicije i tržišta u Hargreaves Lansdown-u:
Eventualna zabrana izvoza ruskih energenata u SAD i EU bi imala veliki efekat na njihove ekonomije, sa smanjenjem ponude na globalnim tržištima i podizanjem cena za industrije širom sveta, što bi krizu povezanu sa troškovima života učinilo još bolnijom. Ovo stvara pritisak na kreatore politike centralne banke, koji su suočeni sa sve težim pokušajima da smanje inflaciju podizanjem stopa, što će ukupne troškove učiniti nepodnošljivijim, potencijalno vraćajući privrede nazad u recesiju, navodi se u njenoj belešci.
Barel nafte Brent skočio je za 15%, na najvišu tačku od 2008. godine – 139 dolara, pre nego što se vratio na 126 dolara. Ovo je i dalje veoma neprijatan nivo za kompanije i potrošače.
Ako se ruski izvoz isključi, to će ostaviti ogroman jaz u evropskim energetskim potrebama, s obzirom da zemlja imao više od 30% udela u ukupnom uvozi prirodnog gasa u regionu, prema belešci.
Najnoviji skok cena energije imaće neposredan uticaj na kompanije, povećavajući troškove i stvarajući rizik od pada potražnje u energetski intenzivnim kompanijama.
Peter Garnri, šef strategije kapitala u Saxo banci, kaže:
Galopirajuće cene roba će prirodno izvršiti silazni pritisak na privredu i povećati operativnu volatilnost za mnoge kompanije koje se već bore sa inflatornim pritiscima.
Zabrana uvoza ruske nafte i gasa bi odmah stavila Evropu u režim racionalizacije kako bi sačuvala i alocirala naftu i gas prvo najvažnijim sektorima privrede.
Izvor: theguardian.com
