Agencija za saradnju energetskih regulatora (ACER) objavila je izveštaj koji ističe nedavne promene na evropskom LNG tržištu i daje preporuke za upravljanje rizicima povezanim sa fluktuacijama cena i snabdevanja. S obzirom na neizvesnost oko klimatskih ciljeva EU, buduća potrošnja gasa ostaje nejasna. Potražnja za LNG-om mogla bi da varira i do 90 milijardi kubnih metara, u zavisnosti od toga da li EU sledi strategiju Fit for 55 ili ambiciozniji plan REPowerEU. Ukoliko se klimatski napori usporavaju, potražnja za LNG-om mogla bi da poraste za 30 milijardi kubnih metara do 2030. godine.
Evropa se suočava sa izazovom da obezbedi energetsku sigurnost kroz dovoljne količine LNG-a, dok istovremeno mora da održi fleksibilnost i izbegne zaključivanje dugoročnih ugovora u tržištu koje se stalno menja. LNG sada čini oko 40% ukupne potrošnje gasa u EU, što je povećanje u odnosu na 23% iz 2020. godine. Ipak, ukupni uvoz LNG-a pao je za 17% u odnosu na prethodnu godinu, na 112 milijardi kubnih metara. Uprkos padu, EU ostaje najveći svetski uvoznik LNG-a, ispred Kine i Japana.
Sjedinjene Američke Države ostaju glavni dobavljač LNG-a za EU, snabdevajući gotovo polovinu uvoza. Isporuke ruskog LNG-a EU su porasle za 22%, dostigavši 21 milijardu kubnih metara, uprkos ažuriranom planu REPowerEU koji predviđa ukidanje uvoza ruskog gasa do 2027. godine. Ovo naglašava potrebu za diversifikacijom energetskog miks-a kako se ne bi zamenila jedna zavisnost drugom.
U 2024. godini EU je kupila 30 milijardi kubnih metara LNG-a na spot tržištu, što je više nego bilo koji drugi veliki kupac, i više nego duplo u odnosu na Kinu ili Indiju. ACER je registrovao preko 550 spot isporuka ukupno 45,5 milijardi kubnih metara. Više od polovine ovih isporuka bilo je po ceni nižoj od 35 evra po megavat-času, što ukazuje na jak fokus na ekonomičnost. Title Transfer Facility (TTF) ostaje glavni referentni cenovni indeks, korišćen u 73% spot transakcija.
ACER očekuje da će se oslanjanje EU na spot LNG nastaviti ukoliko ne bude značajnog napretka u ispunjavanju ciljeva REPowerEU. Kako bi se bolje upravljalo neizvesnošću i smanjila ranjivost na poremećaje u snabdevanju i skokove cena, ACER preporučuje dvostruki pristup: ubrzati dekarbonizaciju i povećati pristup LNG-u kroz fleksibilnije ugovore. Iako se u srednjem roku očekuje smanjenje potrošnje gasa, obezbeđivanje dodatnih količina LNG-a putem prilagodljivih ugovora može pomoći u stabilizaciji cena na kratke staze. Novi ugovori treba da omogućavaju fleksibilnost destinacija ili da budu na kraći vremenski period.
ACER takođe savetuje da se fokusira na obnovu i produženje postojećih ugovora do 2030, naročito onih u trajanju od jedne do pet godina, sa ciljem dodatnih 20 milijardi kubnih metara snabdevanja. Saradnja sa dobavljačima sa portfoliom koji može da ponudi 15 do 20 milijardi kubnih metara neobaveznih količina godišnje može obezbediti potrebnu fleksibilnost. Korišćenje neiskorišćenih kapaciteta u terminalima za ukapljeni gas, koji nisu vezani dugoročnim ugovorima, predstavlja dodatnu mogućnost za povećanje snabdevanja.
Na kraju, ACER naglašava potrebu za boljom koordinacijom između država članica EU i Evropske komisije. Poboljšana razmena podataka i efikasnije praćenje biće ključni za praćenje napretka u ostvarivanju ciljeva dekarbonizacije i omogućavanje pravovremenih politika.
