Posle elektroenergetskog kolapsa pre desetak dana, kada je zbog kvaliteta uglja praktično stala najveća termoelektrana u našoj zemlji, mnogi su postavili pitanje koliko Srbija uopšte ima uglja i kakvog je on kvaliteta. U Rudarskom basenu “Kolubara” zalihe su trenutno “tanke”, a kalorijska vrednost sirovine niska. Novi kolubarski kop “Radljevo”, čije otvaranje je najavljeno za 2022. godinu trebalo bi da postigne balans – da nadoknadi količine koje trenutno nedostaju, ali i da popravi prosečan kvalitet uglja.
Radnici i bager “glodar” stigli su do prvih količina uglja na novom kopu, ali se još ne zna kada bi tačno mogla početi njegova eksploartacija.
Tehnički direktor kopa “Radljevo” Čedomir Pavlović kaže da je to jedna od većih investicija RB “Kolubara” i da je vrednost ovog projekta oko 418 miliona evra, a ima za cilj da obezbedi dodatne količine uglja neophodne za proizvodnju električne energije u TE “Nikola Tesla”. On podseća da će u pojedinim delovima “Kolubare” doći do kraja eksploatacije pojedinih ležišta, tako da bi ta količina uglja trebalo da napravi balans koji je neophodan,za proizvodnju struje.
On napominje da za sada još nije stigla oprema koja je predviđena projektom, tako da nije postignuta očekivana realizacija i da se ne može tačno reći da li će sve biti spremno za eksploataciju sirovine tokom sledeće godine, kao što je planirano.
“Obavljena je javna nabavka, potpisani su ugovori sa proizvođačima, a sad ostaje taj period da se, pored svih dozvola i dokumentacije, uradi i bazni inženjering i da počne montaža i postavljanje opreme”, objašnjava tehnički direktor.
Oko 40 odsto uglja iznad prosečne vrednosti
Pavlović objašnjava da je kvalitet uglja na ovom kopu tokom projektovanja procenjen na vrednost od 6.500 do 7.200 kilodžula po kilogramu i napominje da je optimalan za korišćenje onaj koji ima toplotnu moć iznad 6.700.
“Oko 60 odsto ležišta je ispod te granice, a samo 40 odsto iznad. U periodu kada bude počela eksploatacija, ona će se obavljati parcijelno sa dva bagera, u dva ležišta različitog kvaliteta, i da se usklađivanjem kapaciteta na samom terenu obavlja homogenizacija, da kvalitet ne bi silazio ispod 6.700 KJ / KG”, navodi Pavlović.
Eksploatacione rezerve u ovom ležištu su 395 miliona tona uglja i na još 18 miliona tona bi trebalo da ostane u zapadnom polju “Tamnave” u momentu kadtaj kop završi eksploataciju, a to je ukupno 413 miliona eksploatacionih rezervi.
“S obzirom da je glavnim rudarskim projektom predviđeno da na godišnjem nivou kop otkopava sedam miliona tona, eksplotacioni vek površinskog kopa “Radljevo” bi bio 59 godina, ako bi se proizvodnja ostvarivala onako kako je planirano”, objašnjava Pavlović.
Zašto se dugo čeka na pokretanje Radljeva?
Tehnički direktor podseća da je na nivou “Elektroprivrede Srbije” i RB “Kolubara” prvobitno planirano da “Radljevo” daje ugalj za TE “Kolubara B” za koju još nije zvanično objavljeno da li se nastavljaju radovi i da li će biti u funkciji. On napominje da za sada nije poznata kakva je dalja sudbina tog projekta koji je trebalo da ima instalisanu snagu od oko 350 megavata, što znači d abi ostatak uglja mogao da ide i za TE u Obrenovcu.
Prema ranijim najavama, kop “Radljevo” trebalo bi da u punom kapacitetu počne da radi 2022. Ukupna investicija procenjena je na oko 500 miliona evra, a najavljivano je da će se sa ovog kopa eksploatisati ugalj u narednih pet do šest decenija. Pre nego što je kop otvoren, opština Ub je morala da završi eksproprijaciju na 300 hektara zemljišta. Pre otvaranja kopa neophodna je i izgradnja pristupnih saobraćajnica i montažnog centra.
Izvor: euronews.rs
