Antimonopolskom istragom obuhvaćene su „Gaspromove“ firme u Nemačkoj, Poljskoj, Češkoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Austriji, Letoniji, Estoniji i Litvaniji.
Evropska unija izgubila je Ukrajinu. Ta država od 46 miliona stanovnika odlučila je da odustane od daljih integracija i da se okrene Rusiji. Evropskoj komisiji jasno je da iza tog poteza stoji Moskva. Rusija, naime, koristi gas kao jak politički argument u spoljnoj politici, pa EU već duže vreme pokušava da pronađe alternativno rešenje za snabdevanje tim energentom. Time bi smanjila i politički uticaj Rusije. Međutim, u tome nikako ne uspeva.
Do sada su Brisel i Moskva nekako balansirali na toj energetsko-političkoj klackalici, uz povremene krize, ali je odvlačenje Ukrajine iz zagrljaja Unije ozbiljan udarac za EK. Kao odgovor usledila je kontraofanziva, koja za cilj ima da ublaži posledice odlaska Ukrajine „na drugu stranu“. Meta Evropske komisije je ključ briselskog problema – „Gasprom“.
Agresivna istraga
EK duže vreme igra na antimonopolsku istragu protiv „Gasproma“. To pitanje pokreće se svaki put kada treba odgovoriti Moskvi. Tako je bilo i ovaj put. Brisel je reagovao brzo. Odmah posle „gubitka“ Ukrajine saopšteno je da „ruska kompanija sprečava slobodan protok gasa kroz teritoriju zemalja članica EU, a moguće ometa i diverzifikaciju snabdevanja tim energentom i formira nepravedne cene za svoje klijente, jer vezuje cenu gasa za cenu nafte“.
Takva saopštenja nisu novost, ali je usledio i iznenadni upad u kancelarije „Gaspromovih“ kupaca i njegovih pridruženih kompanija širom Centralne i Istočne Evrope. Istragom su obuhvaćene firme „Gasproma“ u Nemačkoj, Poljskoj, Češkoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Austriji, Letoniji, Estoniji i Litvaniji, koja je zvanično i inicirala tu istragu, navodno zbog ranije oštrog korporativnog spora s ruskom kompanijom.
Zvanična Rusija odgovorila je diplomatski, bez mnogo strasti. Ključna rečenica je da se radi na pronalaženju „obostrano prihvatljivog rešenja“. Moskva je i te kako svesna da je pobedila EU u slučaju Ukrajine, i sada može da igra u rukavicama. U tom kontekstu mogu se čitati i izjave zamenika predsednika Upravnog odbora „Gasproma“ Aleksandra Medvedeva.
„Dve strane će pokušati da pronađu kompromisno rešenje koje će obuhvatiti primedbe antimonopolskih vlasti EU, ali istovremeno neće oštetiti poslovne aktivnosti ’Gasproma’ na tržištu Unije. Kompromisno rešenje u pregovorima s zvaničnicima EU moglo bi se pronaći u kratkom periodu, u sledeća od tri do četiri meseca. ’Gasprom’ će svoje predloge za rešenje problema predočiti vrlo brzo zvaničnom Briselu – u narednih nekoliko dana“, objasnio je Medvedev.
Napad na „Južni tok“
Nervozna briselska administracija nije stala samo na antimonopolskoj istrazi. Drugi cilj napada je i „Južni tok“. Direktor za tržišta energije pri Evropskoj komisiji Klaus Diter Borhert rekao je da sporazumi o izgradnji gasovoda „Južni tok“ krše zakone Evropske unije. Podsetimo, sporazumi su potpisani između Rusije, Bugarske, Srbije, Mađarske, Grčke i Slovenije, Hrvatske i Austrije.
„Komisija je pogledala te međudržavne sporazume i došla do zaključka da nijedan od njih nije u saglasnosti sa zakonima Evropske unije. To je razlog zašto smo tim državama rekli da su pod obavezom, jer su članice EU ili članice Evropske energetske zajednice, da moraju zatražiti ponovno pregovaranje o sporazumima sa Rusijom, kako bi ti međudržavni sporazumi bili u skladu sa zakonima Evropske unije. Takođe se proizvodnja i distribucija gasa moraju razdvojiti, a nije dozvoljeno ni da jedna firma bude ekskluzivni snabdevač“, rekao je Borhert.
On dalje navodi da je evropski komesar za energetiku Ginter Etinger poslao pismo ruskom ministru energetike Aleksandru Novaku, kako bi mu objasnio situaciju i zatražio da pozitivno gleda na mogućnost ponovnih pregovora sa državama kroz koje će proći gasovod.
„Ono što mogu da kažem jeste da međudržavni sporazumi neće biti osnova za izgradnju ili operacionalizaciju ’Južnog toka’. Ukoliko države članice EU ili države kojih se to tiče ne budu ponovo pregovarale o sporazumima, tada Komisija ima načine i sredstva da ih obaveže da to učine. I ’Južni tok’ ne može da radi pod tim sporazumima“, rekao je Borhert.
Gasovod je nedavno počeo da se gradi i u Srbiji, pa je usledila i reakcija šefa delegacije Evropske unije u Srbiji Majkla Devenporta.
„Želim samo da vam kažem da je projekat ’Južni tok’ od velike potencijalne koristi, od velikog značaja, što se tiče energetske bezbednosti ovog regiona. Naravno da bi on trebalo da ide u skladu sa svim relevantnim zakonima i zakonodavstvom Evropske unije. To je jasno“, rekao je Devenport.
Alan Rajli, profesor prava na Gradskom univerzitetu u Londonu, koji je pomno pratio slučaj, rekao je da je još uvek nejasno da li će „Gasprom“ prihvatiti uslove koje komisija predlaže.
„Ako oni insistiraju da ’Gasprom’ prodaje jedan ili dva gasovoda u Istočnoj Evropi, ’Gasprom’ će to možda progutati. Ali ako je reč o mnogo većim razmerama, onda ’Gasprom’ to možda neće prihvatiti. Na ’Gaspromu’ je da preseče. ’Gaspromu’ će biti veoma teško da prestane da vezuje cenu gasa s cenom sirove nafte u svojim dugoročnim ugovorima o snabdevanju“, smatra Rajli.
Zavisnost od ruskog gasa
I dok se dve strane nadigravaju, zavisnost Evrope od ruskog gasa postaje sve veća. Najnoviji preliminarni rezultati „Gasproma“ kažu da je obim izvoza gasa u Evropsku uniju i Tursku za novembar i za prvih 11 meseci 2013. godine veći za oko 17 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Tako potrošnja za taj period iznosi 144,9 milijardi kubika (u poređenju sa 123,7 milijardi kubika 2012. godine, 136,44 milijarde kubika 2011. godine i 123,56 milijardi kubika 2010. godine).
Samo u novembru „Gasprom“ je izvezao 13,9 milijardi kubika gasa, što je porast od 32 odsto na godišnjem nivou. Prosečna cena bila je oko 387 dolara za hiljadu kubika.
U „Gaspromu“ ističu da su to veoma dobri rezultati, koji pokazuju da je ovogodišnji pozitivan trend nastavljen. Glavni razlozi za taj porast u vezi su sa hladnim početkom godine i dužom grejnom sezonom, kao i sa sporijim nego obično vremenom punjenja. Na osnovu tih dobrih rezultata, obim izvoza mogao bi da dosegne 160 milijardi kubika za celu godinu.
Najveći deo gasa koji ide ka Evropskoj uniji dolazi iz samo tri pravca: Rusije, Norveške i Alžira. Turkmenistanski gas se prodaje Ukrajini, ali ga transportuje „Gasprom“. Rusija je najveći snabdevač gasa na kontinentu. Što se ide dalje na istok Evrope, veće je oslanjanje na uvoz ruskog gasa do te mere da se sedam evropskih zemalja bivšeg Varšavskog pakta i Sovjetskog Saveza oslanja na Rusiju sa više od 99 odsto svog uvoza prirodnog gasa. Gotovo sve srednjeevropske i istočnoevropske zemlje zavise od Rusije što se tiče najvećeg dela potrošnje prirodnog gasa. Procenjuje se da će u narednih 25 godina oko 80 odsto prirodnog gasa biti potrebno da se uvozi za potrebe EU, od čega oko 60 odsto iz Rusije.
Prognoza Međunarodne agencije za energetiku pokazuje da će sledećih decenija Evropa uvećati potrošnju gasa za trećinu, što će dodatno povećati zavisnost Evropske unije.
Bajatović: Ako za Brisel nije bio problem „Severni tok“, što bi bio „Južni“
„Sporazum o gradnji ’Južnog toka’ između Srbije i Rusije neće biti ni redefinisan ni poništen, niti će se o njemu ponovo pregovarati, kako to traži Brisel. Svi sporazumi o ’Južnom toku’ rađeni su na međudržavnom nivou, sa nacionalnim državama, a ne sa Evropskom komisijom, i oni su iznad nacionalnih zakonodavstava zemalja učesnica u projektu. Sve zemlje učesnice u tom projektu – Nemačka, Francuska, Italija, Mađarska, Slovenija, Bugarska, članice EU, svesne su toga.
Ako je to tolika prepreka za jednu Srbiju, zašto neko nije smeo isto to pitanje da postavi Nemačkoj kada je gradila ’Severni tok’ s Rusijom na isti način i pod istim pravilima? ’Južnim tokom’ će stizati tolike količine gasa u Evropu da ovo tržište i njegova privreda samo mogu da postanu još konkurentniji, te s toga na ’Južni tok’ nije moguće primeniti treći energetski paket, u kojem se insistira na nekakvom interesu ’treće strane’.
Treći energetski paket inače predviđa da ’Gasprom’, koji je proizvođač i snabdevač gasom, ne može u isto vreme da bude i vlasnik gasovoda, odnosno ’Gasprom’ prema zakonodavstvu EU ne može da bude jedini snabdevač gasom. Ako je tako, kako je onda moguće da ’Transjadranski gasovod’, kapaciteta 16 milijardi kubika, kojim se plavi energent doprema iz Azerbejdžana preko Turske i Grčke do juga Italije, bude izuzet iz trećeg energetskog paketa, iako njime s 90 posto upravlja ’Britiš petroleum’? Dakle, i to je još jedna potvrda da su izuzeća moguća.
Osim toga, ’Gasprom’ s 100 odsto kapaciteta puni ’Južni tok’, za šta dobija bankarske garancije, jer se shvata svrha i isplativost celog posla. Projekat ’Nabuko’ je s druge strane upravo zato i propao, jer niko nije mogao da potvrdi da će kapaciteti u svakom času biti puni, pa se dovodila u pitanje isplativost celog ovog posla“, kaže direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović, koji nije iznenađen prozivkama iz Brisela, niti misli da je to poslednji pokušaj tamošnje administracije da bez ikakvog osnova ospori „Južni tok“.
Izvor Akter
