Ruska strategija kupovine rafinerija u Evropi mogla bi da ugrozi energetsku bezbednost EU, upozorili su zvaničnici bloka u nacrtu izveštaja pripremljenog za lidere EU. Evropska unija želi da smanji zavisnost od uvoza energenata iz Rusije, posebno u svetlu ukrajinske krize, kada joj preti rizik od prekida isporuka gasa, pa u tom cilju razmatra sve aspekte energetskog sektora.
Rusija pak kupuje rafinerije u EU jer ima mnogo nafte ali ne i dovoljne kapacitete da je preradi. Unija naftne derivate kupuje i od SAD koje su čak pretekle Rusiju i postale vodeći isporučilac tih proizvoda EU.
Slabost evropskog sektora rafinerija, koja je posledica kombinacije visokih cena nafte, loše tražnje i male razlike između prodajne i proizvodne cene, naterala je brojne kompanije da prodaju rafinerije a kupac je Rusija.
Tako Lukoil poseduje rafinerije u Italiji, Holandiji, Bugarskoj i Rumuniji. I Gasprom ima u vlasništvu evropske rafinerije preko svog naftnog ogranka Gasprom njefta.
Očekuje se da Evropska komisija uskoro objavi svoj stav o načinima za unapređenje energetske bezbednosti kao odgovor na krizu u Ukrajini kroz koju ide polovina ruskog izvoza gasa u EU. Stav EU dat je u izveštaju pripremljenom za samit lidera EU 26-27. juna.
Među brojna pitanja koja treba budno pratiti Komisija je uvrstila i sve veće rusko vlasništvo u rafinerijama u EU.
“U kombinaciji sa zavisnošću od ruske sirove nafte i rastućim uticajem ruskih ‘igrača’ (na tržištu), sektor rafinerija podložan je političkom uplitanju”, navodi se u strategiji Komisije za energetsku bezbednost EU u koju je imala uvid agencija Rojters.
Evropska unija uvozom iz Rusije pokriva 27% potrošnje gasa i oko trećinu potreba za naftom, podsetila je Komisija.
Evropa naftne proizvode uvozi i iz SAD i ta zemlja je, prema procenama Međunarodne agencije za energiju, pretekla Rusiju i postala vodeći isporučilac u EU. Međutim, Rusija se ponovo vratila na prvo mesto ranije ove godine, kada je u američkim rafinerijama počelo sezonsko održavanje.
Za EU najveći problem kod isporuke gase predstavlja spor oko cene između Kijeva i Moskve zbog kojeg je Rusija upozorila na mogućnost obustavljanja isporuka Ukrajini, što bi se gotovo izvesno odrazilo i na isporuke EU.
Pretnji po isporuke nafte za sada nema jer Rusija nema dovoljne kapacitete da preradi naftu koju proizvodi i zavisi od rafinerija u EU, navela je Komisija.
Međutim, direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za energiju Dominik Ristori (Dominique) kaže da je Komisija ocenila “sve aspekte” energetske bezbednosti, uključujući rafinerijski sektor.
“Naša glavna briga biće da povećamo spremnost za sledeću zimu”, rekao je Ristori na marginama konferencije rafinerijske industrije EU održane 22. maja, preneo je EurActiv.com.
Očekuje se da Komisija pozove članice EU da procene izloženost eventualnom prekidu snabdevanja i povećaju zalihe.
Na duži rok Komisija želi da članice unaprede efikasnost potrošnje goriva i povećaju upotrebu električnih automobila, kao i potrošnju alternativnog goriva, poput biogoriva.
Zavisnost Evrope
Evropska unija uvozom zadovoljava 53% potrošnje energeneta i zavisna je od isporuka spolja kod sirove nafte gotovo 90%, prirodnog gasa 66%, čvrstog goriva 42% a nuklearnog goriva 40%.
Neke članice EU posebno su zavisne od uvoza, uglavnom one iz manje integrisanih i povezanih regiona, poput Baltika i istočne Evrope.
Litvanija, Letonija, Estonija, Finska, Slovačka i Bugarska zavise od Rusije kao jedinog dobavljača.
Izvor Euractiv
