Ruski ambasador pri EU Vladimir Čižov kaže da je „Treći energetski paket” zakona EU „jaram oko vrata” evropske energetske industrije.
Uprkos nedavnom pisanju ruskih medija da je Evropska unija odobrila svojim članicama da ne moraju da menjaju međuvladine sporazume sa Rusijom o izgradnji gasovoda „Južni tok”, „Politici” je juče potvrđeno u Evropskoj komisiji da ona nije promenila svoju politiku po ovom pitanju.
„Međuvladini sporazumi (o izgradnji ’Južnog toka’) i dalje moraju da budu promenjeni tako da budu u skladu sa zakonima EU. I zakonodavstvo EU, uključujući ’Treći energetski paket’(zakon EU), u potpunosti važe za ’Južni tok’”, rečeno je „Politici” u kabinetu evropskog komesara za energiju Gintera Etingera.
To na izvestan način potvrđuje i ruski ambasador pri EU Vladimir Čižov, rekavši da će međuvladini sporazumi Rusije sa zemljama koje učestvuju u projektu gasovoda „Južni tok” biti završeni posredovanjem Evropske komisije do 2016. godine.
Prema zakonima EU iz „Trećeg energetskog paketa”, vlasnik gasa ne može da bude posednik i cevovoda kroz koji se gas transportuje, pri čemu se mora omogućiti i trećoj strani da može da se priključi na gasovod. Rusija je međuvladine ugovore o izgradnji „Južnog toka” sklopila sa Srbijom i šest država članica EU – Bugarskom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Italijom i Austrijom.
„EU se poprilično dugo pretvarala da nije čula ništa o ’Južnom toku’. Dobivši, u jednom trenutku, od odgovarajućih zemalja kopije tih sporazuma, Evropska komisija je saopštila da oni nisu u skladu da sa ’Trećim energetskim paketom’ normama EU, te da moraju da budu raskinuti ili promenjeni. Na kraju je ovih šest zemalja, zajedno, tražilo od Evropske komisije da pokrene pregovore sa Rusijom na koje je evropski komesar za energiju Ginter Etinger pristao”, rekao je Čižov. „Međutim, još ima vremena za rešenje. Izgradnja gasovoda će trajati do 2016. godine”.
Povodom ovog, ali i pitanja evropske antimonopolske istrage protiv ruske energetske kompanije „Gasprom”, juče su se u Briselu sastali ruski zamenik ministra energetike Anatolij Janovski i direktor Generalnog direktorata za energiju Evropske komisije Dominik Ristori. Ova dvojica zvaničnika će najverovatnije predvoditi radnu grupu za „Južni tok” o čijem osnivanju su se prošle nedelje u Moskvi dogovorili evropski komesar za energiju Etinger i ruski ministar energetike Aleksandar Novak.
U Etingerovom kabinetu objašnjavaju da plan rada ove radne grupe još nije utvrđen ali da će ona raspraviti sva pravna pitanja – pravila EU o tenderima, pravila o životnoj sredini, konkurenciji i unutrašnjem tržištu energije – ali i tehnička pitanja u vezi sa „Južnim tokom”.
„Cilj Komisije ostaje da se uveri da međuvladini sporazumi između država članica EU i Rusije, koji se tiču ’Južnog toka’, budu usklađeni za zakonima EU”, kažu u Komisiji i dodaju da nameravaju da nastave koordinaciju procesa prilagođavanja međuvladinih sporazuma sa zakonodavstvom EU.
Prema najavama, prve godine rada kapacitet „Južnog toka” biće oko 16 milijardi kubika gasa, a potom bi trebalo da postigne 63 milijarde kubnih metara godišnje.
„U suštini, ova situacija potvrđuje da je ’Treći energetski paket’ iznad svega ’jaram oko vrata’ evropske energetske industrije. Nije ni čudo da vodeće energetske kompanije EU, koje su pokrenule energetske projekte ogromnih razmera, čine sve moguće da dobiju izuzeće od tog sistema. Naš stav je da ’Južni tok’ i drugi prekogranični energetski projekti u principu ne potpadaju pod ’Treći energetski paket’”, istakao je ruski ambasador, dodajući da su Rusija i EU od kraja 2012. uspele da uklone nesporazume o izuzecima iz „Trećeg energetskog paketa” za gasovod „Opal”, koji je vezan na „Severni tok”.
Upravo pitanje kako to da su izuzeci od energetskih zakona EU mogući za „Severni tok”, koji ruski gas dovodi do Nemačke, a ne za „Južni tok” koji bi snabdevao ruskim gasom najmanje sedam zemaljacentralne i južne Evrope, dovelo je mnoge analitičare do zaključka da je posredi zapravo geostrateška borba EU i Rusije.
U kabinetu komesara Etingera, međutim, kažu da u vreme izgradnje tog gasovoda „konzorcijum, koji je gradio ’Severni tok’, nije tražio izuzetke jer je u ogromnoj meri gasovod išao međunarodnim vodama”.
„Komisija nije insistirala na primeni pravnih tekovina EU na poslednju milju ’Severnog toka’ gde gasovod ulazi u teritorijalne vode Nemačke. Međutim, zakonodavstvo koje se tiče unutrašnjeg tržišta EU primenjuje se na nastavke ’Severnog toka’ koji su u potpunosti na teritoriji EU, to jest na gasovod ’Opal’, koji ide od severne Nemačke do granice sa Češkom Republikom, i gasovod ’Gazele’ koji ide kroz Češku do juga Nemačke”, rečeno je „Politici” u kabinetu evropskog komesara za energiju. „U oba slučaja izuzeće od ’Trećeg energetskog paketa’ traženo je od operatora gasovoda i dobijeno je pod specijalnim uslovima i na ograničeno vreme”.
Izvor Politika
