Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger razgovarao je 12. decembra s predstavnicima šest zemlja članica EU kroz koje će proći gasovod, i poručio da Brisel nije protiv izgradnje „Južnog toka“, uz ogradu da se moraju poštovati evropski propisi.
Evropska unija i Rusija ipak neće ući u otvoreni sukob zbog izgradnje „Južnog toka“. Stav Brisela je da sve sporove treba rešiti direktnim pregovorima s Moskvom, koji su zakazani za januar. To je odlučeno na sastanku evropskog komesara za energetiku s ministrima i državnim sekretarima šest zemalja Evropske unije, koji su s Rusijom potpisali sporazum o izgradnju gasovoda.
Kako se situacija ne bi komplikovala te države su ovlastile Evropsku komisiju da pregovara s Moskvom oko ključnog pitanja na kojem insistira Brisel – usaglašavanju sporazuma sa zakonima Evropske unije.
Veza s Ukrajinom
Problematizacija izgradnje „Južnog toka“ i praktično odlaganje donošenja konačnog rešenja neposredno je povezano s dešavanjima u Ukrajini. Obe strane (EU i Rusija) sada gledaju da dobiju što više, ali ne po cenu teškog spora. Situacija je naelektrisana i traži delikatna diplomatska rešenja. Ukrajinu hoće obe strane i sada su u toku pregovori oko te zemlje. Ekonomsko pitanje snabdevanja Evrope ruskim gasom preraslo je u prvorazredni politički problem. Naime, EU hoće da smanji zavisnost od Rusije kada je reč o isporuci gasa, a pošto to ne može da uradi izgradnjom alternativnog gasovoda, mora da stavi Moskvu u evropske pravne okvire.
S druge strane, Rusija hoće da obezbedi stabilan put gasa do evropskih država jer joj to donosi profit i političku moć. Ukrajina se tu našla na gasnom putu, pa je veoma važno u čiju će interesnu sferu ući. Odluka Kijeva da ne potpiše sporazum o pridruživanju s EU dovela je Brisel u nezgodnu situaciju, pa je započeta ozbiljna akcija da se takva odluka promeni. Praktično u isto vreme počela je izgradnja gasovoda u Bugarskoj, što takođe ne odgovara Evropskoj uniji. Dva poraza su previše za Brisel, ali se tamošnja administracija na početku zime ne usuđuje na radikalne poteze.
Sastanak sa članicama koje su potpisale ugovor s Rusijom jedan je od koraka u prevazilaženju te situacije.
Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger razgovarao je 12. decembra s predstavnicima šest zemlja članica EU kroz koje će proći gasovod (Grčka, Bugarska, Mađarska, Austrija, Hrvatska i Slovenija). On je poručio da Brisel nije protiv izgradnje „Južnog toka“, uz ogradu da se moraju poštovati evropski propisi.
Ključ problema je što Rusija insistira na tome da se bilateralni ugovori o „Južnom toku“ tumače po međunarodnom pravu, koje je, kako poručuje Moskva, iznad evropskog. Iz Evropske komisije poručuju da je prema Ugovoru iz Lisabona, temeljnom aktu EU, evropsko pravo jače od međunarodnog, bar kada je reč o unutrašnjem tržištu Unije.
Koplja se lome upravo oko tog tumačenja. Evropsko zakonodavstvo garantuje liberalizaciju unutrašnjeg tržišta, stav je EK. To dalje znači da „Gasprom“ ne može imati nadzor nad gasovodom, niti vlasnici i menadžment „Južnog toka“ mogu utvrđivati cenu gasa nezavisno od evropskih propisa.
Problem je što je Etinger tek sada postavio pitanje ugovora, čiji je sadržaj od potpisivanja svim stranama dobro poznat. Upravo to su naglasili predstavnici Slovenije i Bugarske. Stav tih dveju država jeste da je u vreme potpisivanje sporazuma s Rusijom dokument odgovarao zakonodavstvu EU. Takođe je postavljeno pitanje u čemu se ugovori o „Južnom toku“ razlikuju od ugovora o „Severnom toku“, koji je Nemačka izgradila s Rusijom. S tim u vezi kompanija „Gasprom“ ponudila je da se zahtevi Evropske komisije za potpuno poštovanje propisa Evropske unije reše po uzoru na „Severni tok“. To rešenje ticalo bi se prekograničnih sporazuma o izgradnji i investicijama u gasovod „Južni tok“ uz korišćenje iskustava iz zaključenja sporazuma o nadzemnom delu gasovoda na severu.
Spremni za dijalog
Etinger naglašava da evropsko zakonodavstvo mora biti poštovano kada je reč o zaštiti prirodne sredine, potrošača… Kako je objašnjeno, zbog toga je EK rešila da praktično zastupa šest država.
„Zemlje članice i njihovi ministri odlučili su da Evropska komisija bude predvodnik u tome da se evropsko pravo očuva u pregovorima s ruskim partnerima i da promene u bilateralnim sporazumima budu uvažene. Jeste činjenica da sporazume sklapaju zemlje članice i Rusija, ali mi smo ovde advokati zemalja članica i u njihovo ime ćemo pregovarati s ruskom vladom“, objasnio je Etinger.
On je potom izgovorio ključnu rečenicu za rešavanje problema. Naime, Etinger je rekao da je za „Južni tok“ moguće tražiti izvesna izuzeća od evropskih zakona, kao što je to bio slučaj sa gasovodom „Severni tok“. Najverovatnije će upravo to biti tema pregovora između Moskve i Brisela u januaru sledeće godine. Do tada bi, nadaju se u EK, pitanje Ukrajine trebalo da bude rešeno.
Dan pred sastanak šest država i Evropske komisije, predsednik ruske Vlade Dmitrij Medvedev je povodom pisma EK, u kojem se ukazuje na neophodnost preispitivanja sporazuma zaključenih sa tranzitnim zemljama uključenim u gradnju gasovoda „Južni tok“, rekao da je Moskva spremna za dijalog sa EU. On je, međutim, naglasio da međuvladini sporazumi koje je Rusija dosad zaključila radi realizacije projekta „Južni tok“ po međunarodnom pravu imaju prevagu nad zakonodavstvom EU.
U pismu koje je iz Brisela stiglo ruskom Ministarstvu energetike tvrdi se da sporazumi koje Rusija ima sa Austrijom, Bugarskom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Srbijom krše zakonodavstvo EU i da Evropska komisija traži njihovo preispitivanje.
„Iz ugla međunarodnog prava, svi akti EU deo su nacionalnog zakonodavstva, a međuvladini sporazumi Rusije sa zemljama iz sastava EU o ’Južnom toku’ zasnivaju se na međunarodnom pravu, koje je u takvim slučajevima iznad nacionalnog zakonodavstva. Pa ipak, da ne bismo ulazili u klinč, spremni smo na konsultacije i uzimanje u obzir i interesa EU pri realizaciji odluka o ’Južnom toku’“, rekao je Medvedev.
Muke Srbije
Kada je reč o Srbiji, koja je imala svog predstavnika na sastanku u Briselu, Evropska komisija će imati svoje zahteve u vezi s „Južnim tokom“. Kako su preneli mediji, izgradnja gasovoda biće deo pregovaračkog procesa za ulazak Srbije u EU. Obaveza Srbije da sprovede Treći energetski paket pratiće se kroz Ugovor o energetskoj zajednici i u okviru pregovora o pristupanju kroz poglavlje 15, koje se odnosi na energiju.
To konkretno znači da će Srbija morati u potpunosti da primeni zakone Evropske unije u oblasti energetike. U Briselu naglašavaju da Srbija, kao članica Ugovora o energetskoj zajednici, već ima određene zakonske obaveze prema pravnim tekovinama EU. Treba naglasiti da je u poslednjem izveštaju o napretku, objavljenom u oktobru, EK istakla zabrinutost oko kompatibilnosti sporazuma za „Južni tok“ s obavezama iz Energetske zajednice. Srbija je u obavezi da u potpunosti primeni odredbe Trećeg energetskog paketa od 1. januara 2015. godine.
Srbija, u najboljem slučaju, ne bi trebalo da ima veće probleme ni sa Rusijom ni s Evropskom unijom, već će po automatizmu pitanje biti rešeno po uzoru na dogovor koji bude postignut između EK, koja pregovara u ime šest svojih članica, i Rusije. U suprotnom, ako dogovora ne bude, moraćemo samo da pregovaramo s obema stranama, a to može biti veoma težak put s neizvesnim ishodom.
Izvor Akter
