Od donacija i zajmova svakom stanovniku Srbije stiglo je u proseku po 770 evra .
Za sve vlade Srbije od 2001. godine članstvo u Evropskoj uniji je ekonomski, ali i nacionalni prioritet. Sasvim razumljivo, jer je EU najveći spoljnotrgovinski partner naše zemlje, u koju mi plasiramo oko 60 odsto svog izvoza. „Ujedinjena Evropa” je i najveći investitor u našoj zemlji, a otuda je stiglo i najviše pomoći. Od donacija i zajmova svakom stanovniku Srbije u proseku je stiglo po 770 evra. Ipak, u istraživanju evropske orijentacije srpskog javnog mnjenja, koje je Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije obavila u decembru prošle godine, 41 odsto ispitanih glasalo bi za učlanjenje, što je znatno manje nego početkom prethodne decenije.
Poslednjih godina deo javnosti, a među njima i stručnjaci, smatraju da bi Srbija trebalo malo da pogleda i okolo. Ima tržišta i na drugim stranama. Kada se sve sagleda mnogi se slažu da ne koristimo dovoljno naše sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom, Turskom… iako naš izvoz u te zemlje od 2009. beleži godišnji rast od 30 do 40 odsto.
Bilateralni odnosi Srbije i Rusije su u usponu, a ekonomsku saradnju treba maksimalno ubrzati, izjavio je nedavno Tanjugu ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin. Prema njegovim rečima, Rusija je do sada investirala 2,5 milijarde evra, a prema postojećim projektima u naredne dve-tri godine uložiće još milijardu i po.
Zanimljivo je da je u pomenutom istraživanju evropske orijentacije Kancelarije za evropske integracije, 35 odsto ispitanih odgovorilo da je Rusija najveći donator Srbije od 2000. godine. Evropsku uniju kao najvećeg donatora smatra 34 odsto ispitanih.
Prema podacima Kancelarije za evropske integracije, u ukupnoj bespovratnoj odobrenoj pomoći Srbiji u periodu 2000–2010. godine, učešće EU sa 4,5 milijardi evra je 78,59 odsto. Najviše kroz pretpristupne fondove (IPA) – nešto više od 2,2 milijarde evra. Da je Srbija članica EU, dobijala bi 1,4 milijarde evra godišnje, a sada svega 200 miliona.
Članice EU su i pojedinačno pomagale Srbiji. Najviše Nemačka, sa 1,1 milijardu evra. Sledi Italija sa 273,6 miliona i Švedska sa 207,7 miliona evra. Norveška je u prvoj deceniji ovog veka Srbiji poklonila 182, a Švajcarska 132,5 miliona evra.
Od vanevropskih zemalja u pomoći Srbiji prednjače SAD sa 630 i Japan sa 96,65 miliona evra. Kina je izdvojila 3,6 miliona evra, a od te sume milion evra u prošloj godini.
Izvor Politika
