Dok Evropa traži puteve za smanjenje oslanjanja na ruski prirodni gas, predložena je veća proizvodnja na bazi uglja kao moguće rešenje za pokrivanje trenutnih potreba za električnom energijom.
U teoriji, proizvodnja iz uglja bi trebala da podrži cenu CO2, s obzirom da bi bilo potrebno kupiti više dozvola za pokrivanje veće emisije.
U praksi, međutim, postoje ograničenja u pogledu stepena i tempa kojim zemlje mogu da povećaju proizvodnju na bazi uglja, sa nekoliko elektrana koje su u komercijalnom radu na određenim tržištima, jer su se vlade ranije spremale da postepeno uklone ovo gorivo iz svog energetskog miksa.
Štaviše, pri trenutnim nivoima cena postoji velika verovatnoća gašenja energetski intenzivnih industrija i šireg pada potražnje, što bi takođe smanjilo potražnju za emisijama CO2 u EU.
Komunalne kompanije drže oko 680 miliona EUA u svojim hedžing fondovima, dok industrijalci poseduju oko 170 miliona, pokazuju procene ICIS Analitics-a.
Okretanje ka uglju od strane evropskih vlada može signalizirati da su prioriteti smanjenje zavisnosti od ruskog snabdevanja gasom i sprečavanje visokih cena energije.
To znači da bi dosadašnja odlučna politička volja za smanjenje nivoa emisija CO2 mogla biti stavljena na čekanje.
„S obzirom da svi žele da zadrže elektrane na ugalj, koliko je sigrna ekološka politika u kratkom i srednjem roku“, rekao je izvor sa tržišta.
Izvor: icis.com
