Evropska komisija predstavila je novi zakonski prijedlog o reformi evropskog trgovinskog sistema za emisije (EU ETS), nakon 2020. godine koji je, prema mišljenju nevladine organizacije WWF, u velikoj meri osmišljen kako bi zadovoljio velike zagađivače i tržište ugljenika EU osudio na neuspeh, prenose mediji, prenosi sajt serbia-energy.eu
Komisija je predložila smanjenje od 43% gasova staklene bašte do 2030. godine (ispod nivoa 2005.), a što prevedeno na ETS znači pad od 2,2% godišnje od 2021. pa nadalje, umesto sadašnje stope od 1,74% do 2020. godine.
Međutim, kako se navodi, predlog ne nudi trajno rešenje za ogromno prekoračenje ETS dozvola dostupnih na tržištu ugljenika. Osim toga, blaga pravila za definisanje rizika od isticanja ugljenika se nastavljaju, što dovodi do toga da će oko 6 milijardi evra slobodnih dozvola biti ispušteno do 2030.
WWF ipak pozdravlja predloženo osnivanje nekoliko fondova koji mogu finansirati čiste tehnologije i doprineti daljem smanjenju emisija. Međutim, efikasnost tih fondova zavisiće od snage celokupnog signala cene ugljenika, i jasan je pokazatelj da finansiranje obnovljivih izvora energije i tehnologije uštede energije imaju prioritet.
EU trgovinski sistem emisija pokriva gotovo polovinu zagađenja ugljenikom EU, ali do sada nije isporučio odgovarajuću cenu za smanjenje emisije CO2 koje dolaze iz najvećih evropskih industrijskih zagađivača.
U reakciji na predlog Evropske komisije, Geneviève Pons, novi direktor WWFove evrospske kancelarije, rekao je:
„Predlog ne pokazuje kako će EU ETS osigurati da najveći evropski zagađivači plate značajnu cenu za ugljenično zagađivanje. Evropska komisija je tržište ugljenika podesila za drugu deceniju neuspeha. Smanjenje efikasnosti evropske klimatske politike u nastojanju da se pomire stečeni ekonomski interesi je neprihvatljivo“, prenosi sajt serbia-energy.eu
Izvor; Serbia Energy
