Pet drugih ekoloških grupa protivi se odluci EU da uključi fosilni gas i nuklearnu energiju u svoju taksonomiju, čime im se efektivno dodeljuje oznaka zelenih investicija prema pravilima održivog finansiranja bloka.
Greenpeace i druge predizborne grupe u utorak su iznele Evropsku komisiju Evropskom sudu pravde zbog odluke bloka da označi nuklearnu energiju i prirodni gas kao ulaganja pogodna za klimu.
Zakon o delegiranju taksonomije, koji je stupio na snagu 1. januara, odobren je prošlog jula nakon što je Evropski parlament izglasao da prirodni gas i nuklearna energija budu ekološki održivi izvori energije. Protiv predloga Komisije glasalo je 278 poslanika, što je manje od apsolutne većine od 353 poslanika potrebne da stave veto.
U saopštenju objavljenom u februaru, nezavisna globalna mreža kampanja Greenpeace najavila je planove da tuži EU, nakon što je Komisija odbila formalni zahtev grupe u septembru da se zaustavi ispiranje fosilnog gasa i nuklearne energije.
Četiri druge ekološke grupe – Transport & Environment, VVF, ClientEarth i BUND – takođe se protive uključivanju gasa u taksonomiju.
„Borićemo se protiv ove lažne zelene etikete na sudu. Proučićemo odgovor Komisije, ali njihovo nemilosrdno licemerje u vezi sa fosilnim gorivima i nuklearnom energijom je čisto zelenaštvo, i mi to možemo da dokažemo“, rekla je aktivistkinja Greenpeace EU za održive finansije Ariadna Rodrigo.
„Isti zagađivači koje Ursula fon der Lajen želi da nagradi održivom oznakom su oni koji su odgovorni za mnoge teškoće sa kojima se ljudi danas suočavaju, kao što su kriza troškova života i klimatska vanredna situacija.
Prema novoodobrenoj taksonomiji EU, nove nuklearne i gasne elektrane izgrađene do 2030. godine biće prepoznate kao prelazni izvor energije sve dok se koriste za zamenu prljavijih fosilnih goriva kao što su nafta i ugalj.
Tekst koji se nalazi u zakonu precizira da gasni projekti treba da se finansiraju samo ako se direktne emisije drže ispod maksimalnog ograničenja i pređu na potpuno obnovljivu energiju do 2035. Konkretno, samo gasni projekti koji zamenjuju ugalj i emituju ne više od 270 grama ekvivalenta ugljenika po kilovatu onda sat može dobiti privremenu zelenu oznaku. Slično tome, nuklearna energija se može finansirati sve dok se obavežu da će preći na tzv goriva tolerantna na nezgode do 2025. i pridržavati se određenih standarda za odlaganje radioaktivnog otpada.
Greenpeace tvrdi da je potrebno mnogo vremena da ulaganja u nuklearnu energiju postanu stvarnost, čime se rizikuje odlaganje postepenog gašenja elektrana na ugalj i ometanje širenja obnovljive energije. Grupa takođe osporava prag za emisije ugljenika, rekavši da nije u skladu sa Zakonom o klimi EU i Pariskim sporazumom iz 2015. koji ne dozvoljavaju više od 100 grama CO2 ekvivalenta po kilovat satu.
Iako nuklearne elektrane ne emituju gasove staklene bašte, one proizvode izuzetno toksičan, radioaktivni otpad, koji predstavlja pretnju za poljoprivredno zemljište, izvore slatke vode i divlje životinje, posebno u slučaju terorističkih ili vojnih napada ili drugih incidenata. Nasuprot tome, prirodni gas emituje emisije gasova staklene bašte, a pristalice tvrde da je manje zagađujući od tradicionalnih fosilnih goriva i stoga može biti deo energetske tranzicije.
To nije prvi put da se EU suočava sa pravnim izazovom zbog kontroverzne odluke.
Austrija je u oktobru podnela tužbu Sudu Evropske unije, tražeći poništenje sporne taksonomije. Ministarka za klimatske akcije Leonore Gevesler opisala je odluku kao „neodgovornu“ i „nerazumnu“ i rekla da je „obmanjujuće“ za potrošače i investitore da gas , fosilno gorivo odgovorno za klimatske promene za emisije gasova sa efektom staklene bašte, označe kao „zeleno“.
