Revitalizacijom hidroagregata ove elektrane, koja je u toku, produžiće se radni vek opremi, povećaće se pouzdanost rada. – Za četrdeset godina proizvedeno iznad 230, 34 milijardi kilovat – časova električne energije
U HEPS „Đerdap 1“, koji će 16. Maja zajedno sa rumunskim blizancem „Portile de Fier“, svečano obeležiti uspešnih 40 godina rada, u toku je revitalizacija hidroagregata, a na redu je A4. U toku su i pripreme za revitalizaciju brodske prevodnice i ulazne građevine. Kada se završe ove modernizacije vremešnih postrojenja dobiće se jedan novi HEPS „Đerdap 1“, koji će i u narednih 30 do 40 godina nastaviti uspešan rad. Revitalizacijom će se, kao najvažnije, produžiti radni vek opremi, povećaće se pouzdanost rada i dobiće se nova veća instalisana snaga i to za 100 megavata (znači kao, na primer, jedan HE „Zvornik“). Od bitnijih zahvata planirana je i zamena tri blok transformatora (proizvođača „Končar Simens“ – Zagreb) , od kojih je jedan već montiran i nalazi se na sifonskoj ploči i u pogodnom trenutku izvršiće se njegova zamena. Radni ljudi ove elektrane iskoristiće ove opsežne i složene radove da dobiju nova saznanja i iskustva i to će biti veliki kapital i za njih i za HE „Đerdap 1“. Ovo je za „kWh“, a povodom navršavanja jubileja od 40 godina rada, istakao Ljubiša Jokić, direktor HE „Đerdap 1“.
– Revitalizacija HE „Đerdap 1“ započela je na šestom agregatu 1. Septembra 2009. Godine, a završena je 21. Juna 2011. Godine. HE „Đerdap 1“ je samostalno izvršio demontažu opreme hidroagregata i sanaciju delova turbine i generatora, a što se po potpisanom ugovoru sa ruskim partnerom vrši na gradilištu a zatim se oni upućuju na dalju obradu u firmu LMZ ili u domaće fabrike – rekao je Jokić. – Radovima je prethodilo izvršeno ugovaranje planiranih poslova na A6 sa drugim izvođačima. To je i obezbedilo uslove za početak rada na: izradi statora glavnog generatora i remonta rotora glavnog i pomoćnog generatora (ATB „Sever“) , obradi delova velikih gabarita planiranih za domaće firme (GOŠA FOM, „Prva petoletka“) i za fabrike u okruženju ( „General turbo“ – Bukurešt i „Končar – Zagreb“) , injekcione radove u protočnim organima turbine i sanacione radove na betonskim površinama ( „Geosonda“) , kontroli delova metodom bez razaranja (IMS – Beograd) , AKZ delova i protočnih organa turbina ( „Jadran“ – Beograd) , izradu rashladnog sistema (GOŠA Montaža) , izradu sistema jednosmernog razvoda (Institut „Nikola Tesla“) i izradu sistema upravljanja zaštite i monitoringa agregata i blok transformatora (Institut „Mihajlo Pupin“). Demontirana oprema revitalizovana je na objektu HE „Đerdap 1“ na licu mesta na montažnom platou i u remontnoj bazi, zatim u domaćim, kao i u fabrikama u Rusiji i u okruženju. Posle završenih sanacionih radova u fabrikama i pristigloj opremi iz Rusije urađena je montaža. A po završetku svih montažnih i kontrolnih radova usledilo je – i to 31. Maja 2011. – prvo pokretanje hidroagregata A6. Usledila su primopredajna ispitivanja, hidroagregat je bio u 72 – časovnom radu, a potom je urađena kontrola na opremi, da bi od 21. Juna 2011. Godine A6 bio u eksploataciji, od kada teče i garantni period od dve godine.
Kasni oprema iz Rusije za A4
Kako kaže Jokić, sa izvođačem radova ruskom kompanijom OAO „Silovie mašini“ iz Sankt Peterburga u maju 2011. Godine potpisan je protokol da se dozvoljava da HE „Đerdap“ od 1. Jula počne revitalizaciju drugog po redu – A4. Gantogram radova predvideo je trajanje ove revitalizacije od 12 meseci, odnosno da se ovi poslovi završe do 30. Juna 2012. Godine. Najviši predstavnici ruskog partnera potvrdili su da će opremu iz Rusije za A4 isporučiti na vreme.
– Revitalizacija A4 počela je 1. Jula 2011. Godine i u rekordnom roku od trideset dana demontirana je oprema – naglašava Jokić. – Usledili su sanacioni radovi, najpre na gradilištu, a potom u fabrikama u Srbiji i okruženju. Predstavnici OAO „Silovie mašini“ u septembru obaveštavaju, međutim, da će isporuka opreme iz Rusije (radno kolo: glavčina, lopatice i radni mehanizam) kasniti pet meseci. Usledili su pregovori sa ruskim specijalistima da se to vreme skrati. Obavljeni su i razgovori na najvišem nivou između EPS – a, PD „HE Đerdap“ i OAO „Silovie mašini“ da se isporuka opreme iz Rusije ubrza.
Prema rečima direktora HE „Đerdap 1“, što se tiče trenutnog stanja radova na revitalizaciji A4 formiran je stator glavnog generatora na licu mesta, završavaju se sanacioni radovi na rotoru, a u toku su radovi na pomoćnoj opremi (protivpožarnoj zaštiti generatora, opremi generatorskog napona, drenažnom sistemu). Završeni su radovi u protočnim organima turbine na lopaticama statora turbine, zameni revizionog otvora, oblozi radnog kola, prirubnici statora turbine, kao i na sanaciji betonskih površina. Od drugih poslova pri kraju su i sanacioni radovi na demontiranim delovima u fabrikama (GOŠA FOM, „Prva Petoletka“ i „Litostroj“) , završen je gornji prsten usmernog aparata (u fabrici DSD – Vircburg u Nemačkoj) , a u toku je i izrada turbinskog poklopca u fabrici „Bruno Presezi“ u Milanu – Italija. Ruski specijalisti su, zbog nemogućnosti sanacije, odnosno usled postojećih defekata, odbacili demontirani poklopac i zahtevali su izradu novog.
Iskorišćavanje Dunava zavisi i od kadrova
– Kada je reč o sadašnjem trenutku u HE „Đerdap 1“ na raspolaganju je pet od šest agregata – navodi Jokić. – Sa nešto iznad 4, 73 milijardi kilovat – časova u 2011. Godini plan proizvodnje (od preko 5, 79 milijardi kWh) realizovan je sa 82 odsto. U protekloj godini, naime, ostvaren je i treći minimalni dotok u 40 – godišnjoj eksploataciji HEPS „Đerdap 1“. Tendencija malih dotoka, međutim, nastavljena je i u ovoj godini, za koju plan proizvodnje iznosi slično kao i u 2011, odnosno nešto iznad 5, 76 milijadri kilovat – časova. U januaru, zbog toga, plan je ispunjen sa 79, u februaru sa 59, a u martu sa 86 odsto. Početkom aprila dotok Dunava nešto se povećao, ali i dalje je manji od planiranog tako da je dnevna proizvodnja sredinom ovog meseca bila negde oko 18 miliona kilovat – časova, sa tendencijom blagog rasta. Dotok Dunava u međuvremenu se povećao sa 5. 700 na 6. 150 kubnih metara u sekundi, ali to je još ispod planom predviđenog.
U važnije zadatke za poslovanje HE „Đerdap 1“ Jokić ubraja i obnovu kadrovske strukture. I to, pre svega, imajući u vidu zadatak ovog najvećeg ogranka u PD „HE Đerdap“ da se svaka kap Dunava iskoristi. Iako je dosta toga urađeno, preostaje još dosta poslova koje bi trebalo završiti da bi se zaokružila cela priča o Dunavu. Bitno je, svakako, i to da pored osnovne delatnosti – proizvodnje električne energije i regulisanja plovidbe Dunavom, HE „Đerdap 1“, kao i PD, vodi računa i o zaštiti priobalja od brane ove elektrane do Novog Sada, kao i na priobalnim rekama. Izgrađeni su, stoga, određeni sistemi zaštite priobalja koji su u eksploataciji, što je učinjeno i za deo koji pripada HE „Đerdap 2“, a sve to u cilju dobijanja što kvalitetnije električne energije na Dunavu. Značajno je, takođe, i da je poslovanje elektrane usklađeno i sa zahtevima integrisanog sistema menadžmenta (IMS) i da je prilagođeno radnom čoveku.
Svi „Đerdapovi“ rekordi
Kako Jokić ističe, HE „Đerdap 1“ od ukupnih potreba EPS – a obezbeđuje 10 odsto, dok ih PD „HE Đerdap“ podmiruje sa 15 odsto. U HE „Đerdap 1“ do sada je proizvedeno više od 230, 34 milijardi električne energije. Najvredniji rekord je da je plan proizvodnje za 40 godina rada prebačen za 10 odsto. Od drugih rekorda izdvajaju se: najveća godišnja proizvodnja (7. 214. 583. 000 kWh) ostvarena u 1980. Godini, najveća mesečna proizvodnja (729. 510. 000 kWh) je iz maja 1985, najveća dnevna proizvodnja (26. 120. 000 kWh) je postavljena 27. Decembra 1982. Godine. Što se tiče dotoka – najveći srednji godišnji bio je 1980. (6. 883 kubnih metara u sekundi) , najveći srednji mesečni (14. 103 kubnih metara u sekundi) bio je aprila 2006, a najveći srednji dnevni (15. 800 kubnih metara u sekundi) bio je 15. I 16. Aprila 2006. Godine. I na kraju najveće srednje dnevno isticanje vode (15. 758 kubnih metara u sekundi) bilo je 15. Aprila 2006. Godine.
Izvor Kwh
