Estonska kompanija Eesti energija zainteresovana je za eksploataciju uljnih škriljaca i proizvodnju nafte u Aleksinačkom basenu u Srbiji, izjavio je juče Prit Raid, direktor u toj kompaniji.
„Taj projekat je još u ranoj fazi, ali smo svakako zainteresovani da se uključimo ukoliko dođe do njegove realizacije”, rekao je Raid novinarima beogradskih medija koji su u poseti Estoniji.
Vojin Čokorilo, profesor na Rudarsko geološkom fakultetu u Beogradu naveo je da se procenjuje da su potencijalne geološke rezverve uljnih škriljaca u Aleksničkom basenu od oko dve milijarde tona ili više od 1,1 milijade barela nafte. To bi značilo godišnju proizvodnju između 500.000 i 600.000 tona nafte.
Kako je objasnio Čokorilo, čitava investicija koja bi obuhvatila otvaranje rudnika i izgradnju dva postrojenja za preradu škriljaca koštala bi između 700.000 i milijardu evra, a mogla bi da bude realizovana za pet – šest godina.
Srbija bi sa tom investicijom dobila jednu novu industriju koja bi „povukla” otvaranje velikog broja novih radnih mesta, i to ne samo u rudarstvu već i u drugim privrednim granama, naglasio je Čokorilo.
Proizvodnjom iz uljnih škriljaca Srbija bi zadovoljila 10 do 15 odsto potreba za naftom, čime bi se smanjila zavisnost od uvoza tog energenta.
Vlada Srbije je krajem februara raspisala tender za savetnika za izbor strateškog partnera za eksploataciju uljnih škriljca iz Aleksničkog basena. Prema ranijim najavama nadležnih do kraja godine mogao bi se očekivati izbor strateškog partnera.
Ministarstvo zaštite životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja dobilo je pisma o namerama pet potencijalnih strateških partnera – investicionih fondova Hator i Zao star, Eesti energije, kompanije VKG takođe iz Estonije i Naftne industrije Srbije (NIS).
Eesti energija je državna kompanija sa oko 8.000 zaposlenih u čijem su vlasništvu rudnici uljnih škriljaca, elektrane i toplane kao i postrojenja za proizvodnju nafte iz uljnih škriljaca. Ta kompanija ima započete projekte za eksploataciju uljnih škriljaca u SAD i Jordanu gde se nalaze velika nalazišta.
Uljni škriljac je kamen nalik uglju, koji u sebi ima 10 odsto organske materije iz koje se dobija nafta, a Estonija, Kina i Brazil su tri države u svetu koje ih prerađuju.
Estonija je najviše tehnološki napredovala u tom procesu i godišnje preradi 16 miliona tona uljnih škriljaca. Ta država upravo iz uljnih škriljca dobija 95 odsto električne energije i oko 400.000 tona nafte.
Aleksinački basen u Srbiji je jedno od najvećih istraženih nalazišta škriljaca u Evropi, a tog kamena ima i na području Vranja, Valjeva, Kruševca, Babušnice, Niša, zapadne Morave…
