Brutalne „kombinacije“ interesnih grupa, godinama sprovođene uz podršku ljudi u vrhu vlasti i menadžmenta kompanije, glavni su uzrok današnjeg očajnog stanja EPS-a.
Gotovo da nema segmenta društva u kojem nisu nagomilani ogromni problemi iz prethodnih godina, koji ozbiljno opterećuju zemlju, a posebno srpsku privredu. Svakog dana javnost se suočava sa surovom realnošću koja umnogome podseća na 2000, i spoznaju o katastrofalnom stanju u zemlji. Ekonomski stručnjaci navode da su od 2000. godine do danas problemi umnoženi, a država definitivno dovedena na sam rub provalije.
Stanje EPS-a najbolji je pokazatelj posledica lošeg upravljanja i rukovođenja.
Rezultat krajnje nedomaćinskog odnosa vladajućih garnitura u poslednjih 13 godina prema strateškom državnom preduzeću su: teška finansijska situacija, devastiran sistem, javašluk, neracionalno trošenje, ogromni dugovi, ali u isto vreme i visoka potraživanja, trend rasta gubitaka u distributivnom sistemu.
Poslednjih nekoliko nedelja u medijima su se provlačile alarmantne vesti o mogućnosti bankrotstva najvećeg privrednog sistema u Srbiji – „Elektroprivrede Srbije“ u čijem sastavu su proizvodnja i distribucija električne energije.
Hoće li ova Vlada imati snage da uspostavi sistem u kojem EPS više neće biti „kravica“ iz koje će svako uzimati onoliko koliko hoće, kako nedavno reče ministarka energetike, i u kojem više EPS neće biti „podrška“ političkim i raznim drugim interesnim grupama?
Dubioza kolektiva
Finansijski podaci o poslovanju EPS-a u proteklim godinama su neumoljivi. Prema podacima u koje je „Akter“ imao uvid, EPS je u 2007. i 2008. godini zvanično beležio gubitak od oko 2,5 do tri milijarde dinara u proseku, da bi 2010. dostigao pozitivan rezultat. Veći problemi počeli su praktično 2011. godine, u kojoj je EPS poslovao sa gubitkom od oko 4,8 milijardi dinara.
Svi podaci ukazuju na to da je kompanija u proteklih nekoliko godina duboko zagazila u zonu krajnje problematičnog poslovanja. Samo po osnovu raznih pozajmica i kreditnog zaduživanja EPS je tokom 2010. i 2011. godine plaćao kamate na nivou od 16,5% u 2011 i 20, 24% u 2010. godini. Gotovo svi pokazatelji poslovanja više su nego poražavajući.
U narednom periodu tešku finansijsku situaciju u EPS-u moraće po svoj prilici da podele svi zaposleni u tom preduzeću.
„Država će omogućiti da EPS bolje posluje, ali to ne znači da će biti uljuljkan i da neće imati obaveza“, poručila je resorna ministarka.
Prošle nedelje Zorana Mihajlović jasno je poručila da „Elektroprivreda Srbije“ mora što manje da se zadužuje i da što više koristi unutrašnje rezerve.
Prema raspoloživim podacima, EPS ima 120 milijardi dinara potraživanja za isporučenu struju, a po pola su dugovanja privrede i građana. U ukupnom nivou potraživanja 80 milijardi dinara čini dug stariji od 60 dana. Budući da su potraživanja EPS-a velika, prošle nedelje se u Ministarstvu finansija razgovaralo o eventualnom prebacivanju jednog dela duga u javni dug. Na istom sastanku razmotreno je reprogramiranje kredita koji EPS-u uskoro stižu na otplatu.
Prema poslovnom planu za 2013 . godinu, EPS-u nedostaje čitavih 50 milijardi dinara (oko 450 miliona evra), a poslovodstvo je tražilo odobrenje da se zaduži za još 300 miliona evra da bi moglo da izmiruje obaveze i obezbedi tekuću finansijsku likvidnost kompanije. Zaduženje još nije odobreno, i po poslednjim informacijama EPS-a ponovo se analizira koliko kredita će biti potrebno tom javnom preduzeću.
Upravo je zahtev rukovodstva EPS-a Upravnom odboru za odobrenje kreditnog zaduživanja još početkom februara bilo predmet spora proteklih nedelja na relaciji rukovodstva i predsednika UO „Elektroprivrede Srbije“.
Politika ili neodgovornost
Naime, rukovodstvo EPS-a tražilo je od UO da odobri kreditno zaduživanje, jer bi već od marta mogli da nastanu problemi u vezi sa plaćanjima. Sednica UO na kojoj bi se o tome raspravljalo, međutim, nekoliko puta je otkazivana, iako je trebalo razmatrati goruća ekonomska pitanja kompanije.
Interesi države i građana takvim postupanjem u jednom trenutku bili su dramatično ugroženi, pre svega ponašanjem predsednika UO EPS-a dr Ace Markovića, kadra SPS-a, koji je na tu funkciju došao u vreme prethodne Vlade. Sednica UO konačno je održana 22. februara.
Prema informacijama kojima „Akter“ raspolaže, kreditno zaduženje nije bilo jedina odluka koju je UO morao da donese. Bez odluka UO nije mogao da se sprovede ni zaključak Vlade od 16. novembra o usklađivanju poslovanja EPS-a sa Zakonom o energetici, što su zapravo pitanja od ključnog značaja za rad i poslovanje te energetske kompanije.
U nadležnosti UO je i osnivanje zavisnih privrednih preduzeća za snabdevanje i operatore distributivnog sistema, što je takođe predviđeno Zakonom o energetici.
Iako je predsednik UO kao argument za nezakazivanje, odnosno otkazivanje sednice UO, navodio visinu kredita, činjenica je da se neodržavanjem sednice UO kasnilo nekoliko meseci i sa osnivanjem Privrednog društva za snabdevanje strujom krajnjih kupaca EPS Snabdevanje.
Upućeni tvrde da je problem nastao zbog činjenice da čelni ljudi UO nisu želeli da sprovedu Zakon o energetici, koji propisuje izbor jednog javnog snabdevača strujom, već su insistirali da ih ima pet, što bi dovelo do dodatnih problema u poslovanju, umnožilo broj direktora i drugih radnih mesta, drastično povećalo troškove poslovanja, i umesto da se posao centralizuje on bi se opet delio.
Zakon o energetici je jasan kada je reč o izboru javnog snabdevača. Ukoliko neko od toga pokušava da pravi političku odluku, onda za to treba da snosi i odgovornost. Zakoni se moraju poštovati. Moraju to činiti građani, ali u prvom redu oni koji zakon treba da sprovode.
Treba posebno napomenuti da, prema Zakonu, bez izbora javnog snabdevača električnom energijom ne može da se krene s realizacijom ideje o socijalno ugroženim potrošačima, odnosno oslobađanja najugroženijih socijalnih kategorija plaćanja električne energije, niti je bez toga moguće utvrditi novu cenu kilovat-časa.
Vlada Srbije je još 16. novembra jasno i eksplicitno rekla da EPS mora da pređe iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, da se uvede novi način upravljanja, tzv. korporativizacija, kao i da bi EPS morao da poštuje Zakon o energetici tako što će osnovati jednog snabdevača i jednog operatora distributivnog sistema.
Sve to, dakle, čekalo je sednicu UO, koja je održana 22. februara.
Nakon što su na sednici Upravnog odbora donete važne odluke, sada će se valjda brže krenuti u promene. Pitanje kreditnog zaduživanja EPS-a razmatraće se, kao što smo već rekli, tek kada bude potpuno jasno da EPS ima jasan plan i da je iscrpeo sve unutrašnje mogućnosti finansiranja.
Dok sednica UO konačno nije i održana, u javnosti se spekulisalo da iza izbegavanja zakazivanja sednice Upravnog odbora EPS-a stoji politički sukob u Vladi na relaciji SNS–SPS.
Cena struje
Činjenica je, međutim, da sukob postoji, ali na relaciji odgovornih i neodgovornih pojedinaca, pa i interesnih grupa koje stoje iza zastoja, usporavanja i problema u energetici, kao i u bilo kojoj drugoj oblasti.
U svakom slučaju, na famoznoj sednici UO doneta je odluka o osnivanju Privrednog društva EPS Snabdevanje, i odluka o otplati starih dugova domaćinstava i privrede prema EPS-u na tri do 24 rate, i uz uslovni otpis kamate za 2012. godinu.
Osim tih odluka treba očekivati i nove cene struje. One se neće menjati pre aprila, kada na snagu treba da stupe socijalne karte, kojima je obuhvaćeno oko 320.000 stanovnika.
Socijalna karta važiće godinu dana. Ona može da bude i oduzeta ukoliko potrošnja bude veća od utvrđenog limita, a to je za struju 120 kilovat-sati po članu domaćinstva, a za gas 30 kubnih metara. Troškove besplatnih kilovata u početku će finansirati EPS, a nakon toga izdvajanje za socijalne karte biće predviđeno budžetom države.
Pre poskupljenja struje Agencija za energetiku trebalo bi da završi i novi tarifni sistem, koji je vraćen na doradu, jer mora da se uspostavi što pravednija skala plaćanja u odnosu na standard građana i stanje u privredi.
Plan je, naime, da oni koji koriste struju za grejanje plaćaju mnogo višu cenu od onih koji su socijalno ugroženi ili onih koji su energetski efikasni. U isto vreme mora da postoji i alternativa, i to pre svega kroz upotrebu drugih energenata i energetsku efikasnost. Upravo zbog toga je Ministarstvo uputilo Zakon o energetskoj efikasnosti u parlament Srbije. Politika cena i cenovnih pariteta najozbiljniji je deo energetske politike, i ne može se rešavati parcijalno.
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o energetski zaštićenom kupcu, koja od aprila stupa na snagu.
Nije tajna da su razne interesne grupe definitivno vladale energetskim sektorom proteklih godina, a pojedine delom vladaju i danas, pa je krajnje vreme da se neke stvari dovedu u red.
Budući da je od početka ove godine stupila na snagu liberalizacija 10 odsto tržišta električne energije za potrošače na visokom naponu, EPS je uspeo da zadrži 95 odsto tog tržišta.
U planovima za narednih pet godina predviđeno je da se samo za investicije u održavanje tekuće proizvodnje i ispunjenje zahteva za zaštitu životne sredine uloži četiri milijarde evra.
U svakom slučaju, EPS više nije „beli medved“ i monopolista u Srbiji, i mora što pre da se reorganizuje, postane efikasniji da bi uspeo da se izbori sa konkurencijom koja će svakog dana biti sve snažnija.
I Vladi Srbije i građanima Srbije u interesu je da EPS što pre postane bolje organizovana, efikasnija i profitabilna firma.
Da bi se to desilo, mora da postoji snažna politička volja kao preduslov da se EPS transformiše, a upravo je to bio problem svih prethodnih godina kada je EPS u pitanju.
Politička volja i interesne grupe su i razorile EPS.
Izvor Akter
