Da je Elektroprivredi Srbije pre godinu dana odobreno poskupljenje struje od oko 20 odsto, koliko je u tom času traženo, situacija u ovom javnom preduzeću, koja vodi i u sam bankrot, danas ne bi bila toliko teška. Jer, s tom cenom kilovat-časa EPS-u ne bi bila potrebna nova zaduživanja od, kako tvrdi novi direktor, 50 milijardi dinara ili pola milijarde evra, kaže za „Politiku” jedan od bivših čelnih ljudi ove kompanije.
S ovakvom depresiranom cenom struje i katastrofalnom naplatom potraživanja EPS će nastaviti da gomila gubitke, ali neće otići u stečaj. Jer, po Zakonu o javnim preduzećima i Zakonu o stečaju javno preduzeće, koje vrši delatnost od javnog interesa, ne može da ode u stečaj. To samo tako jače zvuči za narod, kome treba reći da je prethodno rukovodstvo upropastilo EPS, što nije tačno, kaže isti izvor.
Njemu nije jasno kako su potraživanja preko noći s 33,4 milijardi dinara, koliko je rečeno da je završena 2012. godina, skočila na 50 milijardi i nije mu poznato koja će to banka dati toliki novac EPS-u.
U vreme ovog visoko pozicioniranog menadžera EPS-a, najveći kredit koji je mogao da se dobije, bio je šest milijardi dinara i za to su bile angažovane četiri banke.
Da je, kaže ovaj izvor, situacija zaista tako urgentna kako najavljuje novo rukovodstvo vlada bi odmah smenila predsednika UO EPS-a Acu Markovića ili bi potpredsednik UO mogao da sazove sednicu UO.
Zar je moguće da jedan čovek, pita on, može da stopira gigant poput EPS-a, a da za to ne postoji politička podrška?
Pravi problem po njemu je u tome što pojedinci u UO pokušavaju da dobiju političku saglasnost da umesto jednog javnog snabdevača kako je propisano Zakonom o energetici, bude pet, što bi bila katastrofa za EPS, jer bi to neminovno dovelo do velikih razlika u ceni električne energije.
Ukoliko bi pod političkim pritiskom neko uspeo da izmeni zakon i Srbija dobije pet javnih snabdevača i pet distributera, kilovat-čas struje bi bio najjeftiniji u Beogradu i Novom Sadu, a najskuplji na jugu Srbije. Zbog većih troškova distribucije i gubitaka na mreži.
EPS-u je neophodna reorganizacija, ali o tome niko ni u prethodnoj vladi nije davao značaj. U prethodnih pet godina je došlo do izdvajanja sporednih delatnosti iz EPS-a, što nije smanjilo troškove njegovog poslovanja.
Upitan da li zaista EPS može da bankrotira i ode u stečaj kako se tvrdi i da li je moguće da predsednik UO može da bude kriv za sve, Boban Petrović, sekretar Odbora za energetiku Privredne komore Srbije, objašnjava da vlada kako ga je imenovala isto tako može i da smeni Acu Markovića. Ali, po njemu, to nije baš pravo pitanje.
– Ne treba očekivati bankrot firme kakav je EPS sve do časa dok su mu potraživanja veća od dugovanja. Situacija jeste teška i potrebne su pare za tekuću likvidnost, ali do stečaja ne može da dođe, kaže Petrović.
Problem može da se premosti, po njemu, korekcijom cene struje koja je u poslednjih pet godina poskupela dva puta 2008. i 2011. godine, što je nedopustivo, jer su svi energenti u međuvremenu višestruko poskupeli.
– Struja je roba koja ima svoju realnu cenu. Sve dok ona u Srbiji bude socijalna kategorija, EPS ne može da računa s dobicima i većim ulaganjima. Osim ako se ne zadužuje kod banaka, ali i u tom slučaju to iz nekih sredstava mora da se plati, objašnjava Petrović.
Došlo je krajnje vreme da cena struje ne bude više kontrolisana, već da polako postaje tržišna kategorija, budući da je već došlo i do otvaranja tržišta.
Upućeni u zbivanja u EPS-u kažu da je razlog lošeg stanja u velikim gubicima električne energije na distributivnoj mreži, koji idu od 13 odsto u Elektrovojvodini do 24 procenta na jugu i istoku Srbije. U nekim gradovima poput Novog Pazara čak i 40 odsto. Procena je da se godišnje tako izgubi oko 60 miliona evra.
Dodatni problem pravi i političko kadriranje, zaštita određenih dužnika, zabrana isključivanja struje, a potraživanja za struju su, tvrdi ovaj izvor, milijarda evra i više.
Najnoviji sukob, tvrdi ovaj izvor, ima političku pozadinu i u sklopu je sukoba koji traje na relaciji SPS–SNS, te je po njemu mogući rasplet ili da bude smenjen samo predsednik UO iz SPS-a, direktor iz SNS-a, ili obojica.
Dinkićevo oglašavanje da nema para za EPS smatraju naši sagovornici bespotrebnim, jer niko nije ni tražio pare iz budžeta, budući da EPS nije budžetska ustanova.
Izvor Politika
