Projekti koje Elektroprivreda Srbije realizuje, ili je već realizovala, u svojim privrednim društvima svrstavaju tu kompaniju u red ekoloških lidera na našim prostorima.
Tako, recimo, u Privrednom društvu Termoelektrane „Nikola Tesla“, koje posluje u okviru EPS-a, planiraju da od 2012. do 2017. investiraju 1,1 milijardu evra u modernizaciju postrojenja i ekološke projekte.
– Od te sume 600 miliona evra biće uloženo u ekološke projekte, koji obuhvataju i sistem odsumporavanja i postavljanje elektrofiltera. Preostalih 500 miliona biće investirano u drugu fazu revitalizacije blokova obrenovačke termoelektrane, povećanje snage i energetske efikasnost – ističe Petar Knežević, direktor PD TENT.
On podseća da sadašnja snaga omogućava proizvodnju od 19,446 milijardi kilovat-časova, dok će za šest godina proizvodnja TENT-a dostići nivo od 23,174 milijarde kilovat-časova, odnosno dodatnih oko 3,5 milijardi kilovat-časova električne energije, što je jednako proizvodnji još jednog bloka od 400 megavata. „Važno je istaći i to da se sprovođenjem ovih aktivnosti smanjuje sopstvena potrošnja, izražena u kilovat-džulu po kilovat-času. Smanjuje se, tako, potrebna količina energije, a godišnje se manje troši oko 500.000 tona uglja“, kaže Knežević i dodaje da se očekuje ratifikacija japanskog kredita od 250 miliona evra za projekte odsumporavanja, a novac bi mogao da bude na raspolaganju početkom 2012. godine. U značajne ekološke aktivnosti svakako spadaju rekonstrukcije elektrofiltera, sa ciljem da se emisija štetnih materija smanji na nivo ispod 50 miligrama po normalnom kubnom metru. Tu su, uz donacije, učestvovala i sredstva EPS-a, kao i Fonda za zaštitu životne sredine. Pored smanjenja zagađenja životne sredine filterski pepeo moći će da se koristi i u komercijalne svrhe.
Prisustvujući promociji TENT-a, na Sajmu energetike, Oliver Dulić, ministar za životnu sredinu, rudarstvo i planiranje, naglasio je da elektroenergetski sektor predstavlja veliku razvojnu šansu Srbije.
– EPS je jedan od lidera investiranja u zaštitu životne sredine ne samo u Srbiji nego i u čitavom regionu. Dok u drugim zemljama postoji stalan sukob između potrebe vlasnika elektrana da proizvedu što više energije, a da što manje ulažu u zaštitu životne sredine jer to mnogo i košta, u Srbiji takav problem sa EPS-om nikada nismo imali. Naprotiv. Ali, ono što bi sada trebalo da nadogradimo jeste i korišćenje obnovljivih izvora energije – napomenuo je Dulić.
Predstavljajući planove još jednog privrednog društva u sastavu EPS-a, Rudarskog basena Kolubara, Nebojša Ćeran, direktor tog društva, istakao je da to preduzeće od 2009. godine posluje pozitivno ostvarujući godišnji profit od 20 miliona evra. Sumirajući rezultate poslovanja od nastanka kompanije, Ćeran je naveo da je u „Kolubari“, na površinskim kopovima i u jamskoj eksploataciji, iskopano oko 900 miliona tona lignita, što je tek trećina ukupnih rezervi, koje sada iznose oko 2,1 milijardu tona. Govoreći o investicionom ciklusu do 2016. godine, Ćeran kaže da predstoje velika ulaganja, od oko 1,5 milijardi evra, u otvaranje novih kopova i uvođenje sistema upravljanja kvalitetom uglja, kao i nastavak ulaganja u zaštitu životne sredine.
Dragan Jovanović, direktor Privrednog društva Termoelektrane i kopovi Kostolac, koje takođe posluje u okviru EPS-a, naglašava da po pitanju resursa TE-KO Kostolac čini zaokruženu celinu, pri čemu su rezerve Površinskog kopa „Drmno“, koji je trenutno u eksploataciji, dovoljne do 2060. godine. „Intenzivno se radi na geološkim istraživanjima i pripremama za otvaranje novog površinskog kopa, takozvanog Zapadnog polja“, napominje Jovanović.
Efekti revitalizacije
U TENT-u, koji je najveći proizvođač struje u Srbiji, završena je prva faza revitalizacije u koju je uloženo 450 miliona evra i koja omogućava povećanje proizvodnje za tri milijarde kilovat-sati struje godišnje. Drugim rečima, dobijen je još jedan blok od 400 megavata. Ukupna snaga TENT-a sada iznosi 3.271 megavat, a posle revitalizacije biće povećana na 3.392 megavata.
Izvor danas.rs
