Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSpecijaliENTSO-E: Investicion plan...

ENTSO-E: Investicion plan za region Balkana i Italije

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Evropska mreža operatora transmisionih sistema električne energije ENTSO-E usvojila je šest regionalnih investicionionih planova, uključujući plan za kontinentalni jugoistočni region CSE (Continental South East) koji pokriva oblast Balkana i Italiju, prenosi sajt serbia-energy.eu

Desetogodišnji razvojni plan TYNDP za električnu energiju je najobimnija i najažurnija referenca za planiranje panevropske električne transmisione mreže. U njemu se procenjuju svi relevantni panevropski projekti u nizu različitih scenarija. U pitanju je dvogodišnji izveštaj koji se objavljuje svake parne godine i osnova je za utvrđivanje liste projekata od zajedničkog interesa (PCI list), u skladu sa Uredbom EU o regulaciji energetske infrastrukture.

Rad na TYNDP 2016. podeljen je u dve faze:

Prva faza (leto 2015 – leto 2016.) obuhvata identifikovanje liste projekata koji su kandidati za TYNDP 2016.

Druga faza (leto 2016 –kraj 2016.) biće posvećena proceni projekata upotrebom cost-benefit metode, na osnovu mogućih scenarija za period 2020/30.

Obim razmene električne energije na tržištu električne energije u regionu tokom prethodnih godina je umeren u poređenju sa ostatkom Evrope, što je posledica malih nacionalnih elektroenergetskih sistema i perifernog položaja koji region zauzima u Evropi.

Rezultati do sad izvedenih studija ukazuju na  dominantan pravac protoka energije od istoka ka zapadu i od severa ka jugu.

Glavne karakteristike razvoja prenosne mreže u regionu mogu se sažeti u sledećem:

–   Povećanje prenosnih kapaciteta i integracija tržišta:mreža je oskudna pa je povećanje prenosnih kapaciteta (prekograničnih i internih) preduslov za integraciju tržišta u regionu. Takođe, razlika u ceni između regiona Balkana i Italije glavni je pokretač za razvoj kapaciteta za transfer energije do Italije preko podvodne interkonekcije.
–    Integracija obnovljivih izvora energije (OIE): eksploatacija IOE je nedovoljna, osim u Grčkoj, Bugarskoj i Rumuniji. Očekivana integracija OIE (uglavnom vetar, hidro i FV) u cilju postizanja EU ciljeva, zahteva opsežan razvoj prenosnih kapaciteta.
–   Povlačenje konvencionalnih postrojenja, uglavnom u zapadnom delu regiona.

U planu se navodi da u elektroenergetskim sistemima u regionu dominira ugalj, posebno lignit, dok su na drugom mestu hidro kapaciteti. Nukelarne elektrane imaju udeo od 18 procenata u ukupnoj godišnoj proizvodnji električne energije.

Najveći uvoznici u regionu u 2014.bili su Mađarska, Hrvatska i Grčka, a izvoznici Bugarska, Rumunija, BiH i Slovenija.

Glavni pokretači razvoja prenosnog sistema proizilaze iz ciljeva energetske politike EU – sigurnost snabdevanja, intergacija unutrašnjeg tržišta električne energije, ublažavanje klimatskih promena kroz široku eksploataciju OIE i povećanje energetske efikasnosti.

Nekoliko potencijalnih uskih grla identifikovano je u okviru elektroenergetskog sistema u regionu JI Evrope za narednu deceniju, ukoliko ne budu razvijeni novi prenosni kapaciteti – sigurnost snabdevanja, direktno povezivanje kapaciteta i integracija tržišta.

Da bi se odgovorilo na preopterećenja uočena u analiziranom scenariju, dogovorena je lista novih projekata. Preopterećenje linije na na granici između Bugarske i Srbije, Bugarske i Makedonije, kao i Rumunije i Srbije biće rešen sa dva nova projekta – dupla OHL linija Sofija Zapad (BG) – Niš 2 (RS) i dupliranje postojećih 400 kV Đerdap 1 (RS) – Portile de Fier (RO).

Ograničenja na transmisionoj liniji na granici između Bugarske i Grčke, koja se uočava na budućoj 400 kV liniji Maritsa East (BG) – Nea Santa (GR) biće otklonjena dupliranjem transmisione linije.

Preopterećenje na granici zmeđu Rumunije i Mađarske biće rešeno biće izgradnjom novog 400 Kv dalekovoda Debrecen (HU) – Oradea (RO).

Pored toga, rezultati simulacije tržišta ukazali su na potrebu da se poveća kapacitet na granici između Srbije i Hrvatske, kao i Hrvatske i BiH. U skladu sa tim, dogovoreni su projekti:

–   Nova 400 kV OHL linija Ernestinovo (HR) – Sombor 3 (RS), koja će ujedno rešiti problem preopterećenja na liniji Sandorfalva (HU) – Subotica 3 (RS) i internoj liniji Paks – Sandorfalva (HU) i
–    Nadogradnja postojeće 220 kV linije između trafostanice Đakovo (HR) i trafostanice Tuzla/Gradačac (BA)

U cilju povećanja prekograničnog kapaciteta, i u skladu sa nacionalnim potrebama, nominovana su dva interna projekta u Srbiji:

–   Unapređenje postojeće 220 kV naponske mreže u centralnoj Srbiji. Ovaj projekat direktno je povezan sa povećanjem prekograničnog kapaciteta između Srbije i Bugarske, kao i između Srbije i Crne Gore i Srbije i BiH. Ovaj projekat će izgraditi potpuno novi koridor od istoka ka zapadu, koji će uvećati potencijal za tranzit električne energije od Bugarske i Turske ka Italiji, Crnoj Gori i BiH.
–    Projekat 400 kV prsten oko Beograda rešiće problem preopterećenja linije Pančevo 2 – Beograd 20, omogućiće tranzit električne energije od Rumunije ka Hrvatskoj i Italiji i ojačati koridor sever – jug i istok – zapad, s obzirom da Srbija ima osam granica i nalazi se u srcu regiona, prenosi sajt serbia-energy.eu

Izvor; Serbia Energy

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija poboljšava energetsku sigurnost povećanjem skladišta gasa i novim isporukama iz Azerbejdžana

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović najavila je da su skladišta gasa u Srbiji dobro popunjena, sa značajnim rezervama planiranim za novembar. Skladište gasa Banatski Dvor će imati kapacitet od 750 miliona kubnih metara, dok će dodatnih 163...

Srbija izdala građevinsko odobrenje za proširenje skladišta gasa Banatski Dvor

Dušan Bajatović, direktor državne gasne kompanije Srbijagas, potvrdio je da je izdato građevinsko odobrenje za proširenje skladišta gasa Banatski Dvor. Bajatović je izvestio da projekat proširenja teče prema planu, sa definisanim i nabavljenim potrebnim opremama. Takođe je napomenuo da...

Mađarska: MVM Grupa buši desetu bušotinu u gasnim poljima istočnog dela zemlje

Mađarsko Ministarstvo energije saopštilo je da državna kompanija MVM Grupa trenutno buši svoju desetu bušotinu u gasnim poljima istočnog dela Mađarske. U saopštenju Ministarstva istaknuto je da je dubljenje četvrte nove bušotine u oblasti Sarkad završeno i da se...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!