Cene električne energije su porasle, a pojedini političari sada pokušavaju da to iskoriste kao polugu za usporavanje akcija usmerenih na klimatske promene, što je strategija sa dalekosežnim posledicama.
Rastuća cena električne energije predstavlja Roršahov test za evropske političare. U zavisnosti od njihovih sklonosti, to može biti razlog ili da se kontinent odvikne od fosilnih goriva brže – ili sporije.
Tajming je ključan. Lideri Evropske unije su se predstavili kao avangarda globalne zelene tranzicije na međunarodnim pregovorima o klimi koji su počeli ovog vikenda u Glazgovu.
Posledice su ogromne. Kako će Evropa izaći iz trenutne energetske krize uticaće na to kako će se svet baviti klimatskom krizom. Evropa čini veoma veliki udeo globalnih emisija proizvedenih od početka industrijskog doba, a njena sposobnost da se odvoji od fosilnih goriva je ključna za sprečavanje razornih stopa globalnog zagrevanja.
U središtu porasta cena električne energije je oslanjanje Evrope na prirodni gas za paljenje svetla, grejanja domova i energetiku. Iako se većina zemalja u bloku udaljava od uglja brže nego u drugim delovima sveta, poput Azije, one su nastavile da se oslanjaju na gas dok grade svoju infrastrukturu za obnovljivu energiju.
Prema evropskim energetskim pravilima, cena gasa utiče na cenu električne energije. Gas čini petinu evropske potrošnje energije, a većina se uvozi iz Rusije.
Ali dok prirodni gas manje zagađuje od uglja, on je i dalje fosilno gorivo koje proizvodi emisije ugljen-dioksida koje zagrevaju planetu. A bez plana za otklon od gasa, nema načina da Evropa ispuni svoj klimatski cilj, a to je smanjenje emisija za 55 procenata do 2030. u poređenju sa nivoima iz 1990. godine.
Drugim rečima, kriza u sektoru električne energije ubrzava obračun oko gasa — i nagoveštava sa čim će se suočiti drugi delovi sveta dok budu sprovodili svoje energetske tranzicije.
„To stavlja u prvi plan pitanje: ’Šta da radimo sa gasom?’“, rekla je Lucie Mattera, evropski analitičar za E3G, grupu za istraživanje klime.
To takođe podriva jedinstvo o tome kako preći na obnovljive izvore energije. Dok politike osmišljene za rešavanje klimatskih promena nisu glavni pokretač rasta cena električne energije, neki evropski lideri tvrde da je to slučaj. Uzrok je u osnovi taj što je potražnja za gasom porasla – šaljući cene u nebo – pošto je industrijalizovani svet odskočio iz dubine pandemije i počeo da se vraća svom normalnom radnom ritmu.
Ali pojedine vlade širom kontinenta sada strahuju da bi veći računi za grejanje ove zime mogli da podstaknu populiste na predstojećim nacionalnim izborima u nekoliko zemalja ili da izazovu društvene nemire poput protesta „Žutih prsluka“ iz 2018. u Francuskoj.
Ti strahovi su naveli nekoliko evropskih zemalja da dovedu u pitanje ambiciozni cilj EU za smanjenje emisija gasova koji zagrevaju planetu za najmanje 55 procenata u roku od jedne decenije.
Mađarska je tvrdila da su rastuće cene gasa povezane sa klimatskim ambicijama Evropske unije, što je njen premijer Viktor Orban nazvao „utopijskom fantazijom“. Poljska, veliki proizvođač uglja koji nikada nije bio obožavatelj ciljeva Evropske komisije za smanjenje emisija, vrši pritisak na Brisel da promeni ili odloži neke od svojih predloženih mera.
Španija je, s druge strane, vršila pritisak za brži prelazak na obnovljivu energiju, upravo kako kontinent ne bi bio zauvek podvrgnut usponima i padovima tržišta gasa. „Sadašnjost i budućnost pripadaju obnovljivim izvorima energije i ne možemo da rešimo krizu izazvanu upravo zavisnošću od fosilnih goriva gledanjem u prošlost“, rekla je Tereza Ribera, potpredsednica vlade Španije i dugogodišnji zagovornik klime, u mejlu. „Španska vlada veruje da se tranzicija mora ubrzati, a ne usporiti.“
Tim Gore iz briselskog Instituta za evropsku ekološku politiku, nazvao je skokove cena električne energije „savršenom olujom“. Globalna potražnja za gasom je naglo porasla baš kada je vetar u severnoj Evropi (gde postoji značajni kapacitet vetra) oslabio i rezerve gasa su se smanjile tokom duge zime sa merama zaključavanja. Tome je dodato i zatvaranje elektrana na ugalj, uglavnom u zapadnoj Evropi.
„Činjenica da je EU uspela da izbaci mnogo uglja iz energetske mreže zapravo pogoršava stvari”, istakao je Gore. „To je dobra stvar, ali je žalosno što se to poklopilo sa svim ostalim.“
Problemi sa visokim računima za električnu energiju predstavljaju rizik za špansku vladu levog centra. Španija je preusmerila ka potrošačima više od 2,6 milijardi evra iz profita energetskih kompanija, smanjila poreze na električnu energiju i nametnula ograničenje na dozvoljeno povećanje cena prirodnog gasa. Energetska kriza, rekla je Ribera, ne bi trebala da bude kazna za siromašne.
Ona je ovaj trenutak uporedila sa naftnom krizom iz 1970-ih. „Važno je podeliti i rizike i koristi, tako da posledice tržišnog ponašanja ne plaćaju uvek isti ljudi“, rekla je Ribera.
Španija takođe podstiče Evropsku uniju da organizuje centralizovanu platformu za kupovinu prirodnog gasa, slično kao što su se njene članice udružile da bi pregovarale o ceni vakcina protiv korona virusa. Taj pristup postavlja pitanja u vezi sa zakonima o konkurenciji unutar bloka, a mnoge članice ostaju skeptične.
Evropska komisija je nedavno predložila neke moguće mere koje bi pojedine članice mogle da preduzmu, a koje su uglavnom usmerene na zaštitu najugroženijih članova društva i malih preduzeća, slično akciji preduzetoj u Španiji, i saopštila je da će početi da istražuje mogućnost uspostavljanja zajedničkih rezervi prirodnog gasa. Naglašeno je da je ubrzanje prelaska na zelenu energiju i dalje najbolje rešenje.
Na mnogo načina, širom kontinenta, Ahilova peta evropske zelene tranzicije jeste gas.
Britanija, nasuprot tome, udvostručuje svoje domaće rezerve gasa u Severnom moru, uprkos protestima aktivista za klimatske kampanje. Norveška, koja ne pripada Evropskoj uniji, ali je postavila ambiciozne klimatske ciljeve po uzoru na evropske, u jeku je snažne domaće političke debate o tome koliko još može da eksploatiše svoje izvore nafte i gasa u Severnom moru.
Klimatski paket Evropske komisije ima za cilj da smanji potrošnju gasa za trećinu do 2030. godine, u poređenju sa nivoom iz 2015. godine, i da je praktično eliminiše do 2050. Još uvek nije jasno kako se to može učiniti, a porast cena gasa će verovatno zakomplikovati te napore.
Pitanje gasa komplikuje unutrašnju politiku. Mađarska i Francuska imaju izbore sledeće godine. U Nemačkoj bi veće cene gasa mogle da izazovu napetost u budućoj vladi između Zelenih, koji se nadaju da će se zalagati za brzi izlazak iz uglja, i socijaldemokrata, koji su se kandidovali na snažnoj platformi socijalne pravde.
„Svaki političar koji kaže da će ovo biti jednostavno je nerealan“, rekao je Bas Eikhout, političar iz Zelene stranke u Holandiji i član Evropskog parlamenta. „Mi obnavljamo našu ekonomiju. To je ogromna tranzicija. Faziranje te tranzicije je nezgodno i ima ranjive trenutke.“
Izvor: nytimes.com
