Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...

EBRD i EPS potpisali ugovor o kreditu od 80 miliona evra

Supported byClarion Energy opengraph
Supported by ElevatePR Serbia
Supported by SEE Energy News
Supported by Clarion Energy
Supported by Virty Energy
Supported byspot_img

 

Predstavnici Elektroprivrede Srbije (EPS) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) potpisali su danas ugovor o kreditu vredan 80 miliona evra kojim će biti realizovan projekat unapređenja zaštite životne stredine u Rudarskom basenu “Kolubara”.

Ugovor su potpisali zamenik direktora EPS-a Zoran Manasijević i šef Kancelarije EBRD u Srbiji Hildegard Gaček.

Projekat u Kolubari biće finansiran 85 odsto iz zajmova EBRD od 80 miliona evra i Nemačke razvojne banke (KfW) od 74 miliona evra dok će 15 odsto potrebnih sredstava obezbediti EPS iz prihoda od prodaje električne energije.

Tenderska dokumentacija treba da bude završena do kraja 2011. godine, a ugovaranje poslova za realizaciju tog projekta očekuuje se početkom naredne godine, rečeno je prilikom potisivanja ugovora.

Manasijević je najavio da će na projektu unapređenja zaštite životne stredine u Rudarskom basenu “Kolubara” biti značajno angažovana domaća preduzeća.

Gaček je istakla da će sredstva iz tog kredita biti upotrebljena za nabavku novog sistema za otkopavanje uglja kao i za poboljšanje kvaliteta kolubarskog lignita, što će doprineti i smanjenju emisije ugljen dioksida za oko 200.000 tona godišnje.

Ona je navela da je EBRD u Srbiju do sada uložio više od 2,5 milijarde evra kojima je finansirano više od 150 različitih projekata. Ukupna vrednost projekta u “Kolubari” iznosi od 140 miliona evra.

Kada bude realizovan, omogućiće proizvodnju kvalitetnijeg uglja, čistiju proizvodnju električne energije u termoelektranama i smanjenje emisije štetnih materija na nivo koji propisuju direktive EU.

Cilj projekta je obezbeđivanje ujednačenog kvaliteta lignita i povećanje efikasnosti rada termoelektrana.

Rudarski basen “Kolubara”, sa godišnjom proizvodnjom od oko 30 miliona tona uglja, obezbeđuje oko 75 odsto lignita koji se koristi u termoelektranama EPS-a. Iz Kolubare se snabdevaju TE „Nikola Tesla” A i B i TE „Morava”.

Realizacijom tog projekta RB „Kolubara” eksploatisaće postojeće resurse na efikasniji i čistiji način.

Izvor tanjug.rs

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Slovenija: Udruženje za vetroenergiju poziva na uravnotežene konsultacije o politici

Slovenačko udruženje za vetroenergiju (GIZ) izrazilo je zabrinutost zbog činjenice da se nedavne političke debate o vetroenergiji oblikuju na osnovu događaja koji smatraju neuravnoteženim. Udruženje navodi da se zaključci sa konsultacija u Nacionalnom savetu u junu—na kojima su uglavnom...

Srbija: SAD produžile rok za sankcije NIS-u do kraja septembra

Ministarstvo finansija SAD ponovo je odložilo primenu sankcija protiv srpske naftne kompanije NIS, što predstavlja šesto produženje roka. Prema informacijama srpske vlade, novi mogući datum za primenu sankcija je 26. septembar. Zvaničnici su naglasili da, uprkos tekućim geopolitičkim izazovima, NIS...

Rumunija: Kraj ograničenja cena i povećanje PDV-a izazivaju nagli rast računa za električnu energiju

Računi za električnu energiju u Rumuniji za jul i deo avgusta 2025. godine znatno su viši nego u prethodnim mesecima, zbog više faktora. Talas vrućine povećao je potrošnju jer su klima-uređaji i drugi rashladni uređaji korišćeni u velikoj meri....
Supported byspot_img
error: Content is protected !!