Postoji “duh” koji plaši Rusiju: “duh” proizvodnje nafte iz uljnih škriljaca, piše londonski poslovni list Ekonomist.
Energetske firme čine polovinu vrednosti ruske berze, a samo jedna, državna naftna kompanija Gasprom, prozivodi deset odsto ukupnog ruskog izvoza, navodi list, dodajući da je politika Rusije zasnovana na tradicionalnoj proizvodnji nafte i gasa, pa revolucionarna proizvodnja nafte iz škriljaca, koja je pokrenuta u SAD i sada se širi svetom, do temelja potresa ruski državni kapitalizam.
Sve sile u Rusiji udružile su se protiv nafte iz škriljaca: predsednik i premijer, oligarsi i birokrate, ekolozi i špijuni. Predsednik Rusije Vladimir Putin poručio je da proizvodnja nafte iz škriljaca previše košta i šteti životnoj okolini.
Prvi čovek Gasproma Aleksej Miler opisao je revoluciju nafte iz škriljaca kao “mit” i “balon koji će uskoro pući”.
“Skeptični smo po pitanju uljnih škriljaca. Ne smatramo ih rizikom po nas”, naveo je on.
Možda je “duh škriljaca” došao u pravo vreme da upozori Rusiju da ulaganje profita u monopole ne donosi rezultate koje donosi ulaganje u inovacije. Možda je vreme da Putin i družina poslušaju šta im “duh” govori: da ono što je dobro za Gasprom, nije neophodno dobro i za Rusiju, zaključuje londonski list.
Revolucija škriljaca, međutim, menja odnos moći između Rusije i evropskih potrošača njene nafte. Moskva je ranije bila toliko sigurna u svoju moć da je mogla da sprovodi silu nad svojim kupcima: prekinula je dostavu gasa Ukrajini 2006. i 2009 tokom pregovora o cenama.
Međutim transformacija Amerike od energetske sile u padu do najvećeg svetskog proizvođača gasa i potencijalno velikog izvoznika obara cene gasa na svetskom tržištu. Zalihe tečnog gasa sa Bliskog istoka koje Amerika više ne želi sada se nude Evropljanima. Nedavno je formiran konzorcijum za isporuku gasa iz Azerbejdžana do zapadne Evrope, čime je dodatno smanjena zavisnost od ruskih isporuka.
Evropljani shvataju da imaju mogućnost da se cenkaju. Bugarska je nedavno izdejstvovala smanjenje cena za 20 odsto u novom 10-godišnjem ugovoru sa Rusijom.
Druge zemlje su takođe odlučne da se oslobode zavisnosti od zemlje koja je energiju dugo koristila kao oruđe spoljne politike. Poljska i Ukrajina rade na formiranju sopstvenih zaliha nafte iz škriljaca iz kako strateških, tako i ekonomskih razloga.
Gasprom je ovih dana “ranjeni džin”, a stvar koja ga je najviše pogodila je upravo nafta iz škriljaca, piše Ekonomist.
Ta ruska kompanija je 2008. imala tržišnu vrednost od 367 milijardi dolara, a Miler je prognozirao da će Gasprom postati prva firma u svetu vedna bilion dolara. Preduzeće sada vredi samo 78 milijardi dolara, i njegov poslovni model, pumpanje novca u Kremlj u zamenu za zaštitu od konkurencije, deluje “provaljeno”.
Neki analitičari ističu da je Rusija sposobna da preživi promene na polju energetike. Ta zemlja, kao što Putin voli da istakne, ima sopstvene, potencijalno ogromne, rezerve uljnih škriljaca i uvek ima opciju da se, pored Zapada, okrene i “energetski gladnim” zemljama Istoka, kao što je Kina.
Možda je “duh škriljaca” došao u pravo vreme da upozori Rusiju da ulaganje profita u monopole ne donosi rezultate koje donosi ulaganje u inovacije. Možda je vreme da Putin i družina poslušaju šta im “duh” govori: da ono što je dobro za Gasprom, nije neophodno dobro i za Rusiju, zaključuje londonski list.
Izvor B92
