Vlada Srbije trebalo bi da razmisli o ponovnom osnivanju fonda za geotermalna ispitivanja koji bi smanjio finansijski rizik investitora budući da kilometar bušotine može da košta i do 600 hiljada evra. Iako je pravni okvir koji uređuje ovu oblast načelno dobar, postoje brojne pravno-administrativne prepreke koji bi mogle brzo da budu otklonjene, rečeno je 8. oktobra na konferenciji o unapređenju korišćenja geotermalnih potencijala i kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije. Srbija će 18. oktobra na Ministarskoj konferenciji članica Energetske zajednice JIE potpisati sporazum kojim se obavezuje da poveća udeo obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije sa sadašnjih 21,2 na 27 % do 2020. godine.
U okviru projekta promocije korišćenja geotermalne energije, finansiranog iz evropskih pretpristupnih fondova (IPA) uređeno je šest studija.
Urađene su prethodne studije izvodljvosti za korišćenje geotermalne energije za grejanje u Bogatiću, Mataruškoj banji i Vrbasu i prethodne studije opravdanosti za kombinovanu proizvodnju u Rumi, Kruševcu i Pančevu.
Na skupu je rečeno da bi realizacija tih projekata mogla da se finansijra iz fondova IPA 2014.
Autori studije su izračunali da bi preporučena cena toplotne energije dobijene iz geotermalnih izvora bila između 0.024 do 0.118 EUR po kilovat času (kWh). Međutim, ova cena zavisi od vrste goriva koju bi geotermalna energija zamenila, te bi raspon cene bio od 0,023 do 0.063 evra po kilovat času.
U jednom delu studija je analizirala ekonomske i tehničke potencijale geotermalnih izvora u Srbiji. Ekonomski potencijal koji u obzir uzima da li je moguć povraćaj investicije nakon 12 godina, pokazao je da se u Srbiji ne isplati proizvodnja električne energije iz geotermalnih izvora.
Međutim, kad govorimo o korišćenju izvora čija je temperatura od 40 do 80 stepeni Celzijusa, koja se može koristiti za zagrevanje raznih javnih objekata, ekonomski je isplativo korišćenje od 360 do 1.500 megavata (MW). Ekonomski je opravdano korišćenje od 180 do 6.000 MW energije u industriji i poljoprivredi koja je dobijea iz vode temperature do 40 stepeni Celzijusa.
Nepotpuna baza geotermalnih izvora
Konsultant na projektu iz Enerdži sejving grupe (Energy Saving Group) Nikola Nikolić naveo je da je analiza geotermalnih izvora obuhvatila 176 izvora i bunara. On je međutim primetio da ne postoji na nivou cele Srbije jedinstvena baza geotermalnih izvora što ne daje potpunu informaciju investitorima.
Na skupu se od autora studije moglo čuti i da je u vlasnistvu NIS-a oko 2.500 bušotina, iz kojih se ne eksploatišu nafta i gas, ali da su im u kompaniji rekli da je 800 bušotina prebačeno u nadležnost sektora Energetika, uz potencijal za korišćenje geotermalne energije. To znači da konsultanti nisu imali pristup ovim bušotinama.
On je procenio da bi iz geotermalnih izvora moglo da se dobije 133 megavata energije za daljinsko grejanje.S obzirom da su postojeći kapaciteti sistema daljinskog grejanja 5800 megavati (MW), to znači da se postojeći geotermalni izvori ne koriste na odgovarajući način i da se voda izliva u kanale bez energetske iskorišćenosti.
Mane pravnog okvira
Autori studije su istakli da je pravni okvir koji reguliše korišćenje geotermalnih izvora dobar, ali da postoje brojni nedostaci koji mogu biti brzo unapređeni. Baza podataka o geotermalnim izvorima mora biti javno dostupna i redovno ažurirana, ali i pod centralizovanim upravljanjem.
Nadležno ministarstvo mora jasno da definiše željene ciljeve u korišćenju obnovljivih izvora energije što sada nije šlucaj jer su cilje u zavisnosti od dokumenta često sukobljeni.
Država bi takođe trebalo da ukloni brojne imovinsko pravne prepreke poput teškoća u eksproprijaciji zemljišta za potrebe privatnog investitora.Nikolić je naveo da bi trebalo razmisliti o ponovnom formiranju neke vrste republičkog ili lokalnog fonda za istraživanje geotermalnih izvora koji bi umanjio finansijski rizik kopanja bušotine za šta troškovi po kilometru mogu dam izađu i do 600.000 evra, a da pritom ne bude nikakvih rezultat.
Kako je rekao Nikolić, prilikom analize geotermalnih izvora u Srbiji, primećeno je da se voda u banjama ne vraća ponovo u zemlju (proces injektiranja) već se ispušta u potoke i reke čime raste rizik zagađenja lokalnih voda. Zato je akcioni plan studije predvideo obavezu injektiranja vode, što je inače skup postupak, tamo gde je to neophodno.
Kao još jednu prepreku u korišćenju energije iz geotermalnih izvora, on je naveo obavezu pojedinačnih građana da izvade rudarsku dozvolu za korišćenje tople vode iz bunara na svom imanju. Slično iskustvu drugih zemalja, ta dozvola ne bi trebalo da bude obavezna za ispitivanje bušotine do 300 metara dubine, predložio je Nikolić.
Prepreke postoje i na lokalnom nivou jer mnoge od njih nemaju završene urbanističke plane, a i čest je bojkot ideje o većem korišćenju obnovljivih izvora energije na uštrb fosilnih goriva.
Obaveze Srbije do 2020.
Srbija će morati da poveća udeo obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije sa sadašnjih 21,2 na 27 % do 2020. godine, izjavio je 8. oktobra pomoćnik ministra energetike Dejan Trifunović.
On je agenciji Beta kazao da će sporazum o ispunjavanju te obaveze Srbija potpisati na Ministarskoj konferenciji članica Energetske zajednice jugoistočne Evrope, 18. oktobra u Budvi.
“Procene su da Srbija zadati procenat udela obnovljivih izvora energije može da ostvari korišćenjem hidropotencijala, ali potrebno je uzeti u obzir i druge izvora, pre svega biomasu, ali i energiju sunca i vetra”, kazao je Trifunović.
Pri realizaciji projekata korišćenja obnovljivih izvora energije, upozorio je Trifunović, potrebno je voditi računa da država ima bar učešće, odnosno udeo u vlasništu, ili da, ako se realizuju kroz koncesije, to bude po principu “izgradi, koristi, vrati”.Tako da, kako je dodao, ti resursi ne budu jednom i zauvek prepušteni investitorima.
Trifunović je kazao da se pripremaju ralizacije projekata za korišćenje potencijala reka u projektima gradnje elektrana sa stranim strateškim partnerima na Velikoj Moravi, Ibru i Drini.
On je podsetio i da proizvođna struje u reverzibilnim hidroelektranama ne ulazi u bilans proizvodnje iz obnovljivih izvora energije.Trifunović je kazao da je linearni cilj EU povećanje udela energije iz obnovljivih izvora na 20 odsto do 2020. godine, smanjenje emisije štetnih gasova za 20 odsto i povećanjem energetske efikasnosti za 20 odsto, ali da u okviru toga svaka zemlja ima propisan svoj cilj.
“Srbija je u dva navrata u razgovorima sa Energetskom zajednicom dva puta snižavala zadati cilj za obnovljive izvora energije, prvo sa 32 na 29 odsto, a zatim sa 29 na sadašnijh 27 procenata”, kazao je pomoćnik ministra energetike.Trifunović je kazao da će tema ministarskog skupa u Budvi biti regionalna energetska strategija i prihvatanje principa direktiva EU o obnovljivim izvorima energije, o rezervama nafte i energetskoj statistici.
On je najavio i da će Ministarstvo energetike do kraja novembra pripremiti nacrst strategije razvoja energetike Srbije do 2025. sa smernicama do 2030. za javnu raspravu, a da će do kraja godine usvojiti i zakon o racionalnoj potrošnji energije.
Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije će u narednih tri do šest meseci urediti kompletnu regulativu u oblasti obnovljivih izvora energije usvajanjem uredbi o podsticajnim (fid-in) tarifama za proizvodnju struje, statusu proizvođača, garancijama porekla, udelu biogoriva u transportu i uslovima priključenja energetskih objekata, istakao je Trifunović.
Izvor Euractiv
