Poslednje povećanje akciza na derivate nafte, ako ne bude dramatičnog pada potrošnje, napuniće državnu kasu sa oko 10,7 milijardi dinara i preliće se na krajnju cenu goriva, mada trgovci još kalkulišu kako da umanje udar na džepove potrošača. Derivati u Srbiji će verovatno prema skupoći biti u samom vrhu u regionu, i u rangu mnogih evropskih zemalja, sve dok na tržište ne uđu veliki igrači, dok se tržište potpuno ne otvori za uvoz i dok država ne prestane da zahvata u kantu kad god joj pomanjka novca u budžetu.
Država će ove godine vozačima u Srbiji izbiti iz džepa, zbog viših akciza na gorivo, u proseku 5.350 dinara više nego lane po registrovanom vozilu, kojih ima oko dva miliona.
Vlada Srbije je sredinom maja donela odluku da nameti na gorivo budu usklađeni s preporukama Evropske komisije tako što će se do sad niže akcize povećati, što je uz januarsko poskupljenje s porezom na dodatu vrednost više za 5,66 dinara za motorna i 7,67 dinara po litru za dizel-goriva.
“U Srbiji, prema svim relevantnim procenama, za godinu dana bude potrošeno oko 600 miliona litara benzina i 950 miliona litara dizela. Na ukupnu godišnju potrošnju to će državi doneti oko 10,7 milijardi dinara više”, kaže za Ekonom:east Bojan Đurić, poslanik Liberalno-demokratske partije. Država je izabrala da račun za svoje greške ispostavi građanima i privredi, kažu u toj partiji. A mogla je da izabere i drugi put kako se ne bi svađala sa evropskim partnerima i da vrati sve akcize na prošlogodišnji nivo, uvećan eventualno za stopu inflacije.
Ali, samo nekoliko dana pre odluke o povećanju nameta na gorivo, Ministarstvo finansija je objavilo plan ispunjenja budžeta koji je podbacio u odnosu na očekivanja. Da su prilivi od akciza ostali kao u prva četiri meseca, na kraju godine bi minus po tom osnovu bio 37,6 milijardi dinara.
“Za to vreme, oni prihodi koji bi realno trebalo da se povećaju, po osnovu rudne rente na izvađenu naftu u Srbiji, ostaju zamrznuti. Gaspromnjeft, koji danas kontroliše NIS, plaća nisku rentu za naftu koju izvadi na bušotinama u Srbiji. Dakle, naša vlada zbog posledica Energetskog sporazuma s Rusijom ne sme da poveća procenat rudne rente koja je u svakoj drugoj zemlji, pa i u Rusiji, višestruko ili čak desetak puta, veća”, kaže Đurić.
Plati više ili vozi manje
Samo dan posle odluke o povećanju akciza, iz NIS-a su najavili da će to izazvati analogni rast cena goriva D-2 i benzina BMB 95. „Shvatamo neophodnost da Srbija ispunjava uslove Sporazuma o pridruženju EU. Ipak, očigledno je da zbog istorijskih razloga rafinerije NIS-a do kraja 2012. neće moći tehnološki ravnopravno da konkurišu modernizovanim rafinerijama zemalja EU“, kažu u toj kompaniji.
Može se očekivati poskupljenje goriva zbog izjednačenja akciza, kaže za Ekonom:east Ljubinko Savić, savetnik za naftu i gas u Privrednoj komori Srbije, i dodaje da sumnja da će naftne kompanije iz svojih rezervi apsorbovati makar neki deo visine akcize. “Svi trgovci naftom direktno snabdevaju privrednike, pa su cene niže i do 10 dinara po litru u odnosu na maloprodaju, što jeste spas za privredu, ali mali kupci moraju da se prilagode i sami izračunaju hoće li voziti 10 ili 50 kilometara dnevno“, kaže on.
I Savić vozi manje jer za istu sumu koju je izdvajao prošle godine sad sipa manje goriva, iako su plate u PKS-u „pristojnije“ od prosečne zarade. Za istu količinu goriva sad treba izdvojiti do 400 dinara više nego u istom periodu prošle godine, odnosno u rezervoaru će za iste pare sad biti oko tri litra goriva manje. Da cene goriva u Srbiji iz dana u dan rastu više nije nikakva vest, mada se od liberalizacije tržišta, kojom je dozvoljen uvoz goriva evro-kvaliteta očekivalo mnogo, tj. kvalitetnija i raznovrsnija ponuda, ali i niže cene.
Istine radi, gorivo poskupljuje ne samo u Srbiji, već u celoj Evropi jer je cena nafte od početka godine do sad praktično stalno išla naviše (oko 14 odsto), dok je gorivo u Srbiji od 1. januara do danas poskupelo za oko 20 dinara po litru. Bilo bi i skuplje da je na snazi ostala uredba o najvišim cenama i da tržište nije liberalizovano, procenjuju naftaši.
„Ozbiljan pozitivan efekat je postignut u odnosu na period kad je država postavljala maksimalnu cenu za koju su se svi ‘lepili’“, kaže za Ekonom:east Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije, čije su članice između ostalih MOL, Hellenic Petroleum, INA, OMV i Petrobart. Ti trgovci će u cenu goriva ugraditi nove akcize ako to učini NIS, od kog dobavljaju najveći deo goriva. Tržište, naime, nije u potpunosti slobodno jer je do kraja sledeće godine zabranjen uvoz dva derivata koja se proizvode u domaćim rafinerijama, D-2 i benzina BMB 95. Istovremeno je potrošnja skupljeg goriva evro-kvaliteta, čiji je slobodan uvoz omogućen početkom godine, minimalna, kažu u Udruženju.
Ekonom:eastovo istraživanje pokazuje da se cene u Srbiji razlikuju od pumpe do pumpe i do 10 dinara po litru i da je gorivo najskuplje uz autoput. Građani koji su blizu granice s Bosnom i Hercegovinom mogu da napune rezervoar u susednoj zemlji za gotovo četiri evra manje.
“Cene ne samo da se razlikuju od pumpe do pumpe, nego su različite u gradovima u odnosu na sela. Ozbiljna je konkurentska borba na tržištu goriva evro-kvaliteta i neće svi podizanje akciza uneti u maksimalnom iznosu u krajnju cenu. Međutim, trgovci koji su bez ikakve zarade prodavali evrodizel i evropremijum BMB 95 samo da bi uz njih prodavali i druga goriva verovatno će sad povećati cene“, kaže Mićović.
Bez prave tržišne utakmice
Kompanije su navijale za otvaranje tržišta, ali se nisu tehnički osposobile da u toj utakmici pariraju NIS-u i Lukoilu, kaže Ljubinko Savić iz PKS-a. „Ne mogu samo da kukaju na NIS, a da u svojim glavama ništa ne promene. Samo da nabavljaju gorivo i da ga preprodaju bez odgovarajućih skladišta i opreme. Lukoil potpuno drugačije nastupa na tržištu nego neka mala benzinska stanica jer ima neuporedivo veći broj pumpi, skladišta, vozni park i bankarske garancije za uvoz. Sve dok ne dođe neki veliki igrač koji će velikima moći da parira, cene će biti kakve jesu“, kaže on i dodaje da konkurencija postoji na tržištu goriva evro-kvaliteta i gasa.
Cene benzina zavise od kursa dolara u odnosu na dinar i od kretanja cene nafte na svetskom tržištu, ali će se „pravo stanje stvari“ znati kad ne bude postojala državna zaštita jer gde god postoji zaštita, tu je i mogućnost njene zloupotrebe, zaključuje Mićović. Uz to, dodaje on, država mora da zaštiti potrošače i privredu osnovnom kontrolom kvaliteta goriva i time eliminiše nelojalnu konkurenciju.
Sve su prilike da će goriva u Srbiji biti u vrhu po skupoći u regionu i u rangu mnogih evropskih zemalja sve dok na tržište ne uđu veliki igrači, sve dok se tržište potpuno ne otvori za uvoz, a država ne prestane da zahvata u kantu kad god joj pomanjka novca u budžetu.
Izvor balkanmagazin.com
