Kako EPS završava poslovnu 2012. godinu i šta su planovi za 2013?
Ovu godinu Elektroprivreda Srbija završiće sa finansijskim gubitkom od 33,4 milijarde dinara. Najveći, međutim, problem kompanije u ovoj godini na izmaku bila je velika nelikvidnost na koju su dodatno negativno uticali veliki uvoz električne energije od januara do marta 2012. godine, veće angažovanje „Panonskih TE-TO”, kao i suša koja je umanjila proizvodnju hidroelektrana, izjavio je za naš list Aleksandar Obradović, vršilac dužnosti generalnog direktora EPS-a, odgovarajući na pitanje s kakvim rezultatom njegova kompanija završava ovu poslovnu godinu.
Kada ste došli na mesto v. d. generalnog direktora rekli ste da ako se ništa ne uradi da bi već 2013. godine EPS mogao da bankrotira. Šta ste uradili i šta ćete uraditi da do toga ne dođe?
Situacija nije više tako dramatična. Reprogramirano je 8,2 milijarde dinara kratkoročnih kredita, ali to je tek „hvatanje vazduha”. Neophodno je uhvatiti se u koštac sa preostalim problemima, a među njima je dospeće kratkoročnih kredita u 2013. i 2014. I to su znatne sume, koje dospevaju na svakih šest meseci ili godinu dana. Pokušaćemo da ih reprogramiramo ili obezbedimo dugoročni kredit pod povoljnijim uslovima.
Šta je glavni razlog loše finansijske situacije u EPS-u?
Sadašnja teška finansijska situacija EPS-a, koju sam zatekao stupanjem na dužnosti v. d. generalnog direktora, posledica je velikog broja nagomilanih problema koji nisu dosledno rešavani poslednjih desetak godina. Mnogo problema je stavljano „pod tepih” bez iskrene namere da se pozabavimo stvarnim uzrocima tih problema. Sam način rukovođenja, odnosno upravljanja EPS-om doveo je do toga da organizaciona struktura i operativna sposobnost nisu u skladu sa parametrima kao kod uspešnih energetskih kompanija. Ceo sistem rada treba da pretrpi ozbiljne promene da bismo bili što efikasniji i produktivniji.
Šta se dobija otpisom kamate velikim dužnicima za struju i da li oni koji plaćaju redovno struju sada mogu da kažu – pošto se otpisuju dugovi, hajde da ni mi ne plaćamo struju?
Elektroprivreda Srbije nije zadovoljna rešenjem otpisa kamata, jer se za ta dugovanja morala zaduživati kod kreditora, a oni ne otpisuju kamate. Poštovaćemo sve odluke u vezi sa otpisom imajući u vidu težak ekonomski polažaj dužnika i šansu da se otpisom dođe do izmirenja osnovnog duga i uđe u redovno plaćanje tekućih računa. Sprovođenjem popusta od pet odsto za redovno plaćanje obaveza EPS daje podršku tim kupcima i na taj način redovne platiše nisu kažnjene i ne rizikuju obustavu električne energije, koja se sprovodi prema dužnicima.
Koliko će EPS pomoći najavljeno uvođenje socijalnih karata?
Postojeće socijalne popuste EPS samostalno finansira, a podržavamo napore Vlade Srbije za uvođenje socijalnih karata, jer je to pravi korak ka prevazilaženju teške socijalno-ekonomske situacije u društvu.
Preuzeli ste odgovornost da cena struje bude što realnija, jer je to način da i EPS bude profitabilno preduzeće, ali EPS ima i socijalnu funkciju. Kako spojiti uspešnost u poslovanju i socijalni momenat?
Elektroprivreda Srbije će uvek imati delom socijalnu funkciju. Sada se radi na tome da obezbedimo pravo na beneficiranu električnu energiju za građane sa egzistencijalnim problemima. Ali odluka i ove i prethodne vlade da krenemo ka liberalizovanom tržištu, vodi ka tome da pitanje cene treba da se ostavi tržištu. Ako želimo konkurenciju, onda cena električne energije ne može da bude politički instrument za kupovinu socijalnog mira. I namere da povećamo energetsku efikasnost i više koristimo obnovljive izvore svakako utiču na cenu električne energije.
Kako će izgledati tržište električne energije od 1. januara 2013? Da li je EPS spreman za otvaranje tržišta?
Otvaranje tržišta je naša obaveza po Zakonu o energetici i od 1. januara počinje prva faza liberalizacije tržišta električne energije i to na visokom naponu. To je obaveza, koja će biti ispoštovana. U toku su pregovori sa potencijalnim kupcima i EPS za njih treba da se izbori. Svi ti kupci su osam godina imali pravo da biraju snabdevača, ali ne i obavezu kao sada. I pored svih okolnosti i dalje sam ubeđen da je EPS njihov najjači partner i da ćemo dobiti poverenje da nastavimo saradnju. Verujem da će naša ponuda biti i za njih najbolja.
Spekuliše se da je EPS velikim industrijskim potrošačima za koje važi otvaranje tržišta predložio povećanje cene struje oko 60 odsto, zbog čega su se žalili resornom ministarstvu. Da li je to tačno i koliko bi kilovat-čas struje mogao da košta za njih?
Ubeđen sam da ćemo sa našom cenom električne energije uspeti kod svih velikih industrijskih kupaca, jer je naš plan da i dalje nudimo električnu energiju po cenama koje su niže od tržišnih.
Vaš zamenik je pre sedam dana izjavio da bi struja mogla da poskupi za 20 procenata od naredne godine, ali da će EPS tražiti i više – do 27 odsto? Kolika bi trebalo da bude realna cena struje?
Završetkom poslovne godine biće urađene kalkulacije o realnom povećanju cene kilovat-sata i sve pre te analize bila bi spekulacija.
Kako komentarišete predlog za nove cene struje iz vetra?
Elektroprivreda Srbije ne određuje nivo podsticaja, već je samo dužna da zaključuje ugovore o otkupu struje iz obnovljivih izvora.
Da li će EPS od Nove godine struju kupovati direktno ili od posrednika i da li je EPS po tom osnovu zaista do sada gubio, a mogao je direktno da nabavlja struju?
Sve nedostajuće količine električne energije EPS će nabavljati na tržištu pod najpovoljnijim uslovima, odnosno od onoga ko ponudi najjeftiniju cenu, kao i do sada.
Dokle se stiglo s tenderima za TE-TO Novi Sad, Kolubaru B i TENT B3?
EPS će ispuniti sve potpisane obaveze, a u svakom od dokumenata kaže se da će se doneti odluka bazirana na finansijskim aspektima. Što se tiče investicija „na stolu” su projekti vredni 12 milijardi evra. EPS kao gubitnik to ne može da iznese. Nadam se da ću početkom godine, kada bude jasno sa kojom cenom ćemo raditi u 2013. godini i kada bude novi korporativni način upravljena već postavljen, moći mnogo konkretnije da kažem koje su to investicije prvog i drugog prioriteta. Ali koji god projekti da budu izabrani, osnovni kriterijum biće profitabilnost za EPS. Ne postoji nijedan drugi parametar.
Nema razloga za strah
Vlada je usvojila polazne osnove za reorganizaciju i centralizaciju EPS kako bi postao efikasno i profitabilno preduzeće. Zašto to nekima, pre svega Elektro Vojvodini ne odgovara, čega se plaše?
Sve što se čulo u medijima povodom nove organizacije EPS, kao što su masovna otpuštanja, gubljenje delatnosti, pretvaranje privrednog društva na nivo kioska, nedostatak posla – sve su to neistine. Polazne osnove za reorganizaciju EPS-a, koje je Vlada Srbije usvojila 16. novembra, biće primenjene. Reorganizacija je proces koji tek sada treba da počne i nema razloga za strah.
Izvor Politika
