Zakon o javnim nabavkama obavezuje EPS da struju nabavlja preko tendera.
Da li je „Elektroprivreda Srbije” (EPS) zaista propustila šansu da, zahvaljujući licenci za kupovinu struje direktno od proizvođača iz 2006. godine, obezbedi jeftiniju struju kako tvrdi ministarka energetike Zorana Mihajlović?
U EPS-u takve navode negiraju. Oni kažu da pomenutu licencu, koja ustvari znači samo mogućnost pojavljivanja na tenderu za prodaju struje, nisu iskoristili zato što nije bilo zakonske mogućnosti. Jer, EPS-u nije dato pravo da u bilo kojoj situaciji kupuje struju direktno od proizvođača, već samo u slučaju kriznih, havarijskih situacija. U normalnim okolnostima, kada nema potrebe za hitnim uvozom, struja može da se nabavlja samo od posrednika. Dodatno, EPS je struju mogao direktno da kupuje samo u slučaju da je imao svoje firme za trgovinu u zemljama u regionu,što on nema.
U situaciji da EPS-u nedostaje struja jedino mu stoji na raspolaganju da raspiše tender i izabere najpovoljniju ponudu, što je i činjeno od 2002. godine, kada su se pojavile prve dve firme za trgovanje strujom. Do tada se električna energija kupovala direktno od proizvođača, jer još nije bio donesen Zakon o javnim nabavkama, koji je propisao obavezu da se struja kupuje od posrednika. Struja se nabavljala i preko pozajmica, što su obavljali dispečeri po nalogu Direkcije za spoljnu trgovinu EPS-a, a što odavno nije slučaj. Pozajmljivanje struje je podrazumevalo da se ona uzima od najbližih komšija, s tim što se vraćala najčešće naturalno, nekom drugom robom ili samom strujom, priča izvor „Politike” upućen u celu problematiku.
Trgovci strujom su bili predmet i Anketnog odbora skupštine 2003. godine, kojim je tada predsedavao Aleksandar Vučić, aktuelni prvi potpredsednik vlade, s tim što su krivične prijave protiv pojedinih trgovaca završile u fiokama.
U slučaju da se država odluči da EPS-u dozvoli direktnu kupovinu, ne uslovljavajući to kriznom situacijom, ovo javno preduzeće će morati da otvori svoje kancelarije u inostranstvu i tako dogovara poslove, što podrazumeva i izmenu Zakona o javnim nabavkama.
Kupovina struje preko tendera regulisana je Zakonom o javnim nabavkama. Zašto, međutim, nije bilo političke volje da se EPS-u da pravo da otvori svoje firme u regionu i tako se direktno poveže s proizvođačima od kojih će kupovati struju, drugo je pitanje, kaže isti izvor i dodaje da je godišnjim planom poslovanja predviđeno formiranje takve firme, ali da ga vlada još nije odobrila.
U EPS-u objašnjavaju da postoje dve licence za trgovinu električnom energijom. Prva je za trgovinu strujom kojom se snabdevaju tarifni kupci, a to su domaćinstva. Druga, na koju se poziva aktuelna ministarka, odnosi se na trgovinu strujom na regionalnom tržištu i važi samo za industrijske potrošače. Ovu licencu, koja je dobijena 2006. godine, pored EPS-a, ima još oko 50 trgovaca u Srbiji. Ova licenca nije iskorišćena, jer je struja uvek kod nas bila najjeftinija.
Od 2006. do kraja 2012. godine svi kupci u Srbiji imaju status tarifnih kupaca svojom voljom, znači i domaćinstva i industrija, tako da za njihovo snabdevanje EPS mora, u slučaju nedostatka električne energije iz svojih proizvodnih kapaciteta, da obezbedi kupovinom na tržištu kupovinom preko posrednika.
Od 1. januara 2013. otvara se efektivno tržište na prenosnom sistemu (kupci na prenosnom sistemu gube pravo da budu tarifni kupci), tako da je njihovo snabdevanje po tržišnim principima, odnosno i EPS za njihovo snabdevanje može da koristi drugu licencu kao i svi ostali trgovci.
Primenom ove druge licence EPS je pre dva dana i kupio struju od „Elektroprivrede Republike Srpske”direktnom trgovinom, a u cilju snabdevanja kupaca na prenosnom sistemu u 2013. godini u Srbiji.
Slobodan Ružić, direktor kompanije „Enerdži sejving grup”, kaže za „Politiku” da bi trebalo da je cena kilovata povoljnija kada se struja kupuje direktno od proizvođača nego kada je tu uključen posrednik, ali da to ne mora uvek i da znači.
– Po kojoj ceni će se kupovati struja zavisi od tržišnih uslova – kaže on.
Na pitanje da li zna koji je to procenat koji trgovci uzimaju za sebe, posredujući u trgovini strujom, Ružić kaže, da ne zna, ali da veruje da će se maksimalno ugraditi u cenu, ukoliko im to konkurencija dozvoljava.
On, međutim, ističe da ne treba isključiti javne nabavke iz celog posla, već samo omogućiti EPS-u da u vanrednim, havarijskim okolnostima kupuje struju bez tendera, jer se ta trgovina obavlja za dan ili dva.
Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku u Privrednoj komori Srbiji, kaže za naš list da je kupovina struje direktno od proizvođača povoljnija za kupce. Na pitanje da li u činjenici da EPS nije otvorio svoje firme za kupovinu struje u regionu koje bi mu omogućile da dogovora kupovinu od proizvođača, ima prostora za spekulaciju, odnosno da se time želelo pojedinim trgovcima u Srbiji da nabacuje posao, Petrović kaže da to nije pitanje za EPS nego za vladu kao vlasnika ovog javnog preduzeća.
Ekspert za energetiku Vojislav Vuletić kaže da direktan uvoz struje može da bude „mač sa dve oštrice”, odnosno da ima svojih prednosti ali i mana.
– Toj temi ne treba pristupati na populistički način. Činjenica je da je kupovina od proizvođača jeftinija, ali ne uvek. Nekada je jeftinije kupiti struju od posrednika. Može da se desi da trgovac strujom ima viška električne energije, pa će je onda dati po nižoj ceni nego onu koju bi tražio proizvođač – zaključuje on.
Izvor Politika
