Kako „Akter“ saznaje, Ministarstvo finansija dalo je negativno mišljenje na zahtev za dokapitalizaciju Privrednog društva u kojem 51 odsto vlasništva ima „Gasprom“, a 49 odsto „Srbijagas“.
Izgradnja „Južnog toka“ nacionalni je projekat države Srbije. Iako je prošle nedelje po hitnom postupku raspravljano u Skupštini Srbije o zakonu o „Južnom toku“ i podršku najavila većina stranaka u parlamentu, izgleda da u samoj Vladi ne postoji saglasnost ni jedinstvo o pojedinostima tog projekta od državnog značaja.
Naime, kako „Akter“ saznaje, Ministarstvo finansija dalo je negativno mišljenje o zahtevu za dokapitalizaciju Privrednog društva, u kojem 51 odsto vlasništva ima „Gasprom“, a 49 odsto „Srbijagas“.
„Srbijagas“, koji je glavni partner „Gaspromu“ u poslu izgradnje „Južnog toka“, uputio je nedavno Vladi Srbije zahtev za dokapitalizaciju od 15 miliona dolara privrednog društva „South Stream AG“, kompanije koju su zajednički u novembru 2009. godine u švajcarskom gradu Cugu registrovali „Gasprom“ i „Srbijagas“ kao kompaniju koja će realizovati posao izgradnje tog gasovoda kroz Srbiju.
Zajednička projektna kompanija
Podsetimo, nakon što je u januaru 2008. godine između Rusije i Srbije potpisan kompleksni Međudržavni sporazum o projektu „Južni tok“ i o projektu „Banatski Dvor“, u novembru 2009. u gradu Cugu u Švajcarskoj registrovana je zajednička projektna kompanija „South Stream Serbia AG“, u kojoj 51 odsto vlasništva ima ruski „Gasprom“, a „Srbijagas“ u vlasništvu ima 49 odsto.
Osnivanju zajedničkog preduzeća, osim potpisivanja Međudržavnog sporazuma između Srbije i Rusije, prethodilo je i usvajanje akata u parlamentu, zatim komercijalni pregovori „Srbijagasa“ i „Gasproma“, potvrđivanja od Vlade Srbije i konačnih usaglašavanja prilikom posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Srbiji 20. oktobra 2009. godine.
Zajedničko preduzeće registrovano u Švajcarskoj primenjuje kontinentalno pravo, a po srpskom zakonodavstvu za proces dobijanja licenci i dozvola za obavljanje delatnosti i izgradnju gasovoda bilo je neophodno osnovati ćerku firmu u Srbiji.
Privredno društvo sa ograničenom odgovornošću „Južni tok“ sa sedištem u Novom Sadu kao ćerka firma direktno je zaduženo i uključeno u radove na terenu, dakle u samu gradnju gasovoda koji prelazi preko teritorije Srbije, kao i dobijanje licenci za rad. Odnos vlasništva je isti kao u firmi registrovanoj u Švajcarskoj 2009. godine, 51 prema 49 odsto u korist „Gasproma“.
Prema potpisanim ugovorima, izgradnja gasovoda kroz Srbiju obavlja se kroz projektno finansiranje i kreditno zaduženje zajedničkog preduzeća „Srbijagasa“ i „Gasproma“, pa se postavlja pitanje opravdanosti zahteva „Srbijagasa“ o dokapitalizaciji privrednog društva „Južni tok“.
Pre samo nekoliko meseci direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović rekao je da su direktori svih kompanija koje su učesnice projekta „Južni tok“ imali sastanke i razgovore kojima su prisustvovali i bankari koji nameravaju da prate finansiranje gasovoda, pa je njegov zahtev za dokapitalizaciju privrednog društva „Južni tok“ još je nejasniji.
„U svim zemljama postoje mogućnosti da počne gradnja ’Južnog toka’ i postoje obezbeđena sredstva“, kazao je Bajatović i na otvaranju radova na izgradnji „Južnog toka“ u Rusiji 7. decembra, kome je prisustvovao državni vrh Ruske Federacije i Srbije.
U svakom slučaju, „Južni tok“ jeste projekat od nacionalnog značaja za Srbiju. Njegovom izgradnjom naša zemlja postaje regionalni igrač u transportu, distribuciji, trgovini i naročito skladištenju gasa, budući da Srbija može da skladišti između pet i sedam milijardi metara kubnih gasa na svojoj teritoriji. Srbija će bez sumnje postati energetsko čvorište u ovom delu Evrope kada su u pitanju gas, nafta i struja. Postavlja se, međutim, pitanje odnosa vlasništva ruskog i srpskog dela kapitala u celokupnom poslu, budući da je Srbija jedina zemlja od svih koje su potpisale energetski sporazum sa Rusijom koja nema partnerski odnos 50:50 odsto.
Nedavno je i ministarka energetike Zorana Mihajlović kazala da će to ministarstvo kroz pregovore pokušati da bolje pozicionira Srbiju u energetskom sporazumu sa Rusijom.
Do sada je za izgradnju „Južnog toka“ kroz Srbiju urađena studija izvodljivosti, generalni projekat i prostorni plan područja posebne namene.
Lex specialis
Prošle nedelje je u srpski parlament po hitnom postupku raspravljano o predlogu posebnog zakona, svojevrsnog „lex specialisa“ o „Južnom toku“, kojim je predviđeno pre svega ubrzavanje eksproprijacije zemljišta i pribavljanje dokumentacije za izgradnju deonice tog međunarodnog gasovoda kroz Srbiju.
Projekat „Južni tok“ Srbiji treba da omogući povećanje energetske bezbednosti. Srbija se danas snabdeva gasom iz samo jednog pravca, to je pre svega čini nesigurnom, a sa druge strane opredelila se da će vršiti gasifikaciju i koristiti gas mnogo više nego do sada, navodi se u obrazloženju predloga zakona.
Donošenjem posebnog zakona za „Južni tok“ stvaraju se uslovi za pribavljanje potrebnih dozvola i izgradnju deonice tog magistralnog gasovoda kroz Srbiju u dužini od 450 kilometara, u koji će biti uloženo oko 1,7 milijardi evra.
Taj projekat je značajan ne samo za privredni razvoj Srbije, nego i regiona, navodi se u obrazloženju predloga tog zakona, koji „Južni tok“ definiše kao projekat od javnog interesa.
Međunarodni gasovod „Južni tok“, u koji će biti investirano oko šest milijardi evra, dopremaće ruski gas cevima ispod Crnog mora, preko Bugarske, Srbije, Mađarske, Slovenije i Italije do potrošača u EU i u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.
Predlogom zakona utvrđuju se posebna pravila za potpunu eksproprijaciju zemljišta na trasi gasovoda, koja obuhvata oko 10.000 parcela.
Zakon predviđa isplatu naknade i taksi vlasnicima parcela koje se nalaze na trasi gasovoda, po ceni koje ne mogu biti niže od tržišnih, uz davanje roka u kojem je privredno društvo „Južni tok Novi Sad“ dužno da plati propisane takse i naknade.
Generalni direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović izjavio je da su obezbeđena sredstva za ekspoprijaciju zemljišta potrebnog za izgradnju gasovoda „Južni tok“, kao i sredstva za izgradnju tog gasovoda.
„Novac za eksproprijaciju je obezbeđen. Od 10.000 parcela, 4.000 već su obišli radnici ’Srbijagasa’. Preko 4.000 vlasnika već je pristalo da u okviru eksproprijacije po fer utvrđenoj vrednosti dobije nadoknadu za prolazak gasovoda“, naveo je Bajatović.
On je napomenuo da cena zemljišta zavisi od niza faktora, a odrediće je Poreska uprava.
Bajatović je istakao da je obezbeđen novac i za izgradnju gasovoda i da su banke iz Rusije zainteresovane za finansiranje, ali je dodao da se razmatraju i ponude drugih banaka.
Šta predviđa Zakon
Zakonom o „Južnom toku“ predviđeno je i da privremeno zauzimanje nepokretnosti koje je potrebno u vezi sa izgradnjom gasovoda može da traje najduže pet godina. Nakon stupanja zakona na snagu, Vlada Srbije će osnovati povremeno radno telo sastavljeno od predstavnika ministarstava nadležnih za energetiku, finansije, građevinarstvo i prostorno planiranje radi praćenja realizacije izgradnje gasovoda „Južni tok“.
Zakon o „Južnom toku“ podržaće većina stranaka u parlamentu, osim LDP-a, LSV-a i DS-a. Demokratska stranka uslovila je prihvatanje zakona usvajanjem njihovog amandmana, da se eksproprijacija zemljišta i način donošenja rešenja o građevinskim dozvolama u realizaciji tog projekta usklade sa Ustavom.
Stav LDP-a je daleko jasniji. I dok je za nekoga projekat „Južni tok“ mega ili giga projekat, kako su istakli u skupštinskoj raspravi, za građane kojima će zemljište biti oduzeto to će biti nova 1945. ili 1948. godina.
Preko teritorije Srbije gasovod bi trebalo da se pruža u dužini od 450 kilometara, i da ima kapacitet oko 40 milijardi kubnih metara zemnog gasa godišnje. U prvoj fazi biće postavljene cevi kapaciteta 15 milijardi kubnih metara.
Pun kapacitet „Južnog toka“ projektuje se na 63 milijarde kubnih metara, a do njega treba da se dođe postepeno izgradnjom zapravo četiri cevi gasovoda. Iz Srbije bi trebalo da se jedna grana odvoji za Hrvatsku i za Republiku Srpsku, a novina je da će krak gasovoda ići i uz deo auto-puta od Niša ka Kosovu, kako bi se i Kosovo i Makedonija snabdevali gasom.
Izvor Akter
