Planirano je da „Elektroprivreda Srbije” do 2015. godine u otvaranje novih i modernizaciju starih objekata uloži oko devet milijardi evra, što je neophodno da bi bilo osigurano stabilno snabdevanje zemlje električnom energijom u narednim decenijama. Više od trećine te sume – oko 3,4 milijarde, trebalo bi da bude obezbeđeno iz sopstvenih sredstava EPS-a. Iz kreditnih aranžmana (već dogovorenih i budućih) trebalo bi da pristigne oko 3,8, očekivana ulaganja strateških partnera iznosiće oko 1,8, dok bi iz ostalih izvora trebalo da bude obezbeđeno oko 0,2 milijardi evra.
Od ove sume, oko 4 milijarde biće uloženo u održavanje postojećih performansi sistema. U revitalizaciju i zamenuopreme na kopovima biće uloženo oko 1,5 milijardi, a u revitalizaciju termoelektrana oko 1,3 milijardi. U modernizaciju elektrodistributivne mreže i zamenu brojila trebalo bi da bude investirano oko 0,7, a u revitalizaciju hidroelektrana oko 0,4 milijardi.
Da bi bili obezbeđeni uslovi za otvaranje novih kapaciteta, koje bi rezultiralo povećanjem proizvodnje, neophodno je da u nove termoelektrane do 2015. bude uloženo oko 2,5 milijardi evra, a u hidroelektrane i nove rudnike uglja po oko 0,6 milijardi. Ostala ulaganja u nove kapacitete iznosila bi oko 1,2 milijarde.
Oko milijardu evra trebalo bi u istom periodu da bude izdvojeno za ulaganja u sprovođenje mera za zaštitu životne sredine, a oko polovine te sume u obnovljive izvore energije.
Ovih devet milijardi ukupno predviđenih investicionih sredstava ne obuhvata ulaganja u Termoelektranu „Kostolac”, ni projekte za izgradnju hiroelektrana Ibar, Velika Morava, Drina i Đerdap III
Povećanje proizvodnje donelo porast prihoda
Kako je istaknuto na nedavno održanom sastanku na Iriškom vencu, na kome su predstavljeni realizovani i budući investicioni projekti, zbog nerealno niske prosečne prodajne cene električne energije (4,6 centi za kilovat sat, što je čak 60 odsto manje od prosečne cene u regionu), godišnja investiciona ulaganja „Elektroprivrede Srbije” kreću se između 200 i 300 miliona evra, dok druge kompanije sličnog kapaciteta za godinu dana ulože oko 700 evra. Ipak, i pored ograničenih mogućnosti, EPS je u periodu od 2001. do 2009. godine ukupno uložio 1,3 milijardi evra, što je novac koji bi bio dovoljan za izgradnju Koridora 10 ili desetak mostova.
Dosadašnje investicije bile su definisane „Strategijom razvoja energetike Srbije” i brojnim planskim dokumentima EPS-a. Suma čije ulaganje je predviđeno u narednih pet godina višestruko je veća od one koja je za te namene izdvojena u prethodnih osam, kada je prioritet bila sanacija i rehabilitacija postojećih proizvodnih kapaciteta, a prvenstvo je imao termosektor. Oko 82 odsto te sume EPS je obezbedio iz sopstvenih sredstava, oko 13 iz kreditnih aranžmana i oko 5 odsto iz donacija. Veći deo tih sredstava, oko 300 miliona evra, investiran je u Rudarski basen „Kolubara”.
Rezultat ovih ulaganja je porast proizvodnje termokapaciteta za 24 odsto, povećanje proizvodnje uglja za 16 odsto (sa 32 na 38 miliona tona uglja godišnje) i višestruko smanjen deficit iz 2001, koji je iznosio tri milijarde kilovat sati i 52 dana redukcije.
Ulaganja u termosektor dovela su do povećanja pouzdanosti termoblokova za 12 odsto i procenta iskorišćenja termoelektrana za 17 odsto. Za 4,2 odsto smanjena je potrošnja uglja u termoelektranama po proizvedenom kilovat satu. U 2009-oj proizvedeno je 5,9 milijardi kilovat sati više nego 2001. godine, a ukupno povećanje proizvodnje odgovara dodatnom prihodu od 1,3 milijardi evra.
U ovom periodu, kada je reč o ulaganju u kopove, radilo se na modernizaciji, revitalizaciji i nabavci nove opreme za kopove u „Kolubari” i „Kostolcu”, a u „Kolubari” je investirano i u sistem za upravljanje kvalitetom i homogenizaciju uglja.
Osim ulaganja u termoelektrane i hidrosektor, kao i u rehabilitaciju i modernizaciju distributivnog sistema, značajna sredstva uložena su u razvoj informacionog sistema, sistema telekomunikacija i u zaštitu životne sredine.
Novi investicioni ciklus
Kao osnovni razlozi za pokretanje novog investicionog ciklusa, koji se odnosi na period od 2010-e do 2025-e godine, navedena je neophodnost sigurnog snabdevanja strujom u uslovima očekivanog porasta potrošnje od preko 20 odsto. Neophodno je i ispunjenje ekoloških standarda, povlačenje starih i neefikasnih postrojenja (prosečan broj radnih sati termoelektrana je oko 30 godina), kao i povećanja efikasnosti i konkurentnosti kompanije na međunarodnom tržištu. Na pomenutom sastanku istaknuto je da EPS ulaže maksimalne napore da u skladu sa planiranim razvojem obezbedi priliv sredstava, od kojih se značajan deo obezbeđuje proizvodnjom i prodajom električne energije. Zbog toga je neophodno poštovanje planirane dinamike povećanja cena.
Trenutna cena ne odgovara ceni projektovanoj planovima EPS-a. Posledice manjka sopstvenih sredstava su usporavanje planiranih investicija i izgradnje novih kapaciteta, smanjenje proizvodnje uglja, snižavanje stepena pouzdanosti elektrana (veći broj kvarova, ispada, povećani troškovi održavanja), nesprovođenje i odlaganje mera zaštite životne sredine, kao i ugrožavanje budućih projekata sa strateškim partnerima. Takođe, odlaganje ulaganja imalo bi za posledicu povećanje uvoza struje po značajno nepovoljnijoj ceni i godišnji manjak električne energije od oko četiri milijarde kilovat sati, jer trenutno ne postoje tehničke mogućnosti za toliki uvoz.
Na sastanku je još jednom podvučeno da je za realizaciju razvojnih planova EPS-a neophodna podrška državnih institucija.
S obzirom da „Elektroprivreda Srbije” godišnje u republički budžet uplati oko 300 miliona evra, nelikvidnost kompanije, osim što ugrožava poslovanje velikih firmi koje rade za EPS, odražava se i na finansije na nivou Republike Srbije.
Izvor rbkolubara.rs
