Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaĐedović: Nezavisnost u...

Đedović: Nezavisnost u proizvodnji struje strateški cilj Srbije

Supported byClarion Energy opengraph
Supported by ElevatePR Digital
Supported by SEE Energy News
Supported by Clarion Energy
Supported by Rudarstvo
Supported byspot_img

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas da su našoj državi glavni ciljevi da bude energetski nezavisna, da ima najniže moguće cene energenata za građane i privredu i da planira adekvatno tranziciju ka čistim izvorima energije.

Ona je za Tanjug istakla da je strateški cilj Vlade, njenog ministarstva i državne politike da Srbija bude nezavisna od bilo kog uvoza, jer tada, kako je rekla, zavisite od promena cena na tržištu.

“To vas uvodi u rizike. Svakako je naš strateški cilj da se ne oslanjamo, a u međuvremenu moramo da prebrodimo neki period. Gasa nemamo dovoljno pa se oslanjamo na uvoz, ali što se tiče električne energije želimo da se oslonimo na sopstvene resurse po najmanjoj mogućoj ceni. To zahteva ulaganja, zahteva vreme, ali moramo da idemo napred”, poručila je Đedović.

Ona je rekla da i dalje uvozimo ugalj zato što nemamo dovoljno sopstvenih resursa ni količinski, ni dovoljne kaloriske vrednosti, dakle, ni u pogledu kvantiteta, ni kvaliteta.

“Nije se ulagalo dovoljno u rudarsku opremu. Država je prošle godine izdvojila veliku količinu novca za nabavku rudarske opreme, ali treba da prođe vreme da se to realizuje. Proizvodnja je nedovoljna, manja je nego prošle godine. Preduzeće je planiralo uvoz četiri miliona tona na godišnjem nivou da bi se to nadoknadilo, ali se nadam da će se te količine smanjivati. To će zavisiti od toga koliko se bude podigla naša proizvodnja”, navela je ministarka.

Što se tiče reforme EPS-a, ona je istakla da ta reforma nema veze sa time kako je poslovao EPS, već da se svi slažu da nam trebaju promene i da treba da promenimo način upravljanja.

“Svi smatramo da treba da profesionalizujemo upravljanje u našim javnim preduzećima generalno. Krenuli smo od najvećeg i najvažnijeg, pre svega za našu privredu. Poređenje rezultata je nezgodno, jer smo ove godine imali dobru hidrologiju, blagu zimu, povećanje cena struje, što je pozitivno uticalo na poslovanje EPS-a”, rekla je Đedović.

Dodala je da misli da ne treba da se zadovoljavamo time, već da strateški razmišljamo kako da unapredimo planiranje i ostvarujemo planove i pre svega, kako da unapredimo investiciona ulaganja koja su nam neophodna.

Govoreći o norveškim konsultantima u EPS-u, kaže da su oni uradili veoma korisnu analizu našeg energetskog sektora i planova i u kom smeru bi trebalo da se razvija u budućnosti.

“Mislim da idemo u tom pravcu u tranziciji ka čistijim izvorima energije i da smo došli do nekog idealnog energetskog miksa koji bi nama najviše odgovarao. Trebaće vreme da dođemo do njih, pre svega da naša državna kompanije dođe do njih, da izgradi svoje kapacitete, da otkupimo projekte koji su možda spremni za gradnju, da planiramo da što više diversifikujem naš sektor, da planiramo ulaganja u podizanje rudarske aktivnosti”, navela je ministarka.

Podseća da Srbija i dalje 60 odsto proizvodnje struje crpi iz uglja, iz termoelektrana.

“Moramo da vodimo računa o njima, da bi ti objekti mogli da izdrže tranziciju. Da završimo novo postrojenje B3 koje će nam dati nove kapacitete, da započnemo izgradnju važnih hidro objekata, reverzibilnih elektrana Bistrica 3 ili Đerdap 3, tako da imamo puno posla. I to je samo na temu električne energije”, kaže ministarka.

Dodaje da moramo da vidimo kako dalje da diversifikujemo dodatne izvore snabdevanja gasom, kako da izgradimo gasne elektrane, koje će nam omogućiti u periodu tranzicije, jer nam treba bazna energija da bi mogli da ingtegrišemo više dodatnih izvora energije.

“Kako da diversifikujem o sektor nafte. Ima puno posla, ali bitno je da smo odlučni i da smo krenuli odlučno, pre svega da reformišemo naša javna preduzeća da bi oni mogli da iznesu tu tranziciju i ulaganja koja nas očekuju u narednih 10 godina”, zaključila je ministarka.

Dodala je da sve to nije jednostavno, jer je energetika sektor koji zahteva vreme i ne može preko noći da donese velike rezultate.

“Bitno je da sa strateške strane znamo gde idemo. Kada smo pravili projekcije i planove, gledali smo koliko nam treba energije, gasa, nafte u narednih sedam godina. Kolika će biti potrošnja, koliko za industrijsku koja će se povećavati, koliko će trošiti naša domaćinstva, da li ćemo uspeti da poboljšamo energetsku efikasnost. To zahteva ulaganja ali i veće subvencije države za stanovništvo”, navela je Đedović.

Naglasila je da moramo da edukujemo građane da štede, jer se energija ranije rasipala, jer je, kako je rekla, bila dostupna po pristupačnim cenama.

Izvor: Tanjug

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Bugarska: Shell dobija dozvolu za istraživanje nafte i gasa u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Crnog mora

Shell Exploration and Production, podružnica kompanije Shell, spremna je da započne istraživanje nafte i prirodnog gasa u Bloku 1-26 Khan Tervel, koji se nalazi u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Bugarske na Crnom moru, uz odobrenje dozvole. Ovu najavu je dao...

Srbija se suočava sa potencijalnim troškom od 1,5 milijardi evra za kupovinu većinskog udela u NIS-u kako bi izbegla sankcije

Prema rečima Nenada Gujaničića, glavnog brokera u firmi Momentum, preuzimanje većinskog udela u srpskoj naftnoj kompaniji NIS od ruskih entiteta moglo bi da košta Srbiju do 1,5 milijardi evra. Ovaj potez se vidi kao potencijalna strategija koja bi pomogla...

Rumunija: NIS Petrol planira prodaju 19 benzinskih stanica brenda Gazprom kako bi izmirio dugove

NIS Petrol, rumunska filijala srpske naftne kompanije NIS, najavila je planove da proda svoju mrežu od 19 benzinskih stanica brenda Gazprom u Rumuniji, u okviru napora da izmiriti svoje dugove. Prema izveštajima rumunskih medija, NIS Petrol je nedavno potpisao preemptivni...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!