Energetska politika Evropske unije ima za cilj da unapredi konkurentnost, osigura bezbednost nabavke i zaštiti životnu sredinu. Evropski propisi u oblasti energetike sastoje se od pravila i politika koje pokrivaju konkurenciju i državnu pomoć, unutrašnje energetsko tržište (posebno otvaranje tržišta električne energije i gasa), unapređenje izvora obnovljive energije, energetsku efikasnost, upravljanje krizama i obaveze u odnosu na bezbjednost naftnih zaliha, nuklearnu energiju i nuklearnu bezbednost I zaštitu od radijacije.
Polozaj Crne Gore i njenog energetskog sektora je u velikoj meri pod lupom experata EU i prikaz koji sledi donosi osnovne zakljucke analize i misljenja na proces reformu u Crnoj Gori.
Ukupan energetski balans sadrži hidroenergiju, naftne derivate, ugalj, drvo i drvni otpad, kao i uvezenu električnu energiju. U 2008. godini tri najveće energetske grupe u ukupnom energetskom balansu bili su naftni derivati (37%), ugalj (34%) i hidroenergija (12%). Domaća proizvodnja čini otprilike polovinu ukupne primarne energetske potrošnje, sa lignitom kao najvažnijim izvorom (oko 69% ukupnog domaćeg proizvoda). Sva nafta i naftni proizvodi su uvezeni. Crna Gora trenutno nema gasnu infrastrukturu; međutim postoji namjera da se gas dovede u zemlju.
Kao član Energetske zajednice, Crna Gora je zakonski obavezna da primeni znatne delove evropskog zakonodavstva iz oblasti energije. Novi Zakon o energetici koji je usvojen u aprilu 2010. godine jeste osnovni dokument koji određuje osnovne principe za primenu energetske politike i strategije, nadležnosti vlade u energetskom sektoru, kao i uspostavljanje uloge I odgovornosti regulatornog tela. Ovaj zakon je generalno usklađen sa energetskim acquis-em ali je i dalje potrebno obimno zakonodavstvo kojim se reguliše primena.
Što se tiče bezbjednosti zaliha, novi Zakon o energetici postavlja pravni okvir za zadržavanje zaliha naftnih proizvoda 90 dana u skladu sa prethodnom Direktivom o naftnim zalihama. Međutim, ovim zakonom nisu postavljeni uslovi i vremenski okvir. On će biti praćen Uredbom o obaveznim strateškim zalihama nafte i naftnih derivata u skladu sa novom Direktivom o naftnim zalihama. Neke odredbe Direktiva o bezbjednosti električnih i gasnih zaliha su prenesene novim zakonom o energetici, ali potrebni su dalji napori, naročito u pogledu učešća Crne Gore u regionalnim projektima za gasnu infrastrukturu („Gasni prsten“).
U oblasti konkurentnosti i unutrašnjeg energetskog tržišta, novi Zakon o energetici (i prateće zakonodavstvo za primjenu) ima za cilj da postigne viši stepen usaglašenosti sa direktivama Evropske unije o tržištima električne energije i prirodnog gasa i bolje će odrediti ukupne nadležnosti u energetskom sektoru, prava i obaveze energetskih subjekata i regulatora. Tržište električne energije je de jure otvoreno za sve velike potrošače od 1. januara 2009. godine (oko 40% tržišta). Stvarno otvaranje tržišta i dalje zaostaje. U decembru 2009. godine, regulator je izdao prvu dozvolu za trgovinu i nabavku drugoj kompaniji pored EPCG-a.
Operativna funkcija distributivnog sistema ostaje pri vertikalno integrisanim komunalnim uslugama.
Ne postoji predviđeni rok za pravno raščlanjivanje operatora distributivnog sistema. Prenosna kompanija (Prenos) je pravno raščlanjena 2009. godine. Njena operativna transparentnost se poboljšava, ali i dalje ne ispunjava u potpunosti zahtjeve acquis-a (kao što su objavljivanje mrežnih naplata i investicionih prognoza). Energetska regulatorna agencija Regagen razvija pravila i procedure za izdavanje licenci, tarifnu metrologiju i pravila za rješavanje sporova. Potrebno je dalje jačanje njene nezavisnosti.
U skladu sa obavezama u okviru Energetske zajednice, Crna Gora mora uspostaviti pravni okvir za svoje buduće tržište gasa.
Potrebno je napraviti dodatne napore u usklađivanju nacionalnih zakona iz oblasti energetike sa novim odredbama Trećeg paketa unutrašnjeg energetskog tržišta.
Kameni ugalj se ne eksploatiše u Crnoj Gori koja proizvodi oko 1,5 miliona tona lignita godišnje. Ne postoji shema državne pomoći za podršku proizvodnji uglja, iako vladina pomoć postoji u obliku odloženih isplata obaveza rudnika Pljevlja prema vladi (koncesije, PDV, doprinosi). Zakon o istraživanju i proizvodnji hidrokarbonata koji je usvojen u julu 2010. godine obezbeđuje delimičnu usklađenost sa Direktivom o hidrokarbonatima.
Što se tiče obnovljive energije, Crna Gora ima veoma značajan hidroenergetski potencijal. Tenderi za izgradnju kako velikih tako i malih hidroelektrana dobro napreduju. Zemlja takođe ima potencijala za solarnu energiju i energiju vjetra i biomase. Cilj je da se Zakon o energetici uskladi sa Direktivom o obnovljivoj energiji koja postavlja cilj minimalnog udela obnovljive energije do 2020. godine. Svaka ugovorna strana će morati da preko Energetske zajednice uspostavi nacionalni cilj prema istoj metrologiji kao za države članice. Crna Gora još uvijek nije zacrtala cilj, a ključni izazov bi bio uspostavljanje pouzdane vrednosti za udeo obnovljive energije u Crnoj Gori u 2005. godini (osnovna godina za obračunavanje). Trenutni planovi Crne Gore vezani za obnovljivu energiju nisu dovoljni za potpunu usklađenost sa ciljem za 2020. godinu. Trenutni napori da se unaprijede obnovljivi izvori su fokusirani na sektor električne energije, ali ne i na saobraćaj i grejanje. Ne postoje rokovi za usvajanje nacionalnog zakonodavstva koje se odnosi na zahteve Direktive o obnovljivoj energiji. Crna Gora se obavezuje da ispuni ovaj budući cilj, ali ne dajući nacrt ili rokove za usvajanje.
Izvor: Evropska Komisija
