U ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmjeni u prvih devet meseci dominiraju aluminijum i električna energija, odnosno Elektroprivreda i Uniprom.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena iznosila je 3,16 milijardi eura, što je 48,2 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Drastično povećana vrednost je u najvećoj meri posljedica drastičnog rasta svih cena. Izvezena je roba vredna 520,3 miliona eura, što je 72,2 odsto više u odnosu na uporedni period. Uvoz je bio veći 44,2 odsto i iznosio je 2,64 milijarde eura.
Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 19,7 odsto i veća je u odnosu na isti period prošle godine za 3,2 procenta.
Električna energija
U strukturi izvoza najzastupljenija je električna energija sa 134,9 miliona eura. To je prvenstveno posljedica gašenja primarne proizvodnje u KAP-u i drastičnog skoka cena električne energije na međunarodnim tržištima u odnosu na prvih osam mjeseci prošle godine. Vrednost uvezene električne energije je bila 165,9 miliona eura. To što je vrednost izvezene električne energije uvećana 166,6 posto, a uvezene 220,7 posto, govori da je uvožena kad je bila skuplja, a izvožena kad je bila jeftinija.
Osim električne energije u izvozu dominira aluminijum sa izvozom vrednim 132,3 miliona eura, što je povećanje za 168,1.
Izvoz boksita je smanjen 18,2 odsto na 32,9 miliona eura, dok je izvoz uglja povećan duplo na 7,7 miliona.
Izvoz hrane je povećan 27,3 odsto na 29,2 miliona eura, od čega je mesa porastao 50 odsto na 17,7 miliona eura, a voća i povrća pao dva odsto na e 7,3 miliona.
U uvoz drumskih vozila uloženo je 159 miliona eura, odnosn o 49,4 odsto više, a u električne mašine, aparate i uređaje 102,9 miliona.
Promena partnera
Za uvoz goriva dato je 294,3 miliona eura, što je 108,1 odsto veći, što je u najvećem delu posledica velikih skokova cijena goriva na svjetskim tržištima.
Uvoz hrane bio je vredan 465,6 miliona eura, što je 32 odsto više. Za meso je plaćeno 99 miliona eura i povećan je 39,7 odsto, dok je uvoz povrća i voća iznosio 67,9 miliona eura i veći je 23,1 odsto. Uvoz žitarica i proizvoda od žitarica iznosio je 70,8 miliona eura i 35,9 odsto je veći.
Najveći partneri u izvozu bili su Švajcarska sa 104,8 miliona eura, Srbija sa 103,4 miliona eura i BiH sa 69,9 miliona eura, a u uvozu Srbija sa 451 milion eura, Kina sa 238,6 miliona eura i Grčka sa 221,6 miliona eura, piše Analitika.
