Supported byspot_img

Srbija: Za projekat Jadar...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje...

Srbija: Za “zeleni dogovor”...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa...
HomeRegion energetikaCrna Gora: Povlašćenim...

Crna Gora: Povlašćenim proizvođačima električne energije isplaćeno 260 hiljada evra u 2023.

Supported byspot_img
Supported byspot_img

Povlašćenim proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora (OIE) u ovoj godini isplaćeno je samo 260 hiljada EUR, iz razloga što je kod većine tržišna cijena električne energije bila veća od podsticajne, piše Dan.

Do ove godine uvijek su, osim nekoliko izuzetaka lani, tržišne cijene bile manje od podsticajnih, pa su povlašćeni proizvođači, njih 26, na godišnjem nivou dobijali višemilionske iznose po osnovu podsticaja.

Podsticaje plaćaju građani i privreda preko računa za struju, stavka OIE2, dok je Vlada godišnje iz budžeta izdvajala novac za stavku OIE1, a nedavno je to prebacila na Elektroprivredu (EPCG). U početku su sve plaćali građani i privreda preko računa za struju.

Prema podacima Crnogorskog operatora tržišta električne energije (COTEE), za osam mjeseci proizvedeno je 291,66 miliona kilovat sati (kWh) struje, čija je tržišna vrijednost 33,08 miliona EUR.

Podsticajna vrijednost za osam mjeseci bila je manja od tržišne i iznosila je 30,9 miliona EUR, odnosno povlašćeni proizvođači su preko sistema podsticaja dobili 2,2 miliona manje nego što bi to bio slučaj da su izašli na tržište.

COTEE i EPCG nabavljaju od proizvođača struju po podsticajnim cijenama.

Zbog toga od trenutno 23 povlašćena proizvođača (tri su izašla iz sistema podsticaja), njih 11 je imalo cijenu manju od tržišne, pa je dobilo podsticaje od COTEE.

Podsticaje su dobile firme AB pauer grup, Bar kod, “Đekić”, Eko solar sistem, Igma enerdži, Invikta, “Krnovo grin enerdži”, Nord enerdži, Simes inženjering, Smol hidro pauer Kutska i Sinerdži.

Najveći iznos podsticaja dobila je Igma enerdži, u vlasništvu Igora Mašovića, 73 hiljade EUR.

Zbog rasta cijene električne energije na berzi, početkom godine tri povlašćena proizvođača su odlučila da istupe iz sistema podsticaja. U pitanju su firme Hidroenenrgija Montenegro, BB hidro i Viridi progresum. Vlasnici Hidroenergije Montenegro su Ranko Radović i Oleg Obradović, a BB hidra Blažo Đukanović i Igor Burzanović.

Iako je bilo najava da bi još proizvođača trebalo da napusti sistem podsticaja, to se do sada nije dogodilo.

Sistem podsticaja, odnosno povlašćeni status proizvođača, garantuje im da će COTEE i EPCG otkupiti svaki proizvedeni kWh struje iz njihovih proizvodnih objekata punih 12 godina. Prethodnih godina povlašćeni proizvođači su često znali da budu pozitivni baš za iznos podsticaja koji su dobili, prenosi agencija Mina.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Crna Gora: Višak električne energije dostići će 800 GWh u 2023.

Prema Energetskom bilansu, proizvodnja električne energije u Crnoj Gori u 2023. godini premašiće potrošnju za 800 GWh. Očekuje se da će izvoz električne energije dostići četiri odsto BDP-a. Za  narednu godinu planiran višak od oko 500 GWh jer se očekuje prosečna hidrološka godina,...

Crna Gora: EPCG i DEC potpisali ugovor o adaptaciji dimnjaka u TE Pljevlja

Direktor Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) Nikola Rovčanin i menadžer DEC-a Zhao Kun potpisali su Ugovor o adaptaciji unutrašnje obloge dimnjaka u Termoelektrani "Pljevlja". Iz EPCG su naveli da je ugovor vredan je 6,98 miliona evra, kao i da je izvođač...

Crna Gora: Imovinsko-pravni problemi zakočili projekat drugog podmorskog kabla sa Italijom

Nastavak projekta spajanja Crne Gore i Italije drugim podmorskim kablom za prenos struje zastao je zbog rešavanja imovinsko-pravnih problema na lokacijama Đurđevića Tara i Njegovuđa, kao i zbog (ne)usvajanja planske dokumentacije za koridor izgradnje dalekovoda Pljevlja – Bajina Bašta. To...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!