Zakonodavni okvir za obnovljive izvore energije u Crnoj Gori postavljen je u Strategiji razvoja energetike do 2030. godine, Energetskoj politici do 2030. godine i Zakonu o energetici. Vlada je takođe usvojila posebne propise koji se odnose na OIE, uključujući Uredbu o postrojenjima na vetar, koja uređuje specifičan regulatorni okvir za razvoj energije vetra, uključujući rokove i uslove zakupa zemljišta u državnoj svojini za potrebe izgradnje vetroelektrana, kao i Nacionalni energetski akcioni plan za obnovljive izvore do 2020. godine, koji postavlja ciljeve za obnovljive izvore.
Nadležne vlasti za regulaciju sektora obnovljivih izvora energije uključuju Vladu, koja usvaja politiku; Ministarstvo za ekonomiju, sektor energetike, zaduženo za implementaciju dokumenata o politici i zakona, i obavljanje administrativnih, regulatornih i nadzornih funkcija; i Regulatorna agencija za energetiku (RAE), nezavisni regulatorni organ nadležan za izdavanje licenci i postavljanje i regulaciju tarifa.
Pregled tržišta
Korišćenje obnovljivih izvora energije u Crnoj Gori fokusirano je uglavnom na razvoj malih hidroelektrana i vetroelektrana. Do danas, Crna Gora je zaključila 38 koncesionih ugovora za izgradnja 38 malih hidroelektrana, sa ukupnim instalisanim kapacitetom od oko 68 MW, godišnjom proizvodnjom od oko 235 GWh i vrednošću ulaganja od oko 100 miliona evra.
Vlada je 2017. godine napravila nacrt plana za davanje koncesije za izgradnju novih malih hidroelektrana. Ako bi plan bio usvojen, raspisao bi se tedner za izgradnju tri hidroelektrane na Bukovici, Ibrištica i Štitaričkoj rijeci. Tri hidroelektrane bi imale instalisanu snagu od 7,2 MW, i godišnju proizvodnju od oko 30,9 GWh.
Razvoj projekata vetra takođe je prioritet u Crnoj Gori. Projekat vetro parka Krnovo, sa 26 vetro turbina ukupnog instalisanog kapaciteta 72 MW, uspešno je implementiran, dok vetro park Možura ima 23 vetro turbine, ukupne instalisane snage 46 MW. Puštanje u rad vetroelektrane Možura očekuje se uskoro. Pored toga, građevinski radovi na izgradnji vetroelektrane Gvozd, ukupne instalisane snage 50 MW, trebali bi početi 2020. godine, a puštanje u rad očekuje se 2022. godine.
Takođe, postoji veliki solarni projekat, sa ukupnim instalisanim kapacitetom od preko 200 MW, na lokaciji Briska Gora.
