Na cijenu električne energije u narednoj godini utiče niz odluka, a za skoro polovinu računa za utrošenu struju, odluku donosi Elektroprivreda samostalno, i to u ulozi snabdevača, saopšteno je iz Regulatorne agencije za energetiku i regulisane komunalne djelatnosti (REGAGEN).
Predstavnici regulatora su objasnili da iznos stavki na računu koje se odnose na korišćenje sistema i rad operatora tržišta električne energije utvrđuje REGAGEN na osnovu zahteva koje dostavljaju regulisane kompanije – Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES), Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS) i Crnogorski operator tržišta električne energije (COTEE).
„Te kompanije su u roku, odnosno 31. avgusta, dostavili REGAGEN-u zahtjeve za utvrđivanje prihoda za narednu, 2024 i 2025. godinu. Zahtevi su u celosti, sa svim zahtevanim stavkama, dostupni javnosti od samog početka postupka. Dakle, već skoro dva meseca može se pristupiti zahtevima kompanija putem internet stranice REGAGEN-a, koja je sve ovo vreme bila u funkciji“, rekli su predstavnici regulatora agenciji Mina-business.
Javno dostupni podaci upućuju da je CGES tražio godišnji prihod u proseku od 32 miliona eura, što je oko šest odsto više u odnosu na prihod koji je REGAGEN toj kompaniji odobrio za ovu godinu.
„Dok je CEDIS zahtevao prihod u proseku od 112 miliona eura, što je oko 36 odsto više u odnosu na prihod koji je toj kompaniji odobren za ovu godinu, COTEE je zahtevao oko jedan milion eura, odnosno 54 odsto više od prihoda odobrenog za ovu godinu“, dodali su iz REGAGEN-a.
Iz REGAGEN-a su kazali da je provera utemeljenosti zahteva kompanija u toku, zbog čega je simuliranje mogućeg trenda cena za korišćenje sistema spekulativno. Analiza zahteva CGES-a, CEDIS-a i COTEE-a koju sprovodi REGAGEN će, kao što je to bio slučaj i u prethodnim postupcima, takođe biti dostupna javnosti pre donošenja konačne odluke.
Zainteresovana lica mogu uzeti učešće u ovim postupcima tokom javne rasprave. Odluke REGAGEN će biti donete do početka decembra.
„Pored navedenog, kupci električne energije plaćaju i naknadu za obnovljive izvore energije (OIE), koju utvrđuje Vlada, kao i porez na dodatu vrednost (PDV) čiju stopu utvrđuje Skupština“, objasnili su iz REGAGEN-a.
Na pitanje da li će na povećanje cene električne energije uticati to što su energetske kompanije značajno povećale broj zaposlenih, iz REGAGEN-a su odgovorili da se cene za korišćenje prenosnog i distributivnog sistema električne energije, koje čine deo stavki na računu za utrošenu električnu energiju, zasnivaju na regulatorno dozvoljenom prihodu koji utvrđuje regulator.
„Deo tog prihoda čine troškovi na koje operatori sistema mogu uticati u koje spadaju i troškovi zarada. Regulatorni okvir koji je REGAGEN utvrdila za ovu kategoriju troškova ne dozvoljava prelivanje neopravdanih troškova, odnosno neefikasnosti poslovanja operatora, na cene po kojima kupci plaćaju korišćenje sistema“, rekli su predstavnici regulatora.
Kako su objasnili, svako ostvareno uvećanje troškova operatora iznad utvrđenih troškova, ide na teret operatora, koji odgovara za raspolaganje prihodima i upravljanje imovinom privrednog društva u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Komentarišući mogućnost da se u Crnoj Gori kao maloj državi, dogode restrikcije struje, iz REGAGEN-a su saopštili da je uvođenje restrikcija poslednja u nizu mera za sprovođenje za bilo koju državu, bez obzira na njenu veličinu.
„Ne treba zaboraviti da je obezbeđivanje dovoljnih količina energije, koje su potrebne za život i rad građana i poslovanje i razvoj preduzeća i njihovo snabdijevanje na siguran, bezbedan, pouzdan i kvalitetan način, od javnog interesa. Dakle, funkcinisanje i razvoj društva i ekonomije države počivaju na sigurnom snabdevanju električnom energijom“, dodali su iz REGAGEN-a.
Stoga su, kako su naveli, u prvom redu energetske komanije, dužne da obezbede potpunu raspoloživost i funkcionalnost proizvodnih objekata i sistema kojima upravljaju, kako bi se uvažio javni interes, što do sada nije bio problem. Ono što je za Crnu Goru dodatna prednost je njena, ne slučajno, izuzetno dobra povezanost sa svim susjednim elektroenergetskim sistemima.
„U poslednjih deset godina pojačani su prekogranični kapaciteti puštanjem u rad 400 kilovoltnog (kV) dalekovoda između Albanije i Crne Gore i podmorskog kabla između Italije i Crne Gore“, dodali su iz REGAGEN-a.
Predstavnici regulatora su naveli da bi restrikcije, kao poslednja mera za sprovođenja, bile potvrda da javni interes nije osiguran.
„Dakle, dužnost svih relevantnih državnih institucija i energetskih subjekata u zemlji je da do restrikcija ne dođe“, poručili su iz REGAGEN-a.
Oni su saopštili da su cijene električne energije na dan unapred tržištima u Evropi (HUPX, SEEPEX, CROPEX i South Pool) u oktobru ove godine u proseku iznosile oko 220 EUR po megavat satu (MWh), što predstavlja pad cena u odnosu na prethodne mesece u ovoj godini.
Komentarišući situaciju koju najavljuje većina stručnjaka i političara da, iako imamo novca, nećemo moći da nabavimo električnu energiju, jer je, kako kažu, glavni problem hoće li biti struje, a ne njena cena, iz REGAGEN-a su objasnili da proizvodnja električne energije u Crnoj Gori u najvećoj meri zavisi od hidroloških prilika.
„Poremećaji na tržištu prouzrokovani neočekivanim nedostatkom energije, koji se pominju, predstavljaju najgori mogući scenario u kome, prema Zakonu o energetici, Vlada ima ovlašćenje da preduzme posebne mere“, objasnili su iz REGAGEN-a.
Komentarišući gubitke, iz REGAGEN-a su saopštili da su pored neizbežnih tehničkih gubitaka, koji zbog zakona fizike nastaju prilikom prenošenja elektične energije od elektrana do kupaca, u sistemu prisutni i netehnički gubici.
Operatori sistema, CGES i CEDIS, su izloženi troškovima za nabavku elektične energije za pokrivanje gubitaka.
„Ipak, gubici čije troškove snose korisnici sistema odnose se samo na tehničke gubitke. Trošak netehničkih gubitaka predstavlja isključivi trošak energetskih kompanija i isto je uređeno Zakonom o energetici“, rekli su iz REGAGEN-a.
Na pitanje ko zarađuje na prodaji električne energije za gubitke, iz REGAGEN-a su odgovorili da su to proizvođači, odnosno trgovci, koji električnu energiju prodaju operatoru prenosnog i distributivnog sistema.
„U prošloj i ovoj godini CGES i CEDIS su električnu energiju za pokrivanje gubitaka u sistemu dominantno nabavljali od EPCG“, dodali su iz REGAGEN-a.
Iz REGAGEN-a su, komentarišući globalna dešavanja, saopštili da globalno tržište energenata već od polovine prošle godine reaguje na povremenu neraspoloživost prirodnog gasa.
„Pet najvećih izvoznika prirodnog gasa je u godini pre energetske krize, 2020. godini, izvezlo količine ovog energenta dovoljne da podmire potrebe čak deset najvećih uvoznika. Stoga je jasno da problem može nastati kada, makar i privremno, prirodni gas iz jednog izvora, poput Rusije, nije više dostupan uvoznicima“, kazali su predstavnici regulatora.
Najveći uvoznici prirodnog gasa u Evropi su Italija i Nemačka. I dok su cene prirodnog gasa i električne energije rasle, države u Evropskoj uniji (EU) su privremeno sprovodile različite mere u cilju zaštite domaćinstava i/ili privrede.
Paralelno, pristupilo se analizama funkcionisanja tržišta u datim okolnostima i izradi izmena i dopuna okvira kojima se uređuje njegov rad. Evropska komisija sprovodi aktivnosti na izmenama tržišnog modela i pojačanju dinamike izgradnje novih obnovljivih izvora energije.
„U ovakvim okolnostima jasno je da povećanje udela obnovljivih izvora energije ne predstavlja „samo“ instrument za borbu protiv klimatskih promena, već i povećanje energetske bezbednosti. Dakle, energetskom sektoru su nužni revidovani dugoročni ciljevi njegovog razvoja, definisanje srednjeročnih aktivnosti kako bi se isti postigli i sprovođenje privremenih mjera u cilju zaštite najugroženijih kategorija kupaca. Naravno, preduslov za navedeno su funkcionalne i efikasne institucije“, dodali su iz REGAGEN-a.
Na pitanje da li su mere štednje koje sprovode građani i javne institucije delotvorne u energetskoj krizi, iz REGAGEN-a su odgovorili da je energetska efikasnost neizostavni deo strategije razvoja energetike, kako globalno, tako i lokalno.
„Ono što je kod nje vidljivo u odnosu na ostale segmente energetike je da svaki pojedinac ili preduzeće u svojstvu kupca energenta, odnosno električne energije, svojim ponašanjem utiče na to da li će do ušteda doći. Nesporno je da je domaćinsko ophođenje prema energentima uvijek dobrodošlo i da je potrebno nastaviti sa podizanjem svesti javnosti u oblasti energetske efikasnosti“ kazali su iz REGAGEN-a i dodali da je to stalan proces.
Ipak, kako su rekli, ne treba zaboraviti da mjere štednje počivaju na bihejvioralnoj ekonomiji.
„Šire okruženje, uključujuči i cjenovne signale, utiče na procenu pojedinca da li ceni nužnim ili isplativim primenu mera, odnosno smanjenje svojih potrebe za energentima ili se, pak, odlučuje za povećanje potrošnje zbog povećanja sopstvenog komfora“, zaključili su predstavnici regulatora, piše Dan.
