Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaCrna Gora: Jeftinija...

Crna Gora: Jeftinija struja za CEDIS i duži rad TE Pljevlja

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Vlada je ocenila da predlozi izmena i dopuna zakona o energetici i industrijskim emisijama kojima bi se Crnogorskom elektrodistributivnom sistemu (CEDIS) omogućila jeftinija struja, a Termoelektrani duži rad u načelu predstavljaju dobra rešenja, ali da njihovu primjenu treba odložiti da bi se u donošenje tih rešenja uključilo više relevantnih subjekata. Poslanici su sinoć usvojili ova dva akta.

Klub poslanika “Mir je naša nacija” predložio je izmene i dopune zakona o energetici po kome bi CEDIS od Elektroprivrede (EPCG) kupovao struju za pokrivanje tehničkih gubitaka po istim cijenama po kojima taj trošak nadoknađuje od potrošača, a odluku o tome bi donosila Vlada.

Termoelektrani Pljevlja se produžava pravo na rad do okončanja pregovora Vlade sa Energetskom zajednicom (EZ) i Evropskom komisijom i postupka pred Sekretarijatom energetske zajednice.

CEDIS sada mora da od EPCG kupuje struju po cenama koje zavise od formule sa berze u Mađarskoj, odnosno po 116 eura za megavat-sat (MWh) a da je prodaje po regulatornoj dozvoljenoj ceni od 52 eura. Zbog toga CEDIS, kako su ranije saopštili iz kompanije, ima godišnje gubitke od preko 10 mil EUR, a da tu struju kupuje po cijenama po kojima je i prodaje od ostalog regulatorno dozvoljenog prihoda imao bi profit od preko šest miliona eura.

Izmenama zakona se sada predviđa da se u slučaju ekstremnog rasta cena električne energije na tržištu, posebno utvrđuju cene za pokrivanje odobrenih tehničkih gubitaka mrežnim operaterima.

U mišljenju Vlade na izmjene i dopune Zakona o energetici, između ostalog je navedeno da je iz dostavljenog predloga nejasno ko će predložiti tu cenu i po kojoj metodologiji budući da nisu propisani nikakvi ni kriterijumi ni uslovi za njeno utvrđivanje.

– Dalje, ako se budu nadoknađivala sredstva proizvođačima zbog uvođenja ovog ograničenja iz budžeta potpuno je razumljivo da za dostavljeni predlog treba tražiti mišljenje Agencije za zaštitu konkurencije (AZK). Ako se to ne prihvati potrebno je dopuniti sa odredbom koja će propisivati da se odluka Vlade donosi uz prethodno pribavljeno mišljenje AZK. Takođe, ako se obavežu svi proizvođači (uključujući EPCG i sve povlašćene proizvođače koji izađu iz sistema podsticaja u narednom periodu) da daju operaterima sistema energiju za pokrivanje gubitaka, skrećemo pažnju da ne postoji metodologija koja propisuje koliku količinu energije i na koji način su proizvođači dužni da istu obezbede operaterima sistema – piše u mišljenju Vlade.

Dalje se navodi i da dostavljenim predlogom koji se odnosi na ekstreman rast cena nejasno što znači ekstremno visoka cena i u odnosu na koju referentnu vrednost se ova formulacija odnosi.

– Nakon što bi se ova izmena donela to bi značilo u odnosu na polaznu vrednost kad je izmena urađena i ista ne bi mogla biti primenjiva u odnosu na cenu iz nekog ranijeg perioda. Uvođenjem predložene norme bi se uvela obaveza i povlašćenim proizvođačima koji izađu na tržište da prodaju električnu energiju za pokrivanje gubitaka. Iz dostavljenog predloga se ne može videti da li su sagledani uticaji koji mogu nastati ako su ti proizvođači već ugovorili prodaju celokupne svoje energije – konstatovano je u mišljenju Vlade.

Rampa Sekretarijat EZ

Prema sadašnjem zakonu o industrijskim emisijama, Termoelektrana Pljevlja bi morala prestati sa radom do kraja 2023. godine, jer u proteklih deset godina nije rešeno usklađivanje njenog rada sa propisima EU. Njena rekonstrukcija, koja će da reši tek deo problema sa emisijom štetnih gasova, je počela tek u aprilu ove godine.

Vlada u mišljenju na izmene i dopune ovog zakona je navela da je Sekretarijat Energetske zajednice (EZ) 20. aprila 2021. godine uputio uvodno pismo i time pokrenuo postupak za rešavanje sporova protiv Crne Gore, zbog nepoštovanja Ugovora o osnivanju EZ.

– U postupku koji se vodi pred Sekretarijatom država Crna Gora je strana u postupku iz kojih razloga postoji potreba da se rešavanje pitanja koje bi uticalo na tok postupka rešava kroz dogovor i saradnju svih relevantnih subjekata. Imajući u vidu obavezu usklađivanja s politikom EU, te da navedena izmena otvara pitanje poštovanja već utvrđenih ograničenja, Ministarstvo kapitalnih investicija se obratilo Sekretarijatu po ovom pitanju i zatražilo mišljenje na izmene i dopune zakona. Sekretarijat je dostavio mišljenje u kojem je istaknuto da ne može podržati ovu izmenu odredbi zakona o industrijskim emisijama – piše, između ostalog, u mišljenju Vlade, piše eKapija.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Crna Gora: Nordex će isporučiti turbine za vetropark Gvozd

Nemački proizvođač vetroturbina Nordex najavio je svoj prvi ugovor u Crnoj Gori za isporuku opreme za vetropark Gvozd snage 55 MW. Ugovor, koji je dodelila državna elektroenergetska kompanija EPCG, uključuje isporuku osam turbina N163/6.X i premijum ugovor o održavanju...

Crna Gora dostavila Nacionalni plan energetske i klimatske politike, traži produženje rokova za ciljeve iz 2030. godine

Crnogorsko Ministarstvo energetike pripremilo je nacrt Nacionalnog plana energetske i klimatske politike, koji je dostavljen Energetskoj zajednici (EnC) na razmatranje. Plan predviđa gašenje termoelektrane na ugalj Pljevlja do 2041. godine. Ministar energetike Saša Mujović izjavio je da je Crna Gora...

Crna Gora: EPCG planira izgradnju solarne elektrane snage 46,96 MW kod Nikšića

Crnogorska državna energetska kompanija EPCG planira izgradnju solarne elektrane snage 46,96 MW u opštini Nikšić. Kompanija je podnela zahtev Agenciji za zaštitu životne sredine da proceni da li je potrebno sprovesti studiju o proceni uticaja na životnu sredinu (EIA)...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!