Predmet postupka za rešavanje spora protiv Crne Gore je neusglašavanje sa pravilima Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje o ograničenom odstupanju radnog veka, saopštila je Energetska Zajednica.
Sekretarijat Energetske zajednice uputio je uvodno pismo Crnoj Gori, u kome navodi da ugovorna strana nije ispoštovana odredbu Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje, koja predviđa da postrojenje može ostati u pogonu samo ako ne radi duže od 20.000 radnih sati u periodu posle 1. januara 2018. godine. Na osnovu odluke Ministarskog saveta, termoelektrana bi mogla nastaviti rad ukoliko se uskladi sa strožim standardima Direktive o industrijskim emisijama.
Sekrtatarijat dodaje ni jedan ni drugi uslov nisu uspunjeni u slučaju TE Pljevlja.
Sekretarijat je preliminarno zaključio da termoelektrana Pljevlja, jedino veliko postrojenje za sagorevanje koje je u funkciji u Crnoj Gori, nije poštovalo opt-put pravila iz člana 4 Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje. Iako je postrojenje dostiglo ograničenje od 20.000 radnih sati do kraja 2020. godine, TE nije ispunila strože standarde Direktive o industrijskim emisijama niti je obustavila rad, kako to zahteva zakon Energetske zajednice.
Slanjem uvodnog pisma, Sekretarijat je pokrenuo preliminarni postupak, čija je svrha da Crnoj Gori pruži priliku da u roku od dva meseca reaguje na navode o neproštovanju zakona Energetske zajednice i omogući Sekretarijatu da utvrdi potpunu pozadinu slučaja.
Direktiva 2001/80/EC stupila je na snagu u Energetskoj zajednici 1. januara 2018. godine. Direktiva zahteva od operatora velikih postrojenja za sagorevanje da značajno smanje emisiju određenih zagađivača vazduha. Opt-out je vremenski ograničena alternativa za usaglašavanje sa odredbama direktive, navodi se u saopštenju.
Izvor: energy-community.org
