Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaCrna Gora: Akumulacije...

Crna Gora: Akumulacije Krupac i Slano omogućiće dvostruko veću proizvodnju HE Perućica

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Pozitivni energetski efekti prevođenje dela voda reke Zete u akumulaciju Krupac i spajanje akumulacija Krupac i Slano ogledaju se u povećanju udela prosečne godišnje proizvodnje iz akumulacija u odnosu na ukupnu godišnju proizvodnju hidroelektrane Perućica sa 22% na 45% i u manjim gubicima vode, navodi se u nacrtu studije lokacije, koja je u javnoj raspravi do 15. aprila. U javnoj raspravi je istovremeno i procena uticaja ovog projekta na životnu sredinu.

– Bolja iskorištenost vodnog potencijala ostvarila bi se prevođenjem dela voda reke Zete u akumulaciju Krupac i povezivanjem akumulacija Slano i Krupac.

Na ovaj način se stvara mogućnost upravljanja većom snagom dotoka i ostavlja veći prostor za što bolje operativno upravljanje radom HE Perućica – kaže se u nacrtu studije.

HE Perućica puštena je u pogon 1960. godine, dok je današnju fazu izgrađenosti dostigla 1976. godine. Njen se rad zasniva na korišćenju vodnog potencijala vodotoka u slivu Gornje Zete i visinske razlike od preko 500 metara između Nikšićkog polja i Bjelopavlićke ravnice.

„U današnjim uslovima nije moguće u potpunosti iskoristiti ove pogodnosti obilja raspoloživih voda i izvanredan energetski pad usled veoma složenih geoloških uslova i nedostatka akumulacionog prostora za izravnavanje proticaja“, navodi se u nacrtu dokumenta.

Područje koje je obuhvaćeno studijom odnosi se na četiri lokacije.

Prva lokacija se nalazi u mestu Zavrh, opština Miločani. Na ovoj lokaciji se planira izgradnja brane u koritu reke, zahvatne građevine, ulazne građevine, sifona koji povezuje zahvatnu i ulaznu građevinu, a uzvodno od mesta zahvata, na levoj i desnoj obali Zete se planiraju izgraditi zaštitni nasipi.

Druga lokacija izvođenja radova je u mestu Poklonci. Na ovoj lokaciji se završava tunel Zeta – Krupac i planira se izgradnja izlaznih portal tunela i odvodnih kanala.

Treća lokacija je u mestu Crnodoli. Na ovoj lokaciji se planira početak tunela Krupac – Slano sa dovodnim kanalom, ulaznom građevinom i zatvaračnicom.

Četvrta lokacija se nalazi u mestu Kuside i na ovoj lokaciji se završava tunel Krupac – Slano. Tunel se završava izlaznim portalom i odvodnim kanalom.

Brana

U nacrtu studije se navodi da će brana biti locirana uzvodno od ušća Miločanskog potoka u reku Zetu. Planira se izgradnja brane kao gravitacione armirano-betonske konstrukcije, koja će se sastojati od dva prelivna polja. Na desnoj strani se planira izgradnja zahvatne građevine, koja bi se sifonom povezala sa ulaznom građevinom. Na levoj obali, brana se povezuje sa zaštitnim nasipom.

Preko prelivnog dela brane predviđena je izgradnja čeličnog mosta. Zaštitni nasipi biće predviđeni na levoj i desnoj obali reke Zete uzvodno od brane.

Zaštitni nasipi zajedno sa branom održavaće uspor u akumulaciji u cilju prevođenja dela voda. Za izradu nasipa bi se koristio kameni materijal iz iskopa tunela i kanala.

HE Perućica ove godine obeležava 60 godina postojanja. Ova HE je prošle godine ostvarila proizvodnju od 951,97 GWh, što je za 31,97 GWh ili 3,5% više od plana.

Iz Elektroprivrede je ranije saopšteno da su investicije u ovu najstariju veliku elektranu u sistemu EPCG, planirane na nivou od oko 60 miliona evra.

Tu se podrazumevaju i dodatni kapaciteti, ugradnja osmog agregata, kojim će se dobiti novih 60 MW instalisane snage, bez štetnog uticaja na životnu sredinu.

EPCG je u septembru prošle godine potpisala kreditni aranžman sa Nemačkom razvojnom bankom (KfW), vredan 33 miliona evra, neophodnih za realizaciju druge faze modernizacije i revitalizacije najstarije velike elektrane u Crnoj Gori. Tokom ove godine očekuju se i pregovori sa KfW o novom aranžmanu, vrednom 23 miliona evra, koji će biti iskorišćeni za izgradnju osmog agregata u HE Perućica.

Izvor: pobjeda.me

 

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija pokriva potrošnju struje besplatnim kilovatima

Srbija je besplatno uvezla struju, u toku prethodna dva vikenda, zahvaljujući tome što je na prenosnoj mreži u tom trenutku bilo više električne energije nego što je potrebno za podmirivanje potrošnje. Srbija je besplatno uvezla struju 7. aprila, objavio je na...

Rumunija: Proizvodnja električne energije dostigla 10,4 TWh u prva dva meseca

Proizvodnja električne energije u Rumuniji u prva dva meseca 2024. godine dostigla je 10,44 TWh, što je za 2,8 odsto manje u odnosu na isti period 2023. godine, pokazuju podaci koje je objavio Nacionalni institut za statistiku. Proizvodnja u termoelektranama smanjena...

Crna Gora: Voli dobija najveću solarnu elektranu na krovu u Crnoj Gori

Podgorička energetska kompanija Green Grow Energy (GGEN) pobedila je na javnom tenderu kompanije Voli i započela je izgradnju solarne elektrane na krovovima Logističko-distributivnog Centra u Podgorici, po nazivom “Solarna Elektrana Voli Trade 1”. - Sa ukupno ugradjenih 4.100 solarnih panela i 20...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!