Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaCene električne energije...

Cene električne energije u jugoistočnoj Evropi: Mešoviti trendovi i porast potražnje za obnovljivim izvorima

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

U 40. nedelji 2024. godine, cene električne energije na tržištu jugoistočne Evrope (JIE) pokazale su mešovite trendove u poređenju sa prethodnom nedeljom. Polovina zemalja JIE prijavila je niže cene električne energije, dok su ostale zabeležile povećanje. Povećanje prosečnih cena gasa i dozvola za emisiju CO2, zajedno sa smanjenom potražnjom, doprineli su opštem padu cena električne energije u Evropi tokom nedelje od 30. septembra. Sve zemlje JIE su zabeležile smanjenje cena električne energije, osim Turske, koja je registrovala porast. Grčka i Bugarska su doživele najveće padove, sa smanjenjima od 8,72% i 2,22%, redom. Turska i Rumunija su sledeće, sa padovima od 2,91% i 2,06%. Nasuprot tome, Hrvatska, Mađarska i Italija su zabeležile porast cena od 18,89%, 17,14% i 8,17%, redom.

U centralnoj Evropi, prosečne cene spot električne energije porasle su. Povećanje cena gasa i smanjenje proizvodnje vetroelektrana doveli su do viših tržišnih cena. Tokom ove nedelje, cene električne energije kretale su se između 57 i 88 €/MWh, pri čemu je Slovačka bila najskuplje tržište sa cenom od 88,11 €/MWh—39,41% višom u odnosu na prethodnu nedelju. Švajcarska je sledila sa 82,03 €/MWh, dok je Francuska imala najnižu cenu od 57,15 €/MWh, što predstavlja porast od 62,59% u odnosu na prethodnu nedelju.

Na početku oktobra, prosečne cene u Evropi bile su oko 80 €/MWh, sa cenama koje su se kretale od 57,15 € u Francuskoj do 118,52 € u Italiji, koja je jedino tržište pored Poljske sa cenom iznad 100 €/MWh. Na Iberijskom poluostrvu, Portugal je imao cene od 76,08 €/MWh, dok je Španija zabeležila 74,08 €/MWh.

U južnom delu Evrope, sve zemlje JIE osim Italije imale su cene ispod 100 €/MWh, sa tarifama između 62 i 119 €/MWh. Turska je imala najnižu prosečnu cenu od 61,77 €/MWh, dok je Bugarska bila druga najjeftinija sa 73,03 €/MWh. Italija je imala najvišu prosečnu cenu među analiziranim tržištima tokom 40. nedelje, sa prosečnom cenom od 118,52 €/MWh, što je porast od 8,17% u odnosu na prethodnu nedelju. Mađarska je sledila sa 85,78 €/MWh, što je povećanje od 17,14%, dok je prosečna cena u Grčkoj bila 85,70 €/MWh.

Na političkom planu, Rumunija, Grčka i Bugarska zatražile su mere za rešavanje uporno viših cena energije u istočnoj Evropi u poređenju sa zapadnom Evropom. Evropska komisija se saglasila da raspravlja o ovom pitanju na Savetu ministara u Luksemburgu 15. oktobra, s ciljem stvaranja funkcionalnijeg energetskog tržišta. Dva glavna faktora koja doprinose trenutnoj situaciji identifikovana su kao nedovoljna energetska međusobna povezivanja u centralnoj Evropi, posebno u Austriji i Slovačkoj, što otežava protok jeftinije energije sa zapada na istok, i rastuća potražnja za energijom iz Moldavije i Ukrajine.

Tokom 40. nedelje, potražnja za električnom energijom u zemljama JIE blago je opala za 0,45% u poređenju sa 39. nedeljom, ukupno iznoseći 14.739,53 GWh. Povećanja su zabeležena u Mađarskoj i Srbiji, sa porastom od 6,51% i 6,11%, redom, dok je u Grčkoj zabeleženo smanjenje od 4,69%. Ostale zemlje, kao što su Turska, Rumunija i Italija, prijavile su marginalne padove.

Proizvodnja obnovljive energije u JIE porasla je za 1,6% na 2.350,90 GWh, zahvaljujući povećanju proizvodnje vetroelektrana od 10,5%, koja je iznosila 1.260,21 GWh. Turska je ostvarila najveći porast proizvodnje vetra od 85,1%, dok je Hrvatska zabeležila porast od 61,3%. Nasuprot tome, Mađarska, Srbija i Italija doživele su smanjenje proizvodnje vetra. Proizvodnja solarne energije opala je za 7,0%, iznoseći 1.090,70 GWh, što je posebno posledica padova u Bugarskoj, Mađarskoj, Italiji i Turskoj.

Proizvodnja hidroelektrana u JIE povećana je za 1,49% na 2.522,30 GWh, zahvaljujući višim proizvodnim kapacitetima u Srbiji, Hrvatskoj i Italiji. Srbija i Italija su profitirale od padavina, što je dovelo do povećanja njihove proizvodnje hidroelektrana od 27,16% i 5,77%, redom. Međutim, Bugarska, Grčka i Turska prijavile su smanjenja u proizvodnji hidroelektrana.

Proizvodnja termalne energije u JIE opala je za 1,75%, ukupno iznoseći 7.029,37 GWh, pri čemu je proizvodnja iz uglja porasla za 1,89% na 3.443,47 GWh, dok je proizvodnja iz gasa pala za 5,01% na 3.583,91 GWh. Turska je zabeležila padove u proizvodnji iz uglja i gasa, dok su Bugarska zabeležila povećanja u obe kategorije.

Međunarodna trgovina električnom energijom takođe je porasla, sa neto uvozom električne energije povećanim za 3,40% na 1.125,83 GWh. Izvoz iz JIE je porastao za 20,1%, ukupno iznoseći 201,10 GWh, dok je uvoz porastao za 5,6% na 1.326,92 GWh. Mađarska i Italija zabeležile su najveće poraste u neto uvozu, dok su Grčka i Rumunija doživele padove. Srbija se prebacila iz pozicije neto uvoznika u poziciju neto izvoznika, dok je Turska zadržala status neto izvoznika.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: EMS pokreće tender za automatizaciju procesa izdavanja odobrenja koristeći veštačku inteligenciju

Elektromreža Srbije (EMS), operator elektroenergetskog sistema, pokrenula je javni tender za razvoj studije izvodljivosti koja će se fokusirati na automatizaciju procesa izdavanja odobrenja korišćenjem tehnologije veštačke inteligencije (AI). EMS, koji ima javnu vlast u zemlji, zakonski je obavezan da izdaje...

Grčka: Udeo tržišta PPC-a blago opao

Udeo tržišta grčke državne korporacije za proizvodnju električne energije (PPC) blago je opao sa 72,31% u januaru na 71,93% u avgustu 2024. Ovaj pad je uglavnom zabeležen u segmentima naponâ niskog i srednjeg napona, gde je PPC-ov udeo smanjen...

Evropa: Geopolitičke tenzije podižu cene gasa na godišnje visoke nivoe

Povećanje geopolitičkih tenzija značajno je uticalo na globalne cene gasa, pri čemu su evropske fjučers cene gasa dostigle najviši nivo u poslednjih skoro godinu dana. Ovaj porast je uglavnom izazvan nesigurnostima u vezi sa snabdevanjem gasom iz Rusije, naročito...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!