Dvadesetak predstavnika Centra za ekologiju i održivi razvoj održali su protest ispred kancelarije banke KfW u Beogradu protiv ulaganja u industriju uglja.
Oni su puuštali u vazduh crne balone koji simbolišu zagađenje vazduha.
Predsednik Srpskog centra ekologije Željko Stojković rekao je da su se okupili ispred nemačke razvojne banke KfW-a kako bi izrazili protest zbog finansiranja projekta unapređena životne sredine u Kolubarskom ugljenom basenu.
“Taj projekat je finansiran sredstvima KfW-a i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i vodi se kao ekološki, ali prava njegova suština je da je to projekat za hiper produkciju uglja”, rekao je Stojković.
Prema njegovim rećima, radi se o 180 miliona evra koja će poslužiti za kupovinu rudarske mehanizacije kojom će se omogućiti eksploatacija plodne zemlje.
“Pri tome se ne radi rekultivacija zemljišta, što je izrazit primer društveno neodgovornog ponašanja”, rekao je Stojković.
On je dodao da se CEKOR zalaže za obnovljive izvore energije za šta Srbija ima veliki potencijal.
“Na tome se uopšte ne radi već da se forsira monopol elektroprivrede proizvodnjom uglja i struje”, rekao je Stojković.
Koordinator za energiju u CEKOR-u Zvezdan Kalmar rekao je da postoje direktne posledice spaljivanja uglja i da one mogu biti u regionu gde je to dešava, ali da je poznato da se eksploatacija uglja ostavlja posledice stotinama, ali i hiljadama kilometara daleko.
“Stvaraju se ogromene emisije ugljen dioksida i drugih gasova sa efektnom staklene bašte”, rekao je Kalmar.
Prema njegovim rečima, Srbija je po količini CO2 među 10 zemalja sveta sa najintenzivnijom emisijom po glavi stanovnika.
Kalmar je kazao da projekat koji finansira KfW omogućava da se u sledećih 50 godina u velikim količinama iskopava ugalj i da se emisije CO2 poveća za više od 25 odsto, čime bi Srbija onemogućila samu sebe da uđe u Evropsku uniju i ispuni norme i ciljeve koje EU propisuje, a to je smanjivanje emisije CO2 od 80 do 95 odsto u odnosu na 1990. godinu.
Nemačka banka KfW je saopštila da oni nisu investiciona već razvojna banka koja deluje u saradnji sa srpskom i nemačkom vladom.
Kako su naveli, projekat protiv koga protestuju pripadnici CEKOR-a vredan je ukupno 82 milona evra, a KfW ga finansira sa 74 miliona, dok EBRD učestvuje sa udelom od 80 miliona, a Elektroprivreda Srbije (EPS) ulaže 28 miliona evra.
Kako je navedeno u saopštenju KfW banke, tim projektom će se smanjiti emisija ugljen dioksida za 1,7 odsto na godišnjem nivou.
Izvor B92
